Zašto su Amerikanci zaratili sa svojom istorijom?

Pavić ocenjuje da, „u izvesnom smislu, sadašnja događanja predstavljaju obojenu revoluciju koja se sad vratila kući, kao neka vrsta osvete istorije“

Kada zajednička istorija počne da razjedinjuje umesto da ujedini jedno društvo, jasno je da to društvo nema baš veselu perspektivu pred sobom; setimo se, uostalom, kako je to izgledalo u bivšoj Jugoslaviji uoči njenog raspada. Slični obračuni sa sopstvenom istorijom sada su u toku u Sjedinjenim Američkim Državama.

U Ričmondu, u Virdžiniji, uklonjene su statue južnjačkih oficira iz građanskog rata. Država Misisipi sa svoje zastave skida simbole Konfederacije, a prestonica ove države, Džekson, uklanja spomenik sedmom predsedniku SAD Endruu Džeksonu – po kome je grad inače i nazvan. U Bridžportu u Konektikatu, U Bostonu, u Hjustonu i nizu drugih gradova bez spomenika je ostao i Kristofer Kolumbo.

Univerzitet Prinston saopštio je da se univerzitetska škola javne diplomatije više neće zvati po Vudrou Vilsonu zbog njegovog „rasističkog razmišljanja“, a NFL klub „Vašington redskins“ – crvenokošci – menja svoje ime zato što je rasističko…

KULTURNA REVOLUCIJA
Ovo su samo neki od primera. U talasu koji je pokrenut posle ubistva Džordža Flojda, što nasilnim putem tokom demonstracija što odlukom nadležnih organa, do sada je širom Amerike uklonjeno preko stotinu spomenika njene istorije koji se sad doživljavaju kao simboli represije.

Tekući američki obračun sa sopstvenom prošlošću, međutim, daleko je od prihvaćenog ishoda široke javne debate, od opšteg suočavanja sa tom prošlošću i društvenog konsenzusa koji je s njom u vezi postignut. Naprotiv.

„Nalazimo se u kulturnom ratu… Ova levičarska kulturna revolucija za cilj ima obaranje američke revolucije“, upozorava ovih dana predsednik SAD Donald Tramp – usamljeni ratnik, kako sebe naziva – i donosi izvršnu naredbu kojoj je cilj zaštita spomenika od uništavanja.

A na svom Tviter nalogu, maltene u maniru Divljeg Zapada, objavljuje poternice za osobama snimljenim kako pokušavaju da unište spomenik predsedniku Džeksonu u Vašingtonu.

SENKA PLANINE RAŠMOR
„Naša nacija suočava se sa nemilosrdnom kampanjom čiji je cilj brisanje naše istorije, klevetanje naših heroja, poništavanje naših vrednosti i indoktrinacija naše dece… Njihov cilj nije bolja Amerika, njihov cilj je kraj Amerike… A da bi taj cilj postigli, odlučni su da sruše svaki spomenik, simbol i sećanje na naše nacionalno nasleđe“, poručio je Tramp u govoru za Dan nezavisnosti 4. jula ispred planine Rašmor na kojoj su isklesana lica četvorice američkih predsednika.

Kao svojevrsni odgovor Trampu, Njujork tajms pak podseća da je spomenik na planini Rašmor napravljen na zemlji oduzetoj plemenu Lakota, da je autor spomenika Gutzon Borglum imao bliske veze sa Kju Kluks Klanom, da su predsednici Džordž Vašington i Tomas Džeferson posedovali robove, da je Teodor Ruzvelt bio rasista a da je Abraham Linkoln odobrio najveće grupno pogubljenje Indijanaca u američkoj istoriji.

Šta će ostati od te istorije ako se iz nje odstrani svaki rasista i robovlasnik? Zašto je baš sada, i sa kojim ciljem, u Americi pokrenut ovaj rat sa njenom istorijom? I zašto je taj obračun selektivan, tako da mu je meta američki imperijalizam od pre sto i dve stotine godina, dok se današnji ne dovodi u pitanje uopšte?

Ovo su pitanja o kojima su u „Novom Sputnjik poretku“ govorili novinar Siniša Ljepojević i politikolog Aleksandar Pavić.

SKELETI IZ ORMANA
„Još je Barak Obama upozoravao da ne treba instrumentalizovati istoriju jer će to samo stvoriti nove podele“, podseća Aleksandar Pavić.

On ocenjuje da, „u izvesnom smislu, sadašnja događanja predstavljaju obojenu revoluciju koja se sad vratila kući, kao neka vrsta osvete istorije“.

„Meta ovih napada na simbole američke prošlosti jeste Donald Tramp, međutim, ti napadi pokrenuli su i druge društvene procese koji su bili sakriveni ispod površine. Američki skeleti sada su počeli da ispadaju iz ormana, kao posledica liberalne ideologije ljudskih prava koja neminovno ide u pravcu ekstrema. I taj duh se sada ne može vratiti u bocu“.

DONATORI I NjIHOVE AGENDE
„Preispitivanje prošlosti je jedna stvar, ali ovo je nasilje nad prošlošću koja se, krajnje netolerantno, vrednuje samo iz ugla onih koji protestuju, bez šire javne rasprave“, kaže Siniša Ljepojević.

Ovaj proces, nastavlja Ljepojević, „propraćen je uništavanjem obrazovnog sistema, o čemu i Tramp govori kada univerzitete optužuje za indoktrinaciju dece“.

Sve je, objašnjava Sputnjikov sagovornik, započelo povlačenjem države iz finansiranja univerziteta, „zbog čega su oni i morali da se okrenu privatnim donatorima, a svojim novcem oni diktiraju i nastavne programe. Na isti način je i građanski aktivizam, kao što može da se vidi na primeru pokreta ‘Blek lajvz meter’ (BLM – ‘Crni životi su važni’), zapravo postao korporativni; pa otuda i ne čudi što, u sklopu svoje navodne borbe protiv američkog imperijalizma, BLM ne dovodi u pitanje američki imperijalizam koji postoji danas i na koga bi mogao da utiče. Jednostavno, onaj ko daje pare, taj i određuje kakva će biti selekcija ciljeva“.

Inače, kako pokazuju podaci organizacije „Influens voč“, taj predvodnik sadašnje borbe protiv simbola istorije SAD, pokret BLM je od liberalnih donatora poput Džordža Soroša samo u prve četiri godine svog postojanja – osnovan je 2013. – dobio preko 133 miliona dolara.

S tim u vezi, dosta pažnje je ovih dana privukao crni reper Lord Džamar svojom ocenom da BLM „nije naš pokret“ već su ga pokrenuli Džordž Soroš i njemu slični kojima bi, kako je rekao, „organski crnački pokret poput onog iz šezdesetih godina prošlog veka predstavljao problem, ovaj pak oni mogu da kontrolišu“.

„Reč je o agendi koju svesno guraju vlasnici krupnog kapitala, finansirajući pokrete koji se bore za takozvane liberalne ciljeve, protiv tradicionalnih društvenih postavki i hrišćanskog poimanja morala“, komentariše Aleksandar Pavić.

On upozorava i da je zbog ovih procesa unutar američkog društva, i reakcije onih koji im se protive, „započelo paranje materijala od koga je sazdana Amerika, i to je proces kome se kraj ne vidi“.

S tom ocenom je saglasan i Siniša Ljepojević, koji zaključuje: „Zbog svega ovoga dolazi do razbijanja duha zajedništva, koji vodi i ka civilizacijskom raspadu. Amerika sad ulazi u jednu novu fazu, u kojoj je izvesno samo to da je model, po kome je funkcionisala tokom proteklih 200 godina, postao potpuno potrošen“.

 

Autor Nikola Vrzić

 

Naslovna fotografija: AP Photo/Kimberlee Kruesi

 

Izvor Sputnjik, 11. jul 2020.