Zbog čega optužnica protiv Tačija može biti zamka za Srbiju

Advokat Dušan Bratić ističe da optužnica može biti zamka i za naše rukovodstvo koje iz moralnih razloga ne može da je verbalno ne podrži i da ne sarađuje na terenu ustupanja dokaza

Odluka haškog tužioca Džeka Smita da, uoči vašingtonskih pregovora, objavi da je još u aprilu podigao optužnicu protiv kosovskog predsednika Hašima Tačija i bivšeg predsednika Skupštine Kadrija Veselija, može samo na prvi pogled značiti korak ka pravdi za žrtve, a daleko više taj potez krije opasnu zamku. Nepravosnažna optužnica, makar sadržala imena 100 ubijenih ljudi i dugu listu dokaza, još je daleko i od suđenja, a kamoli konačne presude. Drugim rečima, optužnica je i dalje mrtvo slovo na papiru.

Iz Smitovog kabineta, inače potpuno zatvorenom za bilo kakva pitanja, poručeno je da su Tači i Veseli ometali pravdu i podrivali rad suda. To je zvanično objašnjenje za odluku koja je prekjuče po podne odjeknula kao bomba. Ipak, optužnicu treba posmatrati u svetlu činjenica da je Specijalizovano tužilaštvo kosovska institucija, koja je samo fizički izmeštena u Hag, a pod kontrolom je velikih sila, pre svega SAD.

„To je samo jedno od sredstava neoružane borbe u ratu čiji je cilj stvaranje nezavisne države Kosovo i koji nije završen. Okončana je samo njegova oružana faza. Specijalni sud za zločine OVK u Hagu je sud lažne države Kosovo koga su osnovali pobunjenici na delu okupirane teritorije Srbije. Ima višestruku funkciju. U prvom redu pritisak na vlasti u Prištini da prihvataju rešenja koja im se nameću. Zatim, to je varka za srpsko javno mnjenje kako bi narod pomislio da velike sile teže ostvarenju pravde za žrtve zločina i da se tako omekšava pritisak naroda na vlast da nijednim aktom ne pogoduje nezavisnosti Kosova”, kaže za Politiku advokat Dušan Bratić.

On dodaje da je optužnica zamka i za naše državno rukovodstvo koje iz moralnih razloga ne može da je verbalno ne podrži i da ne sarađuje na terenu ustupanja dokaza. Time zapravo, priznanjem suda, de fakto priznaje i lažnu državu.

„Plašim se da će sud Tačija osloboditi i time zauvek dekriminalizovati i zločinačku prirodu te lažne države. Umesto toga Srbija bi morala da sprovodi pravdu i da Tačiju i drugima sudi u odsustvu dok naše službe bezbednosti ne omoguće njihovo prisustvo. Izrael je tek 1960. godine akcijom Mosada obezbedio prisustvo naciste Adolfa Ajhmana i presudio mu”, zaključuje Bratić.

Nepoverenje u međunarodni sud i te kako je osnovano. Tribunal za bivšu Jugoslaviju oslobodio je Ramuša Haradinaja optužbi za zločine u Jablanici, a Fatmira Limaja za zločine u logoru Lapušnik. Zato je teško poverovati da se sada, posle više od dve decenije, došlo do dokaza protiv Tačija i Veselija, na osnovu kojih bi oni mogli da budu osuđeni.

Advokat Dragoljub Stanković, bivši zamenik tužioca za ratne zločine, koji je istraživao veliki broj događaja na KiM u kojima su Srbi bili žrtve, pored ostalih i slučaj „žuta kuća”, smatra da je pravno problematično zašto je tužilac obelodanio nepravosnažnu optužnicu, jer to nije u skladu sa odredbama Pravilnika o postupku i dokazima i zakonu po kojem postupaju sud i tužilaštvo.

„I proces potvrđivanja optužnice ima kvalitet poverljivog akta. Imena optuženih ne mogu se javno saopštavati. Optužnica se stavlja na uvid javnosti tek pošto je potvrdi sudija za prethodni postupak. Specijalizovani tužilac može da je obelodani ili otkrije neki njen deo vlastima treće države ukoliko to smatra potrebnim u cilju istrage ili krivičnog gonjenja, ali ne može to javno učiniti. Nije jasno zašto je to ipak urađeno”, navodi Stanković.

Osvrćući se na obrazloženje tužilaštva da je time trebalo da se spreči da Tači i Veseli ometaju pravdu, bivši tužilac ukazuje da sudija za prethodni postupak može da, na zahtev specijalizovanog tužioca, izda naloge za privođenje.

„Nalog za hapšenje ili pritvor izdaje se kada postoji rizik od bekstva, ali i ako se sumnja da će okrivljeni uništiti, sakriti, izmeniti ili krivotvoriti dokaze ili da će ometati odvijanje krivičnog postupka”, objašnjava Stanković.

Ono što se desilo posle sukoba na Kosovu i Metohiji nije bilo u odbrani ili borbi za slobodu, već brutalan napad, usmeren na skoro sve Srbe koji su želeli da ostanu, smatra Klint Vilijamson, bivši tužilac specijalnog istražnog tima Evropske komisije za zločine OVK. On ocenjuje da je došlo do značajnog razvoja situacije u istrazi tokom njegovog mandata, koji je okončan 2014. godine.

Kako prenosi RTS, on je na sajtu Pravnog fakulteta „Sandra Dej O’Konor”, na kojem predaje, objavio tekst u kome je naveo da cilj istrage nije bio napad na OVK kao organizaciju, već protiv pojedinaca.

„Umesto toga, ovo je bio brutalan napad na značajne delove civilnog stanovništva. Bio je usmeren na skoro sve Srbe koji su želeli da ostanu na Kosovu, od kojih su mnogi bili stariji ili nemoćni, na Rome i druge nacionalne manjine, a bio je uperen na one kosovske Albance koji su se suprotstavili maloj grupi OVK koja je imala monopol na vlast. Na kraju, reč je samo o određenim pojedincima u rukovodstvu OVK koji su koristili elemente te organizacije za vršenje nasilja kako bi stekli političku moć i lično bogatstvo”, poručio je Vilijamson.

 

Autor Dorotea Čarnić

 

Naslovna fotografija: Valdrin Xhemaj/EPA

 

Izvor Politika, 26. jun 2020.