Da li je Lukašenko zaista uhapsio „ruskog” kandidata?

Babarika zagovara udaljavanje od Rusije pa je jasno da on nije „ruski" kandidat, što se vidi i po reakciji Kremlja. Ali jeste ruski oligarh. Ko onda stoji iza njega?

Belorusiju devetog avgusta očekuju predsednički izbori, a ovu predizbornu kampanju obeležio je viši stepen nasilja protiv oponenata Aleksandra Lukašenka nego što je to bio slučaj u prethodnim predizbornim ciklusima. Među protivkandidatima Lukašenka koji se nalaze pod istragom za počinjena krivična dela je i Viktor Babarika, dugogodišnji direktor beloruskog ogranka Gazprombanke, pa su Lukašenkove „čistke“, naizgled, poprimile i antiruski pravac.

Da li se predsednik Belorusije konačno okreće od Rusije i trasira odlučan put na Zapad, ili je posredi samo ograničen potez kojim Lukašenko teži da podvuče svoju nezavisnost od uticaja iz Kremlja za vreme predizborne kampanje? Postoji i treća mogućnost – Lukašenko nije uhapsio Babariku kao kremaljskog aktera, već kao predstavnika liberalno-globalističke struje unutar ruske elite, one struje koja se često u konspirološkim krugovima naziva „petom kolonom“.

Kako bismo napravili izbor između tri izložene opcije, prvo treba da odgovorimo na dva prosta pitanja? 1. Ko je Viktor Babarika i koji su njegovi politički stavovi?; 2. Kakva je bila reakcija Kremlja i zapadnih centara moći na njegovo hapšenje?

RUSKI ILI ANTIRUSKI KANDIDAT?
Viktor Babarika je poslednjih 20 godina zauzimao najvišu poziciju u Belgazprombanci, beloruskoj ćerki kompaniji ruskog državnog Gazproma, koju je sam napustio petog maja tekuće godine, očigledno iz želje da se aktivno uključi u političku borbu. U kancelarijama date kompanije i nekolicini drugih privatnih kompanija, 11. juna ove godine, sproveden je pretres od strane beloruskog Komiteta za državnu kontrolu, organa za borbu protiv korupcije koji se potčinjava administraciji predsednika Belorusije. Nedelju dana posle ovih istražnih radnji, 18. juna 2020. godine, uhapšen je Viktor Babarika. Sasvim je jasno, dakle, da je naređenje da se sprovedu istražne radnje došlo iz samog vrha beloruske države.

Faktički, Babariku i još 15 najviših rukovodilaca Belgazprombanke beloruski organi terete za utaju poreza krupnih razmera, za pranje nelegalno stečenog novca, kao i za organizaciju kriminalne grupe i učešće u istoj. U pomenutih 20 godina Viktor Babarika se nije aktivno bavio politikom niti iznosio zapaljive političke stavove, a u politiku se uključio tek početkom 2020. godine. Sam Babarika u Belorusiji slovi za jednog od najuticajnijih tajkuna, ili kako ih ruska javnost pravilnije naziva – „oligarha“.

Stavovi Babarike su obojeni beloruskim nacionalizmom i skepticizmom u pogledu saradnje i daljeg zbližavanja Belorusije i Rusije. Babarika je javno istupio sa zahtevom da beloruski Ustav iz 1994. godine ponovo bude glavni pravni akt Republike.[1] On je to obrazložio argumentom da je upravo ta verzija beloruskog Ustava ograničavala broj predsedničkih mandata, ali ne treba smetnuti s uma da po Ustavu iz 1994. godine ruski jezik nema status državnog jezika. Taj ustavni amandman je unet u najviši beloruski pravni akt tek nakon referenduma iz 1995. godine, za koji je zaslužan Aleksandar Lukašenko. Iz toga proizilazi da se Babarika zalaže za ukidanje statusa ruskog jezika kao jednog od dva državna jezika u Belorusiji (pored beloruskog, razume se). Viktor Babarika je takođe istupio za zatvaranje Beloruske atomske centrale[2], što je kapitalni projekat ruske državne korporacije Rosatom i beloruske države, vredan gotovo devet milijardi američkih dolara. Ekvivalent toga bi bio kada bi predsednik Srbije povukao svoju podršku izgradnji kraka Turskog toka kroz Srbiju.

Beloruski opozicioni kandidat Viktor Babarika tokom konferencije za medije, Minsk, 11. jun 2020. (Foto: Reuters/Vasily Fedosenko)
Beloruski opozicioni kandidat Viktor Babarika tokom konferencije za medije, Minsk, 11. jun 2020. (Foto: Reuters/Vasily Fedosenko)

U intervjuu za renomirane liberalne ruske novine Komersant Viktor Babarika je izjavio da se zalaže za vojnu neutralnost Belorusije i za njeno istupanje iz Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB).[3] Na direktno pitanje novinarke Komersanta da se takav stav „neće baš dopasti Moskvi“ Babarika je odgovorio da sve zavisi od toga kako se pozicionira neutralnost, navodeći švajcarski model neutralnosti kao primer. Kada zvaničnici Srbije, primera radi, izjavljuju da žele vojnu neutralnost, oni time suštinski govore da Srbija ne želi da pristupi NATO alijansi, a ako kandidat za predsednika Belorusije govori o vojnoj neutralnosti i nadi da će Belorusija u budućnosti istupiti iz ODKB-a, on suštinski govori da Belorusija nikada neće biti u savezu sa Rusijom, što je samo korak od današnje otvoreno neprijateljske ukrajinske pozicije prema Rusiji.

S ekonomske tačke gledišta, Babarika se izjasnio protiv daljih integracija Rusije i Belorusije u saveznu državu, a naročito je istupio protiv stvaranja zajedničke rusko-beloruske valute, ističući „suverenitet i nezavisnost Belorusije kao najvišu vrednost“.[4] Babarika je takođe u svom prvom političkom intervjuu od sedmog februara 2020. godine više puta isticao zavisnost beloruske ekonomije od Ruske Federacije kao nešto što treba promeniti kako bi Belorusija mogla ekonomski da se razvija, dok je istovremeno upozoravao da će Belorusija u ovom stanju morati Rusiji da plati svojim suverenitetom.[5] Ako imamo u vidu da su pregovori o integraciji Belorusije i Rusije ponovo aktivirani 2019. godine, ovakve izjave svedoče o kategoričkom odbacivanju tog procesa od strane Viktora Babarike.

Sumirajući sve iznesene stavove ne može biti drugog zaključka osim da je Babarika zapravo antiruski kandidat na predsedničkim izborima u Belorusiji, koji se protivi ne samo ruskom jeziku, već i ekonomskoj, političkoj i vojnoj integraciji Belorusije i Rusije. Čak su se na njegovim predizbornim skupovima mogli videti aktivisti sa beloruskim belo-crveno-belim rusofobnim nacionalističkim zastavama.

REAKCIJE ZAPADA I RUSIJE
Sjedinjene Američke Države zvanično su osudile hapšenje Viktora Babarike putem izjave Stejt departmenta.[6] Predstavnici Sjedinjenih Država su izrazili uznemirenost povodom zadržavanja Babarike, ističući da se radi o kršenju ljudskih prava. Američki zvaničnici su pritom izjavili da produbljivanje međudržavnih odnosa SAD-a i Belorusije direktno zavisi od nivoa poštovanja ljudskih prava u toj istočnoevropskoj republici. Tom prilikom, zvaničnici Stejt depratmenta su pozvali predsednika Lukašenka da obezbedi demokratsku i slobodnu atmosferu za održavanje izbora. Datom izjavom Stejt departmenta Lukašenku je poslata jasna poruka da se hapšenjem Babarike on udaljava od SAD-a i da to škodi njegovoj politici balansiranja između Rusije i Zapada.

Predstavnici Evropske unije su odreagovali kudikamo odlučnije od svojih kolega iz Sjedinjenih Država. Naime oni su zatražili momentalno puštanje na slobodu Viktora Babarike i poštovanje vladavine zakona u Belorusiji.[7] Zvaničnici EU su otvoreno optužili beloruske vlasti za pristrasnost u krivičnom gonjenju Babarike, povezavši pomenuti proces sa predizbornom predsedničkom kampanjom koja je u toku. Evropska unija je pozvala predsednika Belorusije da obezbedi transparentne i konkurentne izbore, a takođe je izrazila očekivanje da će njeni posmatrači u brzom postupku biti pozvani u funkciji posmatrača izbornog procesa pod pokroviteljstvom OEBS-a.

Kremlj je na hapšenje Babarike odreagovao hladnokrvno i u velikoj meri neutralno. Portparol predsednika Ruske Federacije, Dmitrij Peskov izjavio je da je hapšenje Viktora Babarike unutrašnje pitanje Belorusije i da Rusija nema nikakvu nameru da se meša u takva pitanja.[8] Peskov je na direktno pitanje da li je Babarika dobio podršku od Moskve za svoju kandidaturu dodao da „Kremlj nema nijednog kandidata na beloruskim izborima, već da kandidate može birati jedino beloruski narod“. Tvrđi stav Putinov portparol je izrazio po pitanju same kompanije Gazprom i Gazprombanke, razdvajajući hapšenje Babarike od mogućnosti za slobodno poslovanje ruskih ekonomskih giganata. Peskov je izrazio nadu da se proces protiv Babarike neće preneti na ruske kompanije.

Dakle, Kremlj je izneo jasan stav po pitanju Babarike – on nije naš čovek, vaša je stvar šta ćete uraditi sa njim, ali ruski kapital u Belorusiji ne dirajte.

Upravna zgrada Belgazprombanke u Minsku (Foto: alutech-group.com)
Upravna zgrada Belgazprombanke u Minsku (Foto: alutech-group.com)

Iz datih reakcija Zapada i Kremlja jasno se vidi da Babarika nije kandidat koji je uživao bilo tajnu, bilo javnu podršku zvanične Moskve u svojoj kandidaturi za predsednika Belorusije. Ipak, posle svega što je rečeno nameće se sledeće pitanje: Ukoliko Babarika nije zvanični kandidat Kremlja, ali jeste ruski oligarh, čiju podršku je on imao i zašto se upustio u političku avanturu, koja će ga, evidentno, skupo koštati?

Na ovo pitanje je sam Lukašenko dao odgovor u dva navrata. Prvi put se date teme dotakao četvrtog juna, dakle nedelju dana pre nego što je sproveden pretres u Belgazprombanci. Tom prilikom je predsednik Belorusije direktno okrivio „ruske oligarhe“ za finansiranje kampanje beloruskih rusofobnih nacionalista.[9] Obratite pažnju, „ruski oligarsi“ i ruska država nisu jedna te ista stvar, naročito ako se vratimo na pitanje podvojenosti ruske elite. Konzervativno-suverenistički deo ruske elite crpe svoju moć iz vojno-bezbednosnog aparata, u čiji se profesionalizam mogao uveriti čitav svet besprekornim operacijama na Krimu i u Siriji, dok liberalno-globalistički deo ruske elite ima oslonac u ekonomsko-finansijskom miljeu.

Nije uzalud Nikita Mihalkov u svojoj cenzurisanoj emisiji, o kojoj smo pisali, postavio pitanje – ko kontroliše ruski finansijski sistem? Tada je na tapetu bila Sberbanka i njen direktor German Gref, a sada je Gazprombanka i njen direktor Aleksej Miler. Dan nakon hapšenja Babarike, 19. juna, Lukašenko je bio eksplicitniji u svojim optužbama i za rukovođenje „majdanom“ u Belorusiji okrivio „spoljne igrače“, dok ih je beloruski načelnik Komiteta za državnu kontrolu okarakterisao kao „visoke zvaničnike Gazproma“.[10]

VRENjE U RUSKOJ ELITI
Da li je ovo napad na rusku državu, ili pak na liberlano-globalistički deo ruske elite, čije smo aktivnosti mogli da pratimo dugi niz godina u Ukrajini (gde su ruski oligarsi sarađivali čak i sa rusofobnim ukrajinskim političarima), kao i prilikom formiranja crnogorske nezavisnosti (koja se osamostalila uz finansijsku podršku liberalnih ruskih oligarha)? Verovatno mnogi čitaoci i dalje pamte otvaranje predstavništva NIS-Gazproma u sedištu Evropske unije u Briselu 2011. godine, kada je generalni direktor NIS-a Kiril Kravčenko izjavio da Gazprom podržava ekonomske integracije i politiku pristupanja Srbije Evropskoj uniji.[11] Danas je gospodin Kravčenko zamenik generalnog direktora Gazproma za organzaciona pitanja. Ako je posredi frontalni napad Lukašenka na rusku državu i njene aktere u Belorusiji, zašto onda Kremlj nema nikakve reči osude za takve nedopustive postupke? Naposletku, kada je u Ukrajini vršena represija nad političarima poput Viktora Medvedčuka i Anatolija Šarija, ruski zvaničnici su reagovali oštrim osudama, sličnim onima koje sada, prilikom hapšenja Babarike, potiču od zvaničnika SAD-a i EU.

Ono što je za srpsku javnost prošlo nezapaženo jeste izjava zamenika predsednika uticajnog „Izborskog kluba“ – analitičkog centra ruskih konzervatinih eksperata, profesora Vitalija Averjanova, koji je 17. maja 2020. godine izjavio da je u Rusiji „sprečen državni udar“ i da su predstojeće izmene Ustava Ruske Federacije direktan proizvod borbe unutar dva dela ruske elite.[12] Averjanov smatra da su ustavne promene plod reagovanja Vladimira Putina na sukob unutar ruske elite, koji je kulminirao 2019. godine usled penzione reforme, kada se čak i određen broj gubernatora i ministara nije potčinjavao direktivama Kremlja, ostavljajući ukaze Vladimira Putina neispunjenim. U Rusiji su se ove godine desile značajne političke promene – skrajnut je Dmitrij Medvedev, kao otvoreni predstavnik interesa liberalno-globalističkog krila ruske elite, i inicirane su ustavne promene koje daju neskrivenu prednost konzervativnom putu Ruske Federacije.

Pomenuta emisija Mihalkova bila je izgleda svamo vrh ledenog brega, koji služi kao pokazatelj ozbiljnog vrenja unutar ruske elite. Ako stavimo hapšenje Babarike u ovaj kontekst, izgleda kao da Lukašenko nastavlja u Belorusiji ono što je Putin započeo u Ruskoj Federaciji – „čistke“ liberalno-globalističkih kadrova, čija je moć očito umanjena počevši od zapadnih sankcija Rusiji, pa sve do današnje duboke ekonomske krize izazvane merama protiv novog virusa korone. Interesi dvaju predsednika se u datom slučaju poklapaju – Lukašenko suzbija negativan uticaj liberalnih ruskih oligarha usmeren protiv njegovog režima, a ruski globalisti dobijaju još jedan udarac, što u potpunosti odgovara Vladimiru Putinu, koji je izabrao konzervativni pravac razvoja ruske državnosti.

Predsednici Rusije i Belorusije Vladimir Putin i Aleksandar Lukašenko na sastanku sa članovima državnih delegacija, Soči, 07. decembar 2019. (Foto: RIA Novosti/Mihail Klimentьev)
Predsednici Rusije i Belorusije Vladimir Putin i Aleksandar Lukašenko sa članovima državnih delegacija na bilateralnom sastanku, Soči, 07. decembar 2019. (Foto: RIA Novosti/Mihail Klimentьev)

Sasvim je odvojen problem zastoja u rusko-beloruskoj integraciji, gde Lukašenko brani lične interese i pozicije, koje bi svakako izgubio ako bi Belorusija stupila u asimetričnu federaciju s Rusijom. Tada bi Lukašenko sveo sebe na gubernatora, što naravno nije njegova želja. S druge strane teško je očekivati da će Vladimir Putin pristati na simetričnu federaciju sa mnogostruko slabijom Belorusijom i na politički aranžman gde će on i Lukašenko praktično deliti vlast. Ipak, Lukašenko je potpisao Sporazum o formiranju savezne države 1999. godine, kada je na vlasti u Rusiji bio Boris Jeljcin, čija je politička karijera u tom trenutku bila u zalasku. Lukašenko je ambiciozan političar, on je 1995. godine izjavio da je za njega „Belorusija prevaziđena etapa“[13], pretendujući na predsedničku fotelju u Kremlju. Zaista, Lukašenko je u tom trenutku izgledao kao bolji kandidat nego Jeljcin, ali sada kada je sa druge strane pregovaračkog stola Vladimir Putin, stvari izgledaju potpuno drugačije po ambicioznog predsednika Belorusije.

Tenzije između Belorusije i Rusije, ili bolje reći između Lukašenka i Putina, itekako postoje, ali hapšenje Babarike nije deo ove igre. Pred integracionim procesima Belorusije i Rusije predstoji višegodišnji period ucenjivanja, pa i primoravanja, ali Rusija je svakako u boljoj poziciji. Na kraju će Lukašenko biti doveden pred izbor: ili integracije sa Rusijom i pozicija gubernatora, ili pad sa vlasti koji će podstaći zapadne sile u Minsku. Koliko god prva opcija izgledala nepoželjno, suočen sa drugom opcijom, Lukašenko neće imati previše manevarskog prostora.

 

Aleksandar Đokić je asistent katedre za uporednu politiku Ruskog univerziteta prijateljstva naroda (RUDN) u Moskvi. Ekskluzivno za Novi Standard.

________________________________________________________________________________________________

UPUTNICE:
[1] https://tass.ru/mezhdunarodnaya-panorama/8774925

[2] https://thebell.io/ne-kandidat-kremlya-chto-izvestno-o-glavnom-konkurente-lukashenko-na-vyborah-v-belorussii

[3] https://www.kommersant.ru/doc/4364667

[4] https://telegraf.by/politika/babariko-izvinilsya-za-nedostatochno-odnoznachnyj-otvet-o-edinoj-valjute-s-rossiej/

[5] https://naviny.by/article/20200212/1581485459-glava-belgazprombanka-ya-ne-veryu-v-dobrovolnye-izmeneniya-v-nashey

[6] https://tass.ru/mezhdunarodnaya-panorama/8784539

[7] https://www.rbc.ru/rbcfreenews/5eecb0f19a7947cfc4f0ef9b

[8] https://news.tut.by/elections/689502.html

[9] https://www.belta.by/president/view/lukashenko-rasskazal-o-malyh-i-bolshih-karuseljah-pri-sbore-podpisej-za-vydvizhenie-kandidatov-393510-2020/

[10] https://www.rbc.ru/politics/19/06/2020/5eec80ab9a7947b48eca0b5d

[11] https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2011&mm=07&dd=02&nav_id=522831

[12] https://www.business-gazeta.ru/article/468722?utm_source=bottom_share&fbclid=IwAR1RWH4cHP5Onmb-9rXP79TSlfyUF4PlKIfJi_gj8gnsC6Pflms3Hj2p9w4

[13] https://www.kommersant.ru/doc/2284248

 

Naslovna fotografija: TASS/Forum/Natalia Fedosenko

 

Izvor Novi Standard