Nemački mediji: Tači se preračunao, verovao da će ga Vašington spasiti

„Ako za naše zemlje ima svetla na kraju tunela, onda ono sija iz Vašingtona“, rekao je Tači pre nego što je objavljeno da je optužen za ratne zločine

Frankfurter algemajne cajtung objavljuje izvode iz razgovora s Hašimom Tačijem, poslednjeg intervjua pred objavljivanje da je optužen za ratne zločine u Hagu. Neki mediji to vide kao veliku šansu za Kosovo.

Mihael Martens, novinar uglednog Frankfurter algemajne cajtunga, razgovarao je prošle sedmice s kosovskim predsednikom Hašimom Tačijem – o dijalogu sa Srbijom, posebno o najavljenom susretu sa srpskim kolegom Aleksandrom Vučićem u Vašingtonu, uz posredovanje Ričarda Grenela. Intervju je trebalo da bude objavljen danas.

U sredu je taj razgovor dobio sasvim novu dimenziju, nakon što je obznanjeno da se Hašim Tači, zajedno sa Kadrijem Veseljijem i drugima, nalazi na optužnici Specijalnog tužilaštva u Hagu koje ga tereti za teške ratne zločine.

“Tači se već mesecima kritički izjašnjava o Evropskoj uniji, a istovremeno ne propušta priliku da hvali američko rukovodstvo sa Donaldom Trampom na čelu i njegovim specijalnim izaslanikom za Balkan Ričardom Grenelom“, piše sada Martens.

„Zapadne diplomate u Prištini već dugo sumnjaju da bi to moglo značiti da se Tači nada američkoj protekciji – tako što se prema Vašingtonu postavlja kao neophodni partner, navodno je hteo da pridobije američki političku podršku kako bi izbegao optužnicu za ratne zločine. Ako je to zbilja bila njegova računica, sada je pomršena“, dodaje se u tekstu.

Zato je Martens u razgovoru prošle sedmice pitao Tačija o špekulacijama da sa Vučićem dogovara uzajamnu amnestiju za ratne zločine.

“Nikada. O takvoj temi nikada nismo niti ćemo diskutovati“, odgovorio je Tači, dodajući da je Srbija na Kosovu počinila „genocid“ i da za takve zločine ne može biti amnestije.

Iz današnje perspektive je, piše dalje u tekstu, upadljivo to što je Tači u odgovoru na pitanje o amnestiji „odmah skrenuo pažnju sa eventualne svoje uloge i umesto toga optužio međunarodnu zajednicu da ignoriše srpske zločine na Kosovu devedesetih“.

Sada je poznato da Tači neće ići u Vašington, a učešće je otkazao i aktuelni kosovski premijer Avdulah Hoti. U razgovoru za frankfurtski list je Tači pak ponovo kritikovao Evropsku uniju i hvalio ulogu Bele kuće:

„Amerikanci upravo opet dokazuju da mogu da delaju brže, preciznije i efikasnije od Evropljana. Zato je američko vođstvo nužno kako bi Srbija u Kosovo prevazišli svoje konflikte. Ako za naše zemlje ima svetla na kraju tunela, onda ono sija iz Vašingtona“, rekao je Tači pre nego što je objavljeno da je optužen za ratne zločine.

Noje cirher cajtung podseća da je „možda najvažniji zagovarač pravnog suočavanja“ s tim događajima švajcarski liberalni političar Dik Marti, ranije odbornik u švajcarskom Veću kantona i poslanik Parlamentarne skupštine Saveta Evrope.

“On je 2010. objavio izveštaj o navodnim zločinima pripadnika UČK. Tu se, između ostalog, pominju etnički progoni, pogubljenja i trgovina organima ratnih zarobljenika. Marti smatra da je najodgovorniji za to Hašim Tači“, piše švajcarski list.

Noje cirher cajtung piše da se Tači uvek brojao u protivnike Specijalnog suda uspostavljenog pre pet godina kako bi rasvetlio zločine UČK, te da je Sud smešten u Holandiji upravo da bi se zaštitio od pritisaka.

“Optužnica protiv Tačija dolazi u politički turbulentna vremena. U martu je pala vlada Aljbina Kurtija nakon manje od dva meseca, što je zemlju, usred pandemije, uvelo u tešku političku krizu. Tači je iz pozadine igrao važnu ulogu u rušenju Kurtija“, piše švajcarski list.

U analizi Švajcarske radio-televizije (SRF) kaže se da optužnica protiv Tačija stavlja Kosovo u krajnje težak položaj, ali „može biti šansa za istorijski zaokret“. „Ukoliko specijalni sud za Kosovo u Hagu na kraju osudi Tačija, to bi utabalo put za novi početak. Za novog predsednika (ili predsednicu), koji ne ruši demokratski izabrane vlade pomoću trikova“, navodi SRF.

“Onda bi možda i na Kosovu mogao da prevlada stav da čovek sa sumnjivim imidžom poput Tačijevog – kakve god da su mu zasluge – nije podoban da bude šef jedne evropske države koja sebe zove demokratijom“, zaključuje švajcarski javni servis.

 

Naslovna fotografija: Armend Nimani/AFP/Getty Images 

 

Izvor Dojče vele/B92, 25. jun 2020.