Rusija je potrebna Americi

Budući da Amerika konačno uviđa razmere kineskog izazova, od ključnog je značaja da Rusiji pristupimo sa realnim očekivanjima i ciljevima koji bi bili u obostranom interesu

Ruski predsednik Vladimir Putin razmišlja o mestu svoje zemlje u svetu. I mi u Americi bi takođe trebalo o tome da razmišljamo, naročito ako se dugoročni sukob sa Kinom intenzivira. Ovo je prilika da se više fokusiramo na one stvari koje bi nam mogle biti u zajedničkom interesu.

Putin je objavio izvanredan članak od 9.000 reči u Nešnel interestu uoči ovonedeljne odložene proslave 75. godišnjice poraza nacističke Nemačke u Moskvi. Podsetio je na ogromne troškove tog rata za Sovjetski Savez, uključujući i smrt 27 miliona njegovih građana, i branio odluku sovjetskih lidera o sklapanju sporazuma sa Hitlerom njihovom potrebom da kupe vreme za izgradnju odbrambenih kapaciteta.

JASNA NAMERA
Spoljnopolitičkoj eliti u Evropi i Sjedinjenim Državama se neće svideti Putinove teze, uključujući i njegovo zapažanje da su Britanija i druge evropske vlade takođe sklapale dogovore sa nacistima. Njegovo pogrešno tumačenje pripajanja baltičkih država Sovjetskom Savezu oduzima na snazi ostalim revizionističkim argumentima, koji bi trebalo da zanimaju istoričare i zaljubljenike u izučavanje Drugog svetskog rata.

Ali šta god mislili o Putinovom pogledu na istoriju, njegova namera je jasna: on se zalaže za dijalog između velikih svetskih sila kao način za rešavanje problema i sukoba. Činjenica da je napisao tako dugačak rad, u kom je pred čitaocima izneo svoje razmišljanje o nastanku modernog sveta i mestu Rusije u njemu, značajna je sama po sebi. Dijalog za koji se Putin zalaže predlaže postavljanje skromnih, a ne ambicioznih spoljnopolitičkih ciljeva.

Nažalost, Zapad je Rusiji malo razloga da tražio oblasti međusobne saradnje, štaviše bilo bi teško i zamisliti politiku koja bi Moskvu brže gurala u naručje Pekinga od politike koju Zapad danas vodi. Vašington je uveo paket složenih sankcija različitim ruskim poslovnim sektorima, zvaničnicima i privatnim licima. Utisak je da su  ograničenja koja su uvedena energetskim subjektima specijalno osmišljena da podstaknu rusku saradnju sa Kinom, što bi, uzevši u obzir obilna ruska prirodna bogatstva i sve veće energetske potrebe njenog mnogoljudnog suseda, bio obostrano koristan razvoj događaja.

Poslednja faza izgradnje rusko-kineskog gasovoda „Snaga Sibira” koji je počeo sa radom u decembru 2019. godine

Vašington je mnoge od tih sankcija Rusiji uveo zbog invazije na Ukrajinu i zauzimanja Krima iz 2014. godine. Vreme je da razmislimo da li one i dalje imaju smisla. Putin je krajnje oprezno izabrao male delove istočne Ukrajine, regione sa značajnom ruskom populacijom u kojima većina ljudi govori ruskim jezikom. Njegov potez nije bio uvod u nasilnu ovnovu Sovjetskog Saveza, već verovatno pokušaj da se Ukrajina primora na ustupake i da se spreči njeno pridruživanje NATO-u.  Putinovo pripajanje Krima Rusiji, kojoj je istorijski pripadao od 1783. godine, predstavljalo je još promišljeniji potez u strateškom smislu, budući da se radi o regionu u kojem ogromnu većinu stanovnika čine Rusi i ruskojezično stanovništvo.

Nakon šest godina sankcija, ni Krim ni istočna Ukrajina ne deluju bliže reintegraciji sa Ukrajinom nego pre njihovog uvođenja. Prosto rečeno, ne postoji šansa da će Rusija vratiti ove teritorije, jer bi to zahtevalo rat za čije vođenje ni Ukrajina ni i Evropa nemaju volju niti sposobnost. Štaviše, nameće se utisak da sankcije koje Vašington nameće više štete nanose Americi nego Rusiji, dok je Kina glavni dobitnik. Sjedinjene Države bi trebalo da uvaže ovu realnost i da nastave sa izgradnjom odnosa sa Moskvom, pa makar te teritorije i dalje tretirali kao sporne oblasti koje čekaju na neko buduće rešenje.

KLjUČ JE U RUSIJI
Vredi započeti ozbiljan dijalog sa Moskvom. Putin je napisao da je Rusija voljna da razgovara o kontroli naoružanja. Bez obzira što je uspeh malo verovatan, sam razgovor bi Moskvi dao diplomatski kanal koji ne prolazi kroz Peking. Osim toga, mogli bismo sarađivati i na istraživanju svemira, ponavljajući dosadašnju saradnju, pogotovo što smo u ovoj oblasti po pitanju tehnološkog pariteta bliži nego u nekim drugim oblastima.

Cilj angažovanja sa Rusijom ne mora biti dramatičan uspeh, već razumna nada da će Rusija imati neki podsticaj da ostane neutralna i da ne pomaže našim protivnicima. Moskva bi i dalje sarađivala sa Kinom u nekim oblastima, posebno u energetici, ali bi sarađivala i sa nama i mogla bi da nas podrži po pitanjima koja smatramo naročito važnim. Ova pozicija bi bila veoma privlačna za Rusiju jer bi ona tada smatrala da se našla u ulozi balansera, bliža i Vašingtonu i Pekingu nego što su oni jedni drugima, i stoga u mogućnosti da dobije više i od SAD i od Kine koje će se takmičiti za njenu naklonost.

Svi su čuli za citat Vinstona Čerčila da je Rusija „zagonetka umotana u misteriju unutar enigme“, ali postoji i drugi deo tog citata koji kaže: „…ali možda postoji ključ. Taj ključ je ruski nacionalni interes“. Čerčil je bio u prilici da obuzda svoj duboki animozitet prema Sovjetskom Savezu i da sarađuje sa Moskvom u onim oblastima u kojima je smatrao da postoji poklapanje interesa. Njegov pragmatični realizam se najbolje vidi u jednom drugom citatu: „Ako bi Hitler izvršio invaziju na pakao, najmanje što bih učinio u parlamentu je pominjanje đavola u pozitivnom svetlu“.

Bivši britanski premijer Vinston Čerčil tokom jednog svog govora u Londonu 1945. godine (Foto: PA/PA Archive/Press Association Images)
Bivši britanski premijer Vinston Čerčil, London, 1945. godina (Foto: PA/PA Archive/Press Association Images)

Sudeći po njegovom članku, Putin korisnost pragmatične saradnje shvata na sličan način. Budući da Amerika konačno uviđa razmere kineskog izazova, od ključnog je značaja da Rusiji pristupimo sa realnim očekivanjima i ciljevima koji bi bili u obostranom interesu.

 

Kristijan Viton je viši saradnik u Centru za nacionalni interes, autor knjige Pametna moć: između diplomatije i rata, i visoki savetnik pri Stejt departmentu tokom administracija Džordža V. Buša i Donalda Trampa.


Preveo Radomir Jovanović/Novi Standard

 

Naslovna fotografija: AP Photo/Evan Vucci

 

Izvor The National Interest

Pratite nas na YouTube-u