Može li Tramp do reizbora Trumanovom taktikom?

Sve ankete predviđaju da će Tramp doživeti poraz na predsedničkim izborima u novembru. Postoji li način da se izbegne takva sudbina? Postoji, putokaz je Truman

Dana 22. jula 1988. godine, nakon Nacionalne demokratske konvencije u Atlanti, partijski kandidat, guverner (Masačusetsa) Majkl Dukakis, imao je 17 procentnih poena prednosti u odnosu na potpredsednika Džordža V. Buša. Pet nedelja kasnije, na Praznik rada, Dukakis je pao za osam poena, što će biti ista razlika kojom će izgubiti izbore. Za mesec dana izgubio je 25 procentnih poena.

Šta se desilo? Tokom avgusta su se pojavile republikanske napadačke grupe koje su nemilosrdno udarale po onome što bi se moglo nazvati Dukakisovim radikalnim liberalizmom. Ponosno je sebe nazivao aktivnim članom ACLU (Američke unije za građanske slobode, prim. prev.). Uložio je veto na nacrt zakona koji je zahtevao zavet vernosti u masačusetskim školama. Bio je protiv izricanja smrtne kazne. Izdavao je vikend-propusnice osuđenim ubicama, poput zloglasnog Vilija Hortona, koji je svoju propusnicu za izlazak iz zatvora iskoristio tako što je otišao u Merilend i počinio silovanje i ubistvo.

POVRATAK VIRUSA
Potpredsednik Buš je na kraju pobedio u 40 država.

Da li je ovo moguće danas? Jer izgleda da je preokret tih razmera potreban Donaldu Dž. Trampu? Ovog vikenda loše vesti o virusu pretvorile su se u užasne, i za zemlju i za Trampa. Broj umrlih od koronavirusa u SAD je dostigao cifru od 135.000. Broj smrtnih slučajeva, čiji je nedeljni prosek bio u opadanju još od aprila, počeo je ponovo da raste.

Novi slučajevi zaraze počeli su da se pojavljuju u ranije neviđenim brojevima širom Sunčevog pojasa (oblast u SAD koja se proteže od tradicionalnog američkog Juga prema jugozapadu, odnosno koja se odnosi na sva područja ispod 36. severne paralele, prim. prev.). Florida je postavila američki rekord sa više od 15.000 slučajeva u jednom danu.

Ovaj nagli porast zaraženih odvija se u trenutku dok država raspravlja da li da ponovo otvori škole. Milioni dece, nastavnika i studenata bi krajem leta mogli biti vraćeni u učionice, samo da bi na jesen bili poslati kući u novi karantin zbog udara drugog talasa virusa.

Večernji prikaz praznih ulica na Tajms skveru zbog pandemije koronavirusa, Njujork, 19. mart 2020. (Foto: REUTERS/Jeenah Moon)
Večernji prikaz praznih ulica na Tajms skveru zbog pandemije koronavirusa, Njujork, 19. mart 2020. (Foto: REUTERS/Jeenah Moon)

Kao da to nije bilo dovoljno problematično samo po sebi, ekonomija, koja je prošle zime bila jača nego ikad u istoriji, sada je izgleda u depresiji. Dobre vesti o oživljavanju ekonomije u maju i junu bi mogle biti poništene nakon uvođenja novog karantina zbog porasta broja infekcija.

Pored toga, ponovo je isplivala na površinu američka rasna podela. Napadi na policajce i njihova demonizacija usled ubistva Džordža Flojda doveli su do demoralizacije, ostavki i penzionisanja, a posledično i do eksplozije pucnjava i ubistava u većim gradovima.

Takođe smo bili svedoci izbijanja kulturne revolucije koja tvrdi da je Amerika od nastanka bila robovlasničko društvo čija je politika prema domorocima rezultirala kulturnim i etničkim genocidom, kao i da bi sve statue generacija ljudi koji su stvarali takvu istoriju trebalo srušiti i razbiti.

Medicinska kriza, ekonomska kriza i kulturna i društvena kriza su nas sve odejdnom pogodile, postavljajući neka suštinska pitanja. Da li je Amerika zadržala jedinstvo, snagu i osećaj svrhe neophodne da bi predvodila svet? Da li je američka demokratija i dalje model za čovečanstvo?

Tramp nije odgovoran za pandemiju virusa COVID-19. A odluke o karantinu koje su izazvale današnju depresiju bile su koliko odluke predsednika, toliko i odluke guvernera i gradonačelnika. Pa ipak, on je taj čija je sudbina povezana sa stanjem ekonomije u novembru 2020. I Tramp je taj koji, u političkom smislu, plaća cenu.

TRUMANOV PRIMER
Nekoliko nacionalnih anketa pokazuju porast podrške Džou Bajdenu za 10 procentnih poena ili više, a ankete u kolebljivim državama (američke savezne države u kojima dve glavne političke stranke imaju sličan nivo podrške među biračima, prim. prev.), kao i u državama u kojima Tramp mora pobediti ako želi da bude reizabran, poput Floride, pokazuju da Bajden vodi. Što se tiče prikupljanja novčanih sredstava za kampanju, Bajden i demokrate su odnele pobedu u maju i junu. Njihovi kandidati za Senat su preplavljeni novcem u državama u kojima su bili viđeni kao žrtvena jagnjad.

Stručnjaci, prateći ankete, olako predviđaju pobedu Bajdena, preotimanje Senata i zadržavanje kontrole u Predstavničkom domu od strane demokrata.

Predsednički kandidat Demokratske stranke, Džozef Bajden, tokom mitinga u Filadelfiji u maju 2020. (Foto: Tom Gralish/Staff Photographer/Philadelphia Media Network)
Predsednički kandidat Demokratske stranke, Džozef Bajden, tokom mitinga u Filadelfiji u maju 2020. (Foto: Tom Gralish/Staff Photographer/Philadelphia Media Network)

Šta Tramp može da uradi? Šta bi Tramp trebalo da uradi?

Godine 1948. Hari Truman je izgledao kao sigurni gubitnik u odnosu na guvernera (Njujorka) Toma Djuia. Stoga je poslao mnoštvo liberalnih zakona na Kapitol hil i pozvao republikanski Kongres da ih usvoji. Kada je Kongres olako odbacio njegove predloge, Truman je obišao čitavu Ameriku, pozivajući sugrađane da mu pomognu da zemlju oslobodi ovog „lošeg i šeprtljastog 80. saziva Kongresa“. Zemlja je to i učinila, izabravši Trumana i zbacivši prvi republkanski Kongres još od pre Velike depresije.

Ono što Trampovi ljudi sada moraju da urade jeste da usmere svu pažnju na Bajdenove manjkavosti, lične i političke. Prva među njima je Bajednov neskriveno oslabljeni verbalni i mentalni kapacitet. On više nije čovek koji je pobedio Pola Rajana u potpredsedničkoj debati 2012. Čak i tokom kontrolisanih nastupa na kojima čita sa telepromtera, Bajden pokazuje osećaj nelagodnosti i utisak da će izgubiti kontrolu nad unapred pripremljenim govorom.

Drugo, Bajdenova kampanja je delimično usvojila agendu Bernija Sandersa, Aleksandrije Okasio-Kortez i pokreta Životi crnaca su važni.

Džo Bajden sa članovima porodice Džordža Flojda neposredno uoči sahrane u Hjustonu (Foto: Reverend Al Sharpton/Twitter)
Džo Bajden sa članovima porodice Džordža Flojda neposredno uoči sahrane u Hjustonu (Foto: Reverend Al Sharpton/Twitter)

Trampovi ljudi moraju naterati Bajdena da izađe iz svog podruma i da ili prihvati ili odbaci radikalne elemenate svoje agende. Oni moraju da urade Bajdenu ono što su Li Atvoter i drugi uradili Dukakisu.

 

Preveo Radomir Jovanović/Novi Standard

 

Naslovna fotografija: REUTERS/Carlos Barria

 

Izvor Buchanan.org