Duh monarhističkog Beograda vraća se na stara zdanja

Na staroj železničkoj stanici osim vraćanja grba iznad glavnog ulaza nedavno je vraćen i grb Kraljevine Srbije i sa nekadanje peronske strane stanice

Na sveže završenim parlamentarnim izborima monarhistima je cenzus izmakao za dlaku. Oni nisu ušli u Skupštinu Srbije, ali zato se monarhističko nasleđe polako vraća na ulice Beograda. Preciznije, na stara prestonička zdanja.

Početkom februara na pročelju Glavne železničke stanice ponovo je zablistao grb Kraljevine Srbije sa dva krilata lava. Ovaj grb uništen je 1945. godine odmah po završetku Drugog svetskog rata. Bio je jedan je od najstarijih grbova Kraljevine Srbije, stariji od njega za nekoliko meseci bio je samo onaj iznad Starog dvora.

Pošto posle uništenja od njega nije ostalo ni traga, novi grb je načinjen na osnovu starih fotografija, skica i projekta Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada po čijem se projektu radi i kompletna obnova nekadašnje Železničke stanice. Izrada novog obeležja bila je poverena vajaru Milošu Komadu, a konsultovan je i arhitekta i poznavalac heraldike dr Marko Popović.

– Osim svog funkcionalnog značaja, taj monumentalni ulaz u beogradsku Železničku stanicu imao je i veliko simbolično značenje, a u okviru toga je i grb imao svoje mesto. Taj ulaz je praktično bio portal Kraljevine Srbije na ulazu u Evropu. Mi smo 1884. sa uspostavom železničke pruge otvorili Srbiju prema Evropi, a jedan od elemenata otvaranja bio je ovaj grb. On ima i grifone sa strane koji su dekorativni, nisu heraldički, a u kasnijoj srpskoj praksi se više i ne pojavljuju. Vraćanjem grba na njegovo staro mesto uspeli smo da damo novi dignitet ovom zdanju koje ga je imalo i krajem 19. veka kada se Srbija, kao i sada, otvarala ka Evropi – istakao je nedavno za naš list Popović.

Nije poznat autor ni grba ni grifona (mitološko četvoronožno biće sa nogama i kandžama lava i glavom orla) jer su grbove nekada radili likoresci, a oni su se bavili fasadnom plastikom.

Kada je zimus iznad ulaza u Glavnu železničku otkriven ovaj grb, nadležni u gradu tada su istakli da se tako obnavlja istorija našeg grada i da „konačno imamo fasadu kakva je bila kada je otvorena Železnička stanica”. Obnova fasade stare železničke privodi se kraju, ali ona na kraju radova neće dobiti izvorni izgled (jer joj nisu vraćene stare kule). Ali, da se nadležni svojski trude da nekim starim zdanjima vrate duh prošlih vremena, odnosno da vrate grbove i statue koji su u minulim decenijama uklonjeni, potvrđuje još nekoliko primera i najava.

Na staroj železničkoj stanici osim vraćanja grba iznad glavnog ulaza nedavno je vraćen i grb Kraljevine Srbije i sa nekadanje peronske strane stanice, a koji je takođe postojao do 1945. Grb koji je u toku ove rekonstrukcije stanice postavljen uradio je, takođe, vajar Miloš Komad.

– Na grbu se nalazi štit sa dvoglavim orlom i krunom uokviren u kartuš iznad koga je takođe kruna, dok se sa strane nalaze dekorativne girlande. Visina štita u kartušu je oko tri metra, dok je visina table na kojoj piše Beograd oko metar. Ova tabla sastavni je deo grba. Grb nije izrađen u punoj plastici, već je reč o reljefu. Za izradu i postavljanje ovog grba trebalo je oko tri meseca – podseća Komad.

A, na zgradu nekadašnjeg Ministarstva saobraćaja u Nemanjinoj šest nedavno je vraćeno obeležje Kraljevine Jugoslavije koje je 1932. godine uradio poznati srpski vajar Dragomir Arambašić. On je uradio kompoziciju sa dve skulpture postavljene u timpanonu nad centralnim delom fasade.

Skulpture dva muškarca simbolizovale su zaokret prema industrijalizaciji zemlje. Skretnica, koju muškarac drži u desnoj ruci, predstavljala je najočigledniji simbol železničarske delatnosti, ali takođe naglašavala stremljenja modernog doba ka progresu i modernizaciji. Nažalost, i ovo obeležje uništeno je u godinama posle Drugog svetskog rata, a na njegovo mesto u međuvremenu je postavljen dosta nevešto izvedeni grb SFRJ, verovatno urađen u godinama nakon završetka Drugog svetskog rata.

Grb Kraljevine Jugoslavije koji je nedavno zasijao na zgradi u kojoj su danas CIP i železnička preduzeća urađen je prema uslovima i uz nadzor Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada. On je vraćen u okviru rekonstrukcije fasade ove zgrade koja je započeta prošle jeseni, a koja bi trebalo da traje i ove i naredne godine jer se radi u fazama.

Još jedno poznato prestoničko zdanje vrlo brzo trebalo bi da konačno dobije detalj koji ga je nekada krasio, a koji je uklonjen pre sedamdeset godina. Reč je o Igumanovljevoj palati na čiji će vrh, sada već izvesno, biti ponovo postavljena „kruna” – skulptura „Sima Igumanov i siročići”. Izvornu skulpturu koju je uradio slovenački vajar Lojze Dolinar, kako je zabeleženo, skojevci su razlupali čekićima u paramparčad.

Naznake da će skulptura biti vraćena na ovu palatu pojavile su se pre nekoliko godina, a konačna potvrda toga stigla je početkom godine. Izrada ove skulpture poverena je vajaru Zoranu Kuzmanoviću koji je, između ostalog, obnovio Spomenik zahvalnosti Francuskoj na Kalemegdanu i skulpturu „Pobednika”. Obnova kompozicije „Sima Igumanov i siročići” takođe je bila složena jer se radila na osnovu starih fotografija. Delovi kalupa u gipsu koji su se svojevremeno čuvali u Bogosloviji u Prizrenu nisu bili dovoljni da se posao obavi do kraja. Zbog toga se pribeglo ovom rešenju.

I tu nije kraj. Kako Politika saznaje, u planu je i da se na pilone Brankovog mosta, odnosno nekadašnjeg Mosta kralja Aleksandra koji se vide iz Karađorđeve ulice, takođe vrate grbovi. Mnogi se pitaju zašto se baš sada posle toliko godina vraćaju obeležja na mnoge institucije. Odgovor struke je da se to radi jer se zgradama i zdanjima vraća originalni izgled, onaj koji su imale odmah prilikom izgradnje i pre različitih ideoloških uticaja.

NAJAVLjIVANjE NOVIH PRAVILA I RUŠENjE STARIH ZGRADA
Gradski oci su zimus govoreći o novom generalnom urbanističkom planu Beograda, koji će stupiti na snagu 2021, istakli da će tada biti uvedena nova pravila kada je reč o objektima koji su proglašeni spomenicima kulture, ali i kada se radi o kulturno-istorijskim celinama.

Novim planom jasno će biti definisani objekti koji su spomenici kulture, a Zavod za zaštitu spomenika ubrzano će raditi na elaboratima za njihovo proglašenje. Kada je reč o objektima koji nisu spomenici kulture, a nalaze se u kulturno-istorijskim celinama, biće uvedeno pravilo da Zavod daje saglasnost na izgled fasade kako bi se, iako su novi, uklopili u postojeću celinu. Osim toga, postojaće obaveza da fasade u prostornim kulturno-istorijskim celinama imaju i skulpture ili reljefe ili neko drugo umetničko delo, najavljivali su zimus u gradu.

Ipak, nedavni početak rušenja kuće Pere Velimirovića, nekadašnjeg ministra građevine, podignute početkom 20. veka po projektu arhitekte Jovana Ilkića, koja je u današnjoj Resavskoj ulici, u priličnoj je suprotnosti sa ovim najavama. Ovo staro zdanje u strogom centru grada odlazi u prošlost da bi bila izgrađena moderna višespratnica. Ovo rušenje izazvalo je negodovanje dela javnosti, ali ništa više od toga.

VRAĆAJU SE GRBOVI, ALI I FASADNI UKRASI I BALKONI
U poslednjih nekoliko godina intenzivirani su rekonstrukcija i osvežavanje fasada na zgradama podignutim pre druge polovine 20. veka. Dok na mnogima od njih nisu obavljani detaljniji radovi osim čišćenja i krečenja, pojedina stara gradska zdanja ipak su doživela svojevrsnu renesansu.

Među najuspelije rekonstrukcije u toku kojih su vraćeni nekadašnji fasadni elementi, balkoni, ukrasi… spadaju kuća Milana A. Pavlovića u Gračaničkoj i hotel „Central” u Zemunu. U poslednje vreme i više privatnih investitora, čini se, trudi se da starim zgradama koje renoviraju vrate nekadašnji izgled. Jedna od takvih zgrada je budući hotel u Knez Mihailovoj 20, a po svemu sudeći dobar deo prvobitnog izgleda biće vraćen i na nekadašnju banku Nikole Boškovića (poslednjih decenija poznatija kao zgrada „Putnika”) na uglu Terazija i Dragoslava Jovanovića.

Jedna od poslednjih najava nadležnih, kada je reč o preporodu nekog starog prestoničkog zdanja, jeste i da će Pošti u Savskoj definitivno biti vraćena nekadašnja fasada urađena prema zamislima arhitekte Momira Korunovića.

 

Autori Branka Vasiljević i Dejan Aleksić

 

Naslovna fotografija: beograd.rs

 

Izvor Politika, 06. jul 2020.