Srpski faktor u hrvatskim izborima

Za razliku od izbora u Srbiji koje je hrvatska javnost pomno pratila, u Srbiji se ne posvećuje dovoljno pažnje izbornom procesu u Hrvatskoj, zemlji sa kojom delimo burnu prošlost

Hrvatsku u nedelju, petog jula, očekuju novi parlamentarni izbori. Za razliku od Srbije, gde se ishod rezultata izbora koje je deo opozicije bojkotovao dao predvideti, u Hrvatskoj se očekuje nikad neizvesnije izborno nadmetanje. Hrvatska je danas u značajnoj meri politički polarizovana između levice i desnice, o čemu svedoči i činjenica da je izvršna vlast u ovom trenutku podeljena između predsednika Zorana Milanovića iz leve Socijaldemokratske partije Hrvatske (SDP) i desne vlade predvođene Andrejem Plenkovićem iz Hrvatske demokratske zajednice (HDZ).

Relevantna istraživanja hrvatskog javnog mnjenja govore da će relativni pobednik na izborima biti levičarska koalicija „Restart“ predvođena SDP-om, ali da će vladu ipak formirati tri desne partije – HDZ, koalicija Most Bože Petrova i Domovinski pokret Miroslava Škora. U poslednjih nekoliko godina hrvatska politička scena je u značajnoj meri usložnjena i fragmentisana, te se već sada može govoriti o krahu višegodišnjeg bipartizma, odnosno smenjivanja HDZ-a i SDP-a na vlasti. Za razliku od parlamentarnih izbora u Srbiji 21. juna koje je hrvatska javnost pomno pratila, u Srbiji se ne posvećuje dovoljna pažnja izbornom procesu u susednoj zemlji sa kojom, pored 259 kilometara duge granice, Srbija deli i burnu i opterećujću prošlost, ali i mnoga otvorena pitanja.

Srbija i Srbi su, kao i mnogo puta do sada, bili nezaobilazna tema predizbornih kampanja i sučeljavanja u Hrvatskoj. Uprkos brojnim problemima sa kojima se Hrvatska u ovom trenutku suočava, poput globalne krize izazvane pandemijom koronavirusa koja se ne smiruje u našem regionu, pesimističkih prognoza o turističkoj sezoni (turizam čini petinu prihoda Hrvatske), očekivanog pada BDP-a, stope nezaposlenosti od 20 odsto i zaduženosti Hrvatske od oko 90 odsto njenog BDP-a, našlo se mesta i za „srpske teme“.

Dok se u Srbiji praktično nijedna relevantna politička partija u predizbornoj kampanji nije bavila temama vezanim za državu Hrvatsku (čak se i Srpska radikalna stranka distancirala od svoje retorike o povratku Krajine u srpske ruke), hrvatske partije i političari su i uoči ovih izbora posvetili punu pažnju kako Srbiji, tako i Srbima u Hrvatskoj, kojih je u toj zemlji tek nešto više od 185.000, odnosno 4,36 odstp od ukupne populacije. Tradicija predizborne srbofobije, koja nije narušena ni u prošlogodišnjem sučeljavanju Kolinde Grabar-Kitarović i Zorana Milanovića u drugom krugu predsedničkih izbora, nastavljena je i ovog puta.

Shodno tome, ukazaćemo na nekoliko primera upotrebe Srba i Srbije u predizborne svrhe, ali ćemo se osvrnuti i na to šta su neki od najpoznatijih kandidata na izborima rekli o našem narodu i našoj državi.

SRPSKI TAS NA VAGI
U Hrvatskom saboru osam saborskih mesta predviđeno je za nacionalne manjine, od čega tri za predstavnike Srba. Kao i godinama unazad, Srbe će nakon izbora u Hrvatskom saboru i ovog puta najverovatnije predstavljati Samostalna demokratska srpska stranka (SDSS) predvođena Miloradom Pupovcem. S obzirom da će formiranje buduće vlade biti neizvesnije nego ikada, jasno je da će srpski saborski zastupnici biti važan tas na postizbornoj vagi. Pupovac je do sada neretko davao podršku HDZ-ovim vladama, ali ovaj put bi stvari mogle biti bitno drugačije.

HDZ neće moći formirati vladu bez ultradesničarskog Domovinskog pokreta Miroslava Škora, a Pupovac je unapred najavio da takvoj koaliciji ne može dati podršku. To je bilo dovoljno da se nastavi „lov na vešticu Pupovca“, dežurnog krivca za sve probleme Hrvatske, čoveka koga su hrvatski ultradesničari (kojih nije malo, naprotiv) odavno označili kao velikosrpskog agresora, vladara iz senke, lažova i prevaranta. Ovoga puta hrvatski desničari potenciraju frazu da je Pupovac „etnobiznismen“ koji se krije iza glasova srpske manjine, predlažući čak Srbima da bi za njih bilo najbolje da njegovoj stranci uopšte ni ne daju glasove. SDSS je na to odgovorila provokativnim spotom „Pupi je kriv za sve“ u kome se Pupovac opisuje kao četnik, udbaš, mrzitelj svega hrvatskog, organizator drugog talasa koronavirusa u Hrvatskoj i saradnik Bila Gejtsa u planu da se svi Hrvati čipuju. Iako šaljiv, spot zapravo predstavlja surovu realnost u kojoj Pupovac, ali i drugi srpski politički predstavnici u Hrvatskoj žive godinama.

Beograd, 12. avgusta 2015. - Predsednik Srpskog narodnog veca Milorad Pupovac istakao je danas da je obnavljanje poverenje medju zemljama regiona kljucno za njihov razvoj i pozdravio opredeljenje Srbije za politiku mira, pomirenja i stabilnosti. FOTO TANJUG/ OKSANA TOSKIC/ bk
Lider SDSS Milorad Pupovac (Foto: Tanjug/Oksana Toskić)

Najavljena mogućnost pružanja Pupovčeve podrške novoj vladi Davora Bernardića, čija bi okosnica bila SDP, poslužila je kao dodatno pogonsko gorivo za napade na SDSS i njenog lidera. Pupovca i SDSS tradicionalno su i ovoga puta napali hrvatski krajnji desničari, mahom okupljeni oko Domovinskog pokreta. Tako je Miroslav Škoro, proslavljeni hrvatski pevač i čelnik ovog pokreta optužio Pupovca da je ekspozitura Aleksandra Vučića preko koje on upravlja procesima u Hrvatskoj, žigošući ga kao „čistog etnobiznismena“, ali i „žetončića“ koji služi onima koji su protiv hrvatskih nacionalnih interesa.

Nino Raspudić, nezavisni kandidat koalicije Most i hrvatska intelektualna i medijska zvezda u usponu, napao je Pupovčev predizborni spot i prokazao Pupovca kao čoveka koji nije hteo da reaguje na izjavu srpskog predsednika Vučića da je „Hitler hteo svet bez Jevreja, a Hrvatska htela Hrvatsku bez Srba“, koju, očigledno, Raspudić vidi kao netačnu. Istovremeno, Raspudić je Pupovca označio kao „doživotnog rentijera srpske patnje u „hitlerovskoj“ Hrvatskoj“.

OTPOR PLENKOVIĆU
Tokom predizborne kampanje u Hrvatskoj su se ponovo desili incidenti inspirisani mržnjom prema Srbima – od sramne poruke navijača Dinama iz Zagreba upućene srpskim ženama i deci, preko grafita sa obešenim ljudima na drvetu sa natpisom „srpsko porodično stablo“ koji je osvanuo u Zagrebu, do grafita u Zagrebu na kome je poručeno da će Srbima biti polomljeni svi prsti, a ne samo tri. HDZ-ov premijer Andrej Plenković i ministar unutrašnjih poslova Davor Božinović poručili su da „takvi postupci nemaju mesto u javnosti“ i da će „policija istražiti svaki poziv na nasilje“, vešto izbegavajući da kažu da je reč o pozivima na nasilje jasno usmerenim prema srpskom narodu, a verovatno plašeći se da ne „uvrede“ krajnje desno krilo svojih birača. Plenković je u proteklih nekoliko godina pokušao da HDZ reformiše u pravcu „moderne konzervativne“ partije lišene šovinizma, ali je naišao na žestok otpor desničara unutar i van te partije.

Domovinski pokret ipak prednjači sa kandidatima na izbornim listama koji su dokazani srbofobi. To su, pre svih, Zlatko Hasanbegović i Ruža Tomašić. Tomašićeva je poručila da Srbija mora priznati da je izvršila agresiju na Hrvatsku ‘90-ih ukoliko želi da dobije hrvatsko zeleno svetlo u procesu pristupanja u EU. Da podsetimo, reč je o ženi koja je pre par godina poručila vlastima u Srbiji da „mole Boga da mi ne počistimo svoje dvorište, jer ako mi počnemo čistiti svoje dvorište, imaće oni još jako puno Srba iz Hrvatske koji će morati da idu u Srbiju“.

O Zlatku Hasanbegoviću, otvorenom simpatizeru ustaškog režima u tzv. Nezavisnoj Državi Hrvatskoj 1940-ih, ne treba trošiti mnogo reči. Činjenica da je on, kao neko ko je 1996. godine u časopisu Nezavisna država Hrvatska hvalio „ustaške heroje“, bio svojevremeno ministar kulture Hrvatske, dovoljno govori u prilog činjenici da je Hrvatskoj još uvek neophodna deustašizacija, pre svega za njihovo dobro. Iako je osudio već pomenute grafite i transparente, Hasanbegović je istakao da u njima ne vidi elemente antisrpstva, te da u pretnjama silovanja srpskih žena i dece on pre svega kao problem vidi pedofiliju.

Bivši hrvatski ministar kulture i član Domovinskog pokreta Zlatko Hasanbegović (Foto: Snimak ekrana/Jutjub)
Bivši hrvatski ministar kulture Zlatko Hasanbegović (Foto: Snimak ekrana/Jutjub)

Novajlija na listi Domovinskog pokreta je gradonačelnik Vukovara Ivan Penava, koji je upamćen po nasilnim protestima protiv upotrebe ćiriličkih tabli u tom gradu 2013. godine, iako u njemu živi 34 odsto Srba. Ovoga puta, Penava se pridružio desničarskoj sviti sa porukom da je bilo kakva koalicija sa Pupovcem i SDSS-om neprihvatljiva. Ovde je zgodno pomenuti da je pitanje uvođenja dvojezičnih tabli u Vukovaru i dalje aktuelno, te da je hrvatski premijer Andrija Plenković suptilno izrazio nadu da će naredni popis 2021. godine pokazati da Srbi čine manje od trećine stanovništva i da će time čitav slučaj biti zaključen.

Dakle, on vidi depopulaciju Srba kao rešenje ovog problema, a ne mere Vlade Hrvatske koje bi bile u skladu sa najvišim evropskim standardima. Iz Domovinskog pokreta, koji ozbiljno pretenduje na učešće u vlasti (anekte govore da će osvojiti minimum 15 odsto glasova), poručili su da će promeniti izborni zakon – navodno da bi se izborna volja građana realnije oslikavala, a suštinski iz želje da se oteža izbor Srba na svim narednim izborima.

ŠAMPION ANTISRPSTVA
Šampionska titula u antisrpskoj retorici tokom predizborne kampanje ipak pripada Anti Prkačinu, kandidatu Domovinskog pokreta u sedmoj izbornoj jedinici (južni deo Grada Zagreba i okolina) i nekadašnjem generalu Hrvatskih odbrambenih snaga (HOS) tokom ratova u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini 1990-ih. Reč je o čoveku koji je sa svojim jedinicama bio prisutan u Derventi i Bosanskom Brodu tokom ratne 1992. godine, kao i u selu Sijekovac, u kome je 26. marta 1992. godine počinjen prvi masakr nad srpskim stanovništvom u Bosni i Hercegovini.

Prkačin je otvoreni ustaša, koji se ponosi svojim porodičnim ustaškim pedigreom, te koji se tokom rata zalagao za pravašku strategiju Dobroslava Parage o jedinstvu Hrvatske i Bosne i Hercegovine, odnosno za stavaranje tzv. Nezavisne Države Hrvatske „od Sutle do Drine“. Otvoreno se zalaže za reinterpretaciju istorije NDH i ustaškog pozdrava „Za dom spremni!“, blagonaklono se odnosi prema liku i delu Ante Pavelića, a broj srpskih žrtava u zloglasnom logoru Jasenovac smatra preuveličanim i delom antihrvatske agende dirigovane iz Beograda.

Srpsko „sveto trojstvo“ – državu, vojsku i crkvu nazvao je velikom istorijskom laži, a odbijanje sveštenika SPC da služe pomen poginulim hrvatskim borcima pravoslavne vere okarakterisao je kao „satansko“. Otvoreno se zalaže za jačanje nepriznate tzv. Hrvatske pravoslavne crkve, koju vidi kao legitimnu naslednicu one koja je postojala u vreme Pavelićeve Hrvatske. Ante Prkačin je prijatelj sa Mirašom Dedeićem, poglavarom nepriznate tzv. Crnogorske pravoslavne crkve, koju smatra jednom od vekovnih žrtava velikosrpske agresije. Crnu Goru posmatra kao istorijsku „Crvenu Hrvatsku“, a Srbe u Crnoj Gori kao „male i šugave“ okupatore na tom prostoru još iz doba Nemanjića.

Zanimljivo je i to da je Prkačin u popularnoj političkoj emisiji „Bujica“ na opasku voditelja da se u javnosti spekuliše o njegovom srpskom poreklu odgovorio da on zna da ima poreklo od Nikolića iz Pljevalja, ali da su oni bili Crveni Hrvati koji su pod pritiskom pravoslavne nemanjićke države morali da se odsele sa tog prostora. U predizbornom nadmetanju sa kandidatom HDZ-a Ivom Lučićem u emisiji „N1 Presing“ Prkačin se dotakao i, verovali ili ne, teme navodnih rasnih zakona u Karađorđevoj Srbiji 1804. godine. Za Pupovca je izjavio da je štetan za interese Srba u Hrvatskoj i da zbog njega normalni Hrvati Srbe posmatraju kao problem za koji su mislili da je rešen.

Ante Prkačin, kandidat Domovinskog pokreta (Foto: Snimak ekrana/Jutjub)
Ante Prkačin, kandidat Domovinskog pokreta (Foto: Snimak ekrana/Jutjub)

Za Srbe u Hrvatskoj i državu Srbiju nameće se logično pitanje – kakva je perspektiva dobrosusedskih odnosa o kojima se toliko priča ukoliko se u novoj vladi Hrvatske nađu osobe poput Prkačina i ostalih? Hrvatska je već više puta pokazala spremnost da blokira sticanje punopravnog članstva Srbije u Evropskoj uniji ukoliko Srbija ne ispuni određene uslove. To se, pre svega, odnosi na 11.000 hektara „spornog“ zemljišta duž Dunava, rasvetljavanje sudbine nestalih u ratu ‘90-ih, obezbeđivanje garantovanih mesta u Narodnoj skupštini Srbije za predstavnike hrvatske manjine (kojih je ukupno 57.900 ili 0,81 odsto stanovništva), podelu imovine SFRJ, ali i na to da Zagreb osporava pravo Beograda da sudi za ratne zločine počinjene na teritoriji cele bivše zajedničke države. U tom smislu, od nove hrvatske desničarske vlade koja je na pomolu, a u kojoj će Miroslav Škoro i Domovinski pokret očigledno imati važno mesto, može se očekivati pojačana antisrpska retorika i pogoršanje ionako loših odnosa između Hrvatske i Srbije.

 

Naslovna fotografija: Wikimedia/Suradnik13

 

Autorizovana i proširena verzija teksta prvi put objavljenog na Fejsbuk nalogu autora

 

Izvor Novi Standard