Pravoslavni vernici obeležavaju jedan od najvećih srpskih praznika – Vidovdan. Narod Vidovdan dovodi u vezu, s jedne strane sa knezom Lazarom i Kosovskim bojem, a s druge, u arhaičnijoj varijanti, sa svetim Vidom.
Vidovdan, kao državni praznik, obeležava se radno, a u spomen na Kosovsku bitku, koja se odigrala 28. juna 1389. godine, odnosno 15. juna po starom kalendaru na Gazimestanu i predstavlja sećanje na poginule u svim ratovima.
To je, prema mišljenju istoričara, važan datum u kolektivnoj svesti srpskog naroda i jedan od temelja kolektivnog identiteta. Simbolizuje, prema tom konceptu, slobodu, otpor tuđinu, negovanje patriotizma, nacionalnog bića, viteštva i herojstva, ali i prekretnicu posle perioda uspona pod vladarima iz dinastije Nemanjića.
Stradanju srpskih vojnika je posvećen spomenik podignut na Gazimestanu 1953. godine, rad Aleksandra Deroka, dok Spomenik kosovskim junacima, koji je otkriven 28. juna 1904. godine u okviru proslave stogodišnjice Prvog srpskog ustanka, u prisustvu kralja Petra Prvog Karađorđevića, predstavlja simbol Kruševca i delo je srpskog vajara Đorđa Jovanovića.
Posle Kosovske bitke, telo kneza Lazara (1329-1389) sahranjeno je u manastiru Ravanica, a u seobi Srba pod patrijarhom Arsenijem Čarnojevićem krajem 17. veka je preneto u fruškogorski manastir Vrdnik. U Ravanicu su mošti vraćene 1989. godine, na 600. godišnjicu Kosovske bitke.
OBIČAJI ZA VIDOVDAN
Ima sredina, u severozapadnoj Srbiji i Vojvodini, gde se iznosi sve tkanje što žene i devojke rade kako bi se videlo koliko su vredne i pokazalo da je određeno domaćinstvo imućno.
U nekim sredinama, poput Mačve, na taj dan su velike zadušnice. Izlazi se do podneva na groblje i donosi hrana, a riba obavezno, kao vrsta žrtve svetom Vidu.
Postoji i običaj da žene uoči Vidovdana beru travu vidovčicu i stavljaju je pod jastuk da bi usnile svog izabranika.
Izvor RTS, 28. jun 2020.
DOK JE SRBA, BIĆE VIDOVDANA I GAZIMESTANA
Samo je Kosovska bitka – bitka, sve ostalo su tuče. Samo je Kosovo polje – polje, sve ostalo su poljane – stihovi pesnika i akademika Matije Bećkovića nam prolaze kroz glavu dok prilazimo polju na kojem se odigrao čuveni boj. Baš kao i stihovi Milana Rakića koji je napisao: „Silni oklopnici bez mane i straha…“
Upravo na mestu poprišta Kosovske bitke, koja se odigrala na Vidovdan, 28. juna 1389. godine, uzdigao se spomenik kosovskim junacima na Gazimestanu. Mestu udaljenom šest kilometara od Prištine, u opštini Obilić, pored magistrale. I dok istorijski podaci različito opisuju Kosovsku bitku, jedno je sigurno: spomenik na Gazimestanu ostaje simbol te bitke i hrabre borbe srpske vojske sa nadmoćnijim Turcima. I kako nam rekoše Srbi iz Donje Brnjice, sela sa oko dve stotine domova, za njih su Srbi pobedili u ovoj bici jer su se upustili u boj iako su znali da je turska vojska neuporedivo brojnija i nadmoćnija, i da će masovno poginuti.
– Da se care u so pretvorimo, ne bi Turcima ručak posolili – kazao je vezir kojeg je car Lazar poslao u izvidnicu uoči bitke, ali to nije pokolebalo kosovske junake. Zato će ova bitka ostati, kako reče Matija Bećković – DNK srpskog naroda.
Dok je Srba biće i Vidovdana, kažu nam u Gračanici, gde se pripremaju da proslave jedan od najvećih srpskih praznika. Spomenik na Gazimestanu, koji se ponosno uzdiže na brdašcu okruženom poljima, ali i objektima koji se nedaleko od njega bespravno grade, sagrađen je 1953. godine i – prkosi okruženju i vremenu. Asfaltnim putem sa leve strane puta, idući od Mitrovice ili Podujeva, nekoliko stotina metara od magistrale, stiže se do kompleksa ograđenog žicom. Na prilazu policijski punkt u kojem već pet godina dežuraju pripadnici kosovske policije koji su preuzeli dužnost obezbeđivanja ovog spomenika kulture od vojnika Kfora.
– Poslednjih dana najviše dolaze upravo vojnici Kfora. Uglavnom dođu da se slikaju, ali diveći se ovom spomeniku i saznanjima o Kosovskoj bici, uglavnom nas zapitkuju o tome i čude se junaštvu srpskih vojnika – priča nam pripadnik kosovske policije, Srbin iz Gračanice, koji dežura sa kolegom Albancem.
I dok objašnjava da nema dozvolu da govori za javnost niti da se predstavi, ipak saznajemo da posete ovom čuvenom mestu ne jenjavaju.
– Dolaze organizovano autobusima posetioci iz centralne Srbije, Beograda, Novog Sada i drugih većih gradova kada obilaze i naše pravoslavne svetinje. Te posete su izostale jedino za vreme vanrednog stanja zbog korone, ali evo poslednjih dana ponovo nas obilaze – kaže naš sagovornik.
Pri ulasku u spomenički kompleks, neophodno je pokazati lična dokumenta. Na stazi koja vodi ka spomeniku od ulazne kapije uočavamo nekoliko vojnika Kfora. Ispred njih srpski mladić koji mobilnim telefonom slika spomenik i okolni prostor.
– Svi predstavnici međunarodnih misija koji posete Gazimestan dive se spomeniku, ali i srpskim junacima. Zato mi, Srbi sa KiM koji dolazimo češće, ovde osećamo ponos što pripadamo narodu čiji su junaci na Kosovu polju osvetlali obraz srpstva. Njihova hrabrost prevazišla je ovozemaljske okvire. Zato ovom mestu treba prići sa poštovanjem i molitvom našim vitezovima koji su založili svoje živote za slobodu – govori nam biranim rečima mladić iz Kosovske Mitrovice koji je došao sa prijateljima iz jedne međunarodne organizacije.
I upravo u čast junacima Kosovskog boja, tadašnja vlast u SFRJ odlučila je da podigne ovaj spomenik, delo čuvenog beogradskog arhitekte Aleksandra Deroka.
– Prvi spomenik podigao je Stefan Lazarević 1430. godine i njega su Turci porušili posle 40 godina. Drugi, podignut u 19. veku, takođe je porušen, kao i treći koji je 1924. godine podigao Prištinski garnizon vojske koja je tu polagala zakletvu. Taj spomenik, visok osam metara, porušili su Albanci aprila 1941. godine, odmah posle napada Hitlera – pojašnjava nam detalje Zoran Vlašković, novinar iz Kosovske Mitrovice.
Glavni izvođač radova na sadašnjem spomeniku, koji je građen dve godine, bio je Dojčin Sekulić, otac poznatog doktora iz Gračanice Stojana Sekulića.
– Spomenik ima 77 redova kamenih blokova koji su vađeni iz gračaničkog kamenoloma odnosno 17.200 ugrađenih kamenih blokova. Visina spomenika je 25 metara – dodaje Vlašković naglašavajući da Gazimestan, osim spomenika kosovskim junacima, simbolizuju i božuri, koji su po predanju iznikli iz krvi kosovskih junaka.
Ipak, poljana oko spomenika na kojoj su tokom naše posete radnici albanskog komunalnog preduzeća iz Obilića kosili travu, bez ovog je cveta. I ono malo što ih se primilo kada je uoči Vidovdana 2016. godine, Beograđanka Zlata Lončar Ćetković, doktor pravnih nauka u penziji, uz pomoć prijatelja sa Kosmeta zasadila, očito je uništeno košenjem. A nekada je, kako nam svedoči Marija Mara Lazarević (81), baka iz okolnog Babinog Mosta, srpskog sela u kojem se kosovska vojska pričestila uoči Kosovskog boja, božur rastao na svim poljanama.
– Kao mala odlazila sam pešice do Prištine. Tada se nije moglo putem proći od božura. Sve se crvenelo – priseća se baka Mara, koja je svakodnevno dolazila na Gazimestan dok se spomenik gradio, jer je njen otac bio poslovođa na izgradnji.
Na okolnim poljima bile su postavljene barake za smeštaj radnika. Osim zaposlenih u tadašnjem preduzeću „Ramiz Sadiku“, građevinske radove izvodili su, priseća se, radnici iz Prizrena.
– Sa sestrom od strica često sam ocu donosila obroke, a nama dvema bi radnici davali metle da brišemo unutrašnje stepenice – ponosna je baka Mara, koja pamti gotovo svaki detalj oko izgradnje spomenika.
U unutrašnjosti zdanja do vrha vodi 120 stepenika, dok se na vrhu kamene četvrtaste građevine sa koje pogled puca na okolne poljane gde su se sudarile dve vojske, nalazi bakarna ploča na kojoj je iscrtana Kosovska bitka.
– Sećam se da je dok su izvodili radove otac stalno govorio o kosovskim junacima sa strahopoštovanjem. Pričao je da noću kada legne, a ne upali lampu, kao da oseća prisustvo njihovih duša – dodaje baka Mara.
Na pitanje šta za nju znači Gazimestan, odgovora bez razmišljanja:
– Znači svetinju. Znači ponos. Znači pobedu jer su srpski junaci znali da odlaze u boj sa ko zna koliko nadmoćnijim neprijateljem, a nisu ustuknuli.
I zaista, poseban osećaj prožima posetioce ovog prostora sa čije zadnje strane se nalazi borova šuma, a ispred pogled puca na poljane, ali i novosagrađene objekte, i na jedno turbe koje se nalazi desno od spomenika. Sa leve strane puta na nekih kilometar-dva, idući od Prištine, nalazi se i Muratovo turbe, na mestu gde je Miloš Obilić pogubio sultana, i gde se u spomen-sobi čuva balzamovana utroba turskog dostojanstvenika.
Baka Mara se priseća da su Albanci i tada posećivali turbe, petnaestak dana pred Đurđevdan. A između Gazimestana, gde u vreme izgradnje spomenika nije bilo ni kuća ni objekata pored magistrane, i Babinog Mosta, odakle je naša sagovornica, nalazilo se tada srpsko selo Miloševo. U njemu je bilo i stanovnika koje su zvali Čerkezi. Bile su to porodice koje su ostale tu da žive još iz vremena Turaka.
– Moji preci su poreklom iz Kruševca kod Obilića. Ali su im Turci sve oduzeli i pobili sve muške glave. Ostala je samo ženska čeljad. Tako se i moja prababa vratila u Donju Brnjicu ispod Gazimestana – priča nam baka Marija Lazarević.
HRABROST OPEVANA U STIHOVIMA
Osim dobro poznatih stihova: „Ko je Srbin i srpskoga roda…“ ispisanih na prednjem delu spomenika, natpisi sa stihovima o junacima i njihovim podvizima nalaze se i u unutrašnjosti spomenika, pokraj stepenica koje vode do vrha ovog zdanja. Inače, hrabrost kosovskih junaka, kako nam govore meštani Donje Brnjice, fascinirala je mnoge pripadnike međunarodnih misija na KiM.
LITURGIJA UZ MASKE I DISTANCU
Eparhija raško-prizrenska saopštila je da su vernici, pošto se Vidovdan dočekuje u specifičnoj situaciji zbog pandemije korone, u obavezi da se pridržavaju propisanih mera. Centralna Sveta liturgija na Vidovdan 28. juna biće služena u porti manastira Gračanice (na otvorenom) i počeće u devet časova. U 13 časova biće održan parastos srpskim junacima na Gazimestanu. Prisutni treba da nose zaštitne maske i rukavice i da održavaju distancu od najmanje metar i po.
– Vernici se umoljavaju da izbegavaju stvaranje gužve i okupljanje u većem broju na jednom mestu. Naši sveštenici i službenici Eparhije vodiće računa da se ove mere poštuju. Takođe, vernike molimo da izbegavaju transparente i političke simbole i zastave – navodi se u saopštenju Eparhije.
Autor Dragana Zečević
Izvor Večernje novosti, 28. jun 2020.
VUČIĆ ČESTITAO VIDOVDAN
Predsednik Srbije uputio je građanima čestitku povodom velikog verskog praznika Vidovdana. Vučić je naglasio istorijski značaj ovog praznika za srpski narod i državu.
„Zato je važno da, baš danas, još jednom pokažemo koliko smo spremni da svoju zemlju sačuvamo, odbranimo od svakog zla, i načinimo je velikom, poštovanom, i to na zemlji, a ne samo na nebu. Ubeđen da smo za to sposobni, verujući u Srbiju, u svakog čoveka i ženu u njoj, čestitam vam Vidovdan, naš najvažniji dan, dan koji će postojati dok je Srba i Srbije!“, napisao je između ostalog predsednik Vučić na Instagram profilu „buducnostsrbijeav“.
Naslovna fotografija: Katarina Steljić/Novi Standard
Izvor B92, 28. jun 2020.
