Održan međunarodni ekspertski skup o posledicama pandemije

Desetine eksperata iz više zemalja razmatralo je izazove sa kojima će se suočiti svet u toku pandemije, te slabe tačke u ekonomiji i politici koje je otkrio kovid-19

Panedmija koronavirusa je veoma  zaoštrila ekonomske i političke probleme u Americi i Evropi, koji se sve više prećutkuju. U toku međunarodnog onlajn samita „Kovid-19. Globalni izazovi“, organizovanog od strane javnih ustanova i institucija Indije, Nemačke, Britanije, Rusije i Srbije (od 15-19 juna) desetine eksperata i više zemalja razmatralo je izazove sa kojima će se suočiti svet u toku pandemije, te slabe tačke u ekonomiji i politici, koje je otkrio kovid-19.

Smatralo se da su stare članica EU, poput Nemačke i Francuske, ili zemlje poput Velike Britanije imale spremne rezerve sposobne za brzo reagovanje protiv pandemije. Na kraju se ispostavilo da je samo Nemačka brzo i efikasno lokalizovala pandemiju, u čemu joj je mnogo pomogla digitalizacija obrazovnog sistema, kao i pomoć privrednim subjektima od strane države. Ekonomista Mirjam Cvingli je istakla da su  velike nemačke kompanije, koje su tradicionalno imale poreske olakšice, dobile mogućnost profitabilnog otpuštanja radnika, dobijajući pritom veliku pomoć iz državnog budžeta. Ipak, glavna tema konferencije bila su pitanja spoljne politike.

Tako je predsednik Federalne asocijacije ekonomskog razvoja i spoljne trgovine Nemačke Mihajl Šuman otvoreno rekao da je Nemačka dužna da se udalji od transatlantskih veza, te da je za Nemačku bolje da se fokusira na sopstvene interese. Pokušaj nekih zemalja Zapada da se uvođenjem sankcija od Kine i Rusije stvore neprijatelji samo će usporiti izlazak svetske ekonomije iz recesije. Gospodin Šuman se takođe osvrnuo na pitanje izazova iz oblasti bezbednosti vezanih za pandemiju. Sa ubrzanjem migrantskih takasa i uvećanjem broja lokalnih ratova može se izboriti samo novi, transformisani sistem nacionalne bezbednosti. Pored toga, u samoj Nemačkoj došlo je do oštrog političkog sukobljavanja povodom planova Trampa o povlačenju američkih trupa iz Nemačke. Gospodin Šuman je primetio, da se vlada Nemačke suviše oslanja na prekookeanske saveznike, te da se time suviše zanemaruju nacionalni resursi Nemačke kad je u pitanju odbrana.

Mihael Šuman, predsednik Federalne asocijacije za ekonomski razvoj i spoljnu trgovinu (BWA) sa sedištem u Berlinu

U toku njegovog istupanja otvorena su pitanja i špijunskih skandala, te ponižavajućeg statusa Nemačke u odnosu na Belu kuću. Još u junu 2013. bivši operativac NSA Edvard Snouden je publikovao informacije o praćenju vodećih nemačkih političara, uključujući i Angelu Merkel. Ipak, nakon toga je došlo do spuštanja lopte na zemlju. Ministar unutrašnjih poslova Fridrih je izjavio da „dejstva Vašingtona ne zaslužuju takvu ocenu nemačkog društva“, dok je sama Angela Markel u julu 2013. imala pomirljiv razgovor sa američkim predsednikom Barakom Obamom, da bi se posle toga u „igru“ uključio i američki podpredsednik Džo Bajden. Nakon tog skandala situacija se ponovo smirila, a Bajedn i nemački ministar Fridrih pravdali su delovanje Vašingtona. Slučaj je u Nemačkoj zatvoren u junu 2015. sa zaključkom da se radi o „nedokazanim optužbama“.

Sada prekookeanski saveznik postepeno napušta teritoriju Nemačke, dok samu Nemačku pritiska da nastavi da gleda na Rusiju kao na svog prvorazrednog neprijatelja. Gospodin Šuman je istakao da Evropa treba da izvuče zaključke iz razvoja situacije u vezi sa anarhijom i masovnim nemirima koji se dešavaju u Americi, sa kojima američko rukovodstvo ne može – ili ne želi – da izađe na kraj već dve nedelje.

Osvrnuvši se na polje ekonomije, Šuman je istakao da je glavni zadatak Nemačke ukidanje sankcija protiv Rusije, koje ne donose nikakve političke koristi ni Berlinu ni Vašingtonu, dok nanose veliku štetu trgovini i biznisu.

Sličnog mišljenja je i nemački novinar Stefan Ostenkop, koji je tokom svog istupanja na samitu izjavio da se vrši „demonizacija“ Rusije i Kine, da je neobhodno stvoriti centralni sistem zaštite od pandemije, te zajedničkim snagama suzbijati narastajuću ekonomsku krizu.

Na sve to treba dodati trenutnu napetu situaciju oko „Severnog toka 2“ koji Vašington želi da zaustavi po svaku cenu. Nemačka je, čini se, pred izborom između sopstvenog suvereniteta ili potvrde ranije servilnosti prema Sjedinjenim Državama.

Severni tok 2, ilustracija

Međunarodni samit „Kovid 19. Globalni izazovi“ je jedan od prvih pokušaja evropskih eksperata da iznađu jedinstvenu strategiju za oporavak ekonomije i smanjenje broja obolelih. Međutim lideri nekih od najmoćnih zemalja ne žele da se slože sa mišljenjem eksperata, već slede „svoje“ interese uprkos činjenici da je nastupilo vreme kad je potrebna uzajamna pomoć kako bismo povratili preko potrebni mir. Izmišljanje neprijatelja i uvođenje sankcija neće pomoći stanovništvu koje je pogođeno karantinskim merama. Kina i Rusija su spremne za međunarodno sadjestvo, to je jasno. Ostaje da se vidi da li su Berlin, London i Vašington spremni da konačno promene svoje spoljnopolitičke „prioritete“, ili će čovečanstvo nastaviti da trpi posledice njihove kratkovide politike.

 

Autor Ivan Stanojčić

 

Izvor Novi Standard