Tramp je zaigrao na patriotsku kartu

Tramp je govorom ispred Maunt Rašmora za Dan nezavisnosti odlučio da odigra na kartu patriotizma, na kartu koja bi mogla da mu pomogne da pobedi na predsedničkim izborima

Obraćajući se sa Maunt Rašmora u petak, a sa travnjaka Bele kuće u subotu četvrtog jula, Donald Tramp je preobrazio svoju predizbornu kampanju. Uhvatio se pitanja koje bi moglo da preokrene situaciju u njegovu korist, a uvređeno prenemaganje medija svedoči o snazi njegove poruke.

Stojeći pod mamutskim, u steni isklesanim likovima predsednika Vašingtona, Džefersona, Linkolna i Teodora Ruzvelta, Tramp je izjavio: „Besne rulje pokušavaju da sruše statue naših osnivača, oskrnave naša najsvetija obeležja i pokrenu talas nasilničkog kriminala po našim gradovima“.

Ove rulje čine marksisti, kriminalci i anarhisti. Njihov cilj je kulturna revolucija. „Njihov cilj nije bolja Amerika. Njihov cilj je kraj Amerike“. Nakon nabrajanja dostignuća četvorice svojih prethodnika, Tramp je dodao: „Nijedan pokret koji nastoji da demontira ovo dragoceno američko nasleđe ne može imati ljubav prema Americi u svom srcu“.

PODELjENE ULOGE
Loptu je onda bacio pravo u dvorište Džoa Bajdena: „Nijedna osoba koja ćuti na uništavanje ovog veličanstvenog nasleđa ne može nas voditi u bolju budućnost“. Tramp proziva Bajdenovo ćutanje pred licem pohoda protiv naših heroja i naše istorije kao manifestaciju političkog kukavičluka koji Bajdena čini moralnim saučesnikom vandala. Jednog dana će taj što ćuti morati da progovori.

Gde je bio Bajden dok je Tramp branio Ameriku na Dan nezavisnosti? Dok je njegova stranka tvitovala kako Trampov put na Maunt Rašmor ima za cilj da „glorifikuje belačku suprematiju“, Bajden je jadikovao o potrebi da se „iščupa korenje sistemskog rasizma“ iz Amerike.

Da li vas to podseća na Harija Trumana ili Džona F. Kenedija?

Predsednički kandidat Demokratske stranke Džozef Bajden kleči na kolenu ispred afroameričkih vernika u jednoj crkvi u Vilmingtonu, Delaver, 01. jun 2020. (Foto: Reuters/Jim Bourg)
Predsednički kandidat Demokratske stranke Džozef Bajden kleči na kolenu ispred afroameričkih vernika u crkvi u Vilmingtonu, Delaver, 01. jun 2020. (Foto: Reuters/Jim Bourg)

I tako su podeljene uloge za 2020. S jedne strane se nalaze oni koji veruju da je Amerika dobra zemlja, najbolja zemlja koju je svet ikada video i da ljude koji su stvorili ovo čudo treba poštovati, zahvalno ceniti i pamtiti. To nije pogled koji deli levo krilo Demokratske stranke.

Još dok je tržni centar gađan vatrometom i petardama, rulja u Baltimoru je obarala, razbijala i bacala u Iner harbor (istorijska luka u Baltimoru, prim. prev.) znameniti spomenik Kristofera Kolumba. Taj spomenik nalazio se odmah do baltimorskog komšiluka Mala Italija (Little Italy), a otkrio ga je 1984. predsednik Ronald Regan.

Da li mrzitelji Kolumba misle da uništavanje Kolumbovih statua širom Amerike neće uvrediti i otuđiti Amerikance italijanskog porekla koji poštuju tog istraživača? Da li Bajden misli da će Italo-Amerikanci nagraditi kandidata i stranku koji ne osuđuju vandale koji su ovo učinili?

Kako levo krilo Demokratske stranke oberučke prihvata pokret „Defundirajmo policiju“, koliko dugo će moći da zadrži birače koji danas gledaju kako stope ubistava skaču do novih rekorda?

Tokom vikenda za Dan nezavisnosti, u Čikagu je upucano 80 ljudi, od čega je 17 ubijeno. U Njujorku je broj žrtava napada vatrenim oružjem ove godine skočio za 50 odsto. U junu je bilo 250 slučajeva pucnjave, što je porast za 150 u poređenju sa junom 2019. godine. Reakcija gradonačelnika Bila de Blazija – oduzimanje milijardu dolara iz budžeta njujorške policije.

Demonstrant drži transparent na kome piše „Defundirajte policiju“ tokom protesta zbog ubistva Džordža Flojda, Njujork, 07. jun 2020. (Foto: Ira L. Black/Corbis via Getty Images)
Demonstrant drži transparent na kome piše „Defundirajte policiju“ tokom protesta zbog ubistva Džordža Flojda, Njujork, 07. jun 2020. (Foto: Ira L. Black/Corbis via Getty Images)

Četvrtog jula je naoružana crnačka paravojna formacija došla na ponovno otvaranje Stoun mauntina u Džordžiji, što je spomen-obeležje koje prikazuje ogromne ugravirane slike Roberta I. Lija i Stounvol Džeksona (radi se o najvećem bareljefu na svetu, prim. prev.). Oni žele da ovo bude uništeno.

KULTURNI RAT
Trampa optužuju da je „podelio naciju“. Ali nije Tramp taj koji pljuje policajce i pravda „proteste“ koji se najviše ističu pljačkama i vandalizmom. Niti je Tramp taj koji ruši spomenike i spomen-obeležja američkih velikana iz prošlosti.

Tamo gde je Demokratska stranka slika i prilika neodlučnosti, Tramp je bio jasan. On stoji uz policajce koji su prošli kroz šest nedelja pakla. On stoji nasuprot šaranja statua i uništavanja spomen-obeležja. Osudio je nerede, pljačku i vandalizam koji prate proteste koje mediji ne prestaju da nazivaju „mirnim“. Nije Tramp taj koji deli Ameriku. On je obećao da će se suprotstaviti divljanju svim oružjima koje predsednik ima u svom arsenalu.

Ostala su još četiri meseca do novembarskih izbora, odnosno 18 nedelja dok Amerika ne odluči: Da li želimo nastavak ere protesta koji se pretvaraju u nerede, pljačku i vandalizam? Da li želimo da osvedočimo daljem sputavanju policije i njenom klevetanju kao neofašističke?

Da li želimo da vidimo statue predsednika od Vašingtona i Džefersona, preko Džeksona, Linkolna i Granta do Tedija Ruzvelta, vandalizovane od strane rulje koje mrzi Ameriku, njene heroje i njenu istoriju?

Trampovo opredeljenja za tradiciju a protiv vladavine rulje je jedini stav koji predsednik može da ima. I to je neophodan stav. Jer ovaj kulturni rat će trajati mnogo duže od njegovog mandata. A od njegovog ishoda zavisi kakva ćemo biti zemlja u budućnosti.

Predsednik SAD Donald Tramp i prva dama Melanija Tramp tokom inotiranja državne himne ispred Maunt Rašmora, 04. jul 2020. (Foto: AP/Alex Brandon)
Predsednik SAD Donald Tramp i prva dama Melanija Tramp tokom inotiranja državne himne ispred Maunt Rašmora, 03 jul 2020. (Foto: AP/Alex Brandon)

Hoće li to biti velika i slavna republika pređašnjih vremena ili socijalistička i kultur-marksistička rupetina koju nam ovih dana obećavaju rulje? Tramp je upravo odigrao na kartu patriotizma, na ispravnu kartu, i to bi moglo da mu pomogne da bude reizabran.

 

Naslovna fotografija: Saul Loeb/AFP/Getty Images

 

Izvor buchanan.org