Putinov san o promeni svetskog poretka

Putinova inicijativa za stvaranje novog poretka odraz je njegovog uverenja da ništa osim velike agende pet stalnih članica SBUN ne može rešiti međunarodne izazove

Moskva ima naviku da povodom kritičnih pitanja Beloj kući povremeno šalje signale sa ciljem da privuku pažnju predsednika Trampa. To se obično dešava nedeljom, kao kada je 11. jula portparol Kremlja Dmitrij Peskov poslao složen signal kojim je ukazano na rastuće nezadovoljstvo u Moskvi usled utiska da su rusko-američki odnosi u rasulu.

U tom kontekstu, telefonski poziv američkog državnog sekretara Majka Pompea ruskom kolegi Sergeju Lavrovu u ponedeljak nije potpuno iznenađenje. Tom prilikom diskutovano je o ideji koju je predsednik Vladimir Putin prvi put artikulisao u govoru održanom na Petom forumu o holokaustu u Jerusalimu, 23. januara 2020. godine. Bila je to priča o nasušnoj potrebi da se skroji novi svetski poredak, kao i o velikoj odgovornosti stalnih članica Saveta bezbednosti UN da porade na ostvarenju tog cilja, između ostalog i održavanjem samita po tom pitanju u septembru.

KOMPLEKSNE PORUKE TRAMPU
Peskov je obrazložio duboku teskobu predsednika Putina povodom glavne brige koja danas muči Moskvu i koja bi mogla da ima ozbiljne posledice po međunarodnu ravnotežu snaga i stabilnost: pitanje obnove Novog START sporazuma (Novi Sporazum o redukciji strateškog naoružanja, u Rusiji poznato kao SNV III, potpisan između američkog predsednika Baraka Obame i njegovog ruskog kolege Dmitrija Medvedeva 8. aprila 2010. godine, stupio na snagu februara 2011. godine, prim. prev.) sa Sjedinjenim Državama, koji ističe u februaru.

Takođe, tokom vikenda je bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev – inače trenutno jedan od vodećih funkcionera u Kremlju – rekao za Interfaks kako Trampove šanse da pobedi na predsedničkim izborima u novembru „ne deluju naročito ohrabrujuće“. Medvedev je istovremeno preneo i kompleksnu poruku kako možda još uvek nije prekasno da se spasi Trampova politička karijera.

Izjavio je: „Američki narod će odlučiti. Tramp ima dosta problema koji utiču na njegov rejting. On dosta zaostaje za svojim glavnim rivalom. Međutim on je kreativna osoba i sasvim je moguće da bi čudo, koje se dogodilo pre četiri godine, moglo da se ponovi. Ali zasad njegove šanse ne deluju naročito ohrabrujuće kad se uzme u obzir užasna ekonomska situacija izazvana koronavirusom i rasnim nemirima“.

Interesantno je da je otprilike ista i kineska ocena američke politike. Moskva očigledno veruje u „čuda“ i nada se da će Tramp, kao „kreativna osoba“, uspeti da ponovi neverovatni podvig iz 2016. kada je porazio Hilari Klinton. Ali ni Peking nije otpisao Trampa. Politički govor državnog savetnika i ministra spoljnih poslova Vanga Jia na samitu Kina-Amerika prošle nedelje, pred publikom koja je uključivala ljude poput Henrija Kisindžera, sadržao je pomirljive tonove upućene ka Vašingtonu.

Državni savetnik i ministar spoljnih poslova Kine, Vang Ji, tokom govora na Kinesko-američkom tink tenk medija forumu, Peking, 09. jul 2020. (Foto: Wang Zhuangfei/China Daily)
Državni savetnik i ministar spoljnih poslova Kine Vang Ji tokom govora na Kinesko-američkom tink tenk medija forumu, Peking, 09. jul 2020. (Foto: Wang Zhuangfei/China Daily)

Kineski komentatori fokusirali su se na Trampovo loše upravljanje pandemijom koronavirusa kao ishodištem svih njegovih nedaća. Argumentacija glasi otprilike ovako: Tramp je pogrešno procenio da će jake mere za obuzdavanje pandemije naneti štetu zamahu američke ekonomije, pa je namerno potcenjivao opasnost od virusa – samo da bi na kraju užasnuto gledao kako se virusna zaraza nekontrolisano širi i pritom pustoši ekonomiju.

Peking i dalje misli da može da pomogne Trampu da suzbije pandemiju uz pomoć ozbiljnih ekspertiza koje je vremenom stekao, kao i svojim razvojem vakcine, i sl. Sam Tramp je do sad shvatio da njegove tirade o „vuhanskom virusu“ nisu više korisni alati u kampanji.

Dovoljno je reći da je Pompeo uzeo telefon i pokušavao da šarmira Lavrova u ponedeljak, u veoma osetljivom momentu – a nema sumnje da je to učinjeno po Trampovim instrukcijama. Ruska štampa je u pozitivnom tonu istakla kako su dvojica vodećih diplomata imali „detaljnu diskusiju o pripremama za samit lidera pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN koji je predložila Rusija. Razmenili su stavove o postizanju strateške stabilnosti u kontekstu predstojećih sastanaka rusko-američkih radnih grupa povodom vojnih i političkih tema“.

U suštini, Tramp se vraća na predlog izvorno razmatran pre šest meseci između Moskve i Pariza – uz entuzijastičnu podršku Pekinga – prema kome je samit šefova država pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN, 75 godina nakon kraja Drugog svetskog rata, postao imperativ u cilju uspostavljanja novog mirovnog poretka koji bi garantovao da takva užasna katastrofa više nikada neće zadesiti čovečanstvo.

POSLEDNjA ŠANSA
Putinova dalekovida inicijativa, izdeklamovana po prvi put tokom moćnog govora u Jerusalimu, anticipirala je kaskadne tenzije međunarodnog sistema izazvane kombinacijom pandemije COVID-19, kolosalnog pada fizičke ekonomije, sistemskog kolapsa finansijskog sistema i rastućih geopolitičkih konfrontacija između velikih sila, što sve zajedno danas vodi ka tački pucanja koja bi mogla da se pretvori u društveni haos i opšti rat.

Putinova inicijativa reflektuje njegovo uverenje da čak ni mnoštvo malih koraka i mera za rešavanje raznoraznih kriza neće biti dovoljno, odnosno da ništa manje od istinski velike agende ne može pružiti sveobuhvatno rešenje. Za početak, dramatične krize koje trenutno potresaju svet zahtevaju novi svetski ekonomski poredak baziran na novom sistemu Breton Vudsa. Investicioni program u skladu sa tradicijom Nju dila predsednika Frenklina Ruzvelta mogao bi da pruži veoma korisnu zajedničku nit za šefove država P5 (američka skraćenica koja označava stalne članice SB UN – „Permanent 5“, prim. prev.), pri čemu je svaki od njih u ovom ili onom momentu imao nešto pohvalno da kaže o FDR-u.

 Predstavnici pet stalnih članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija tokom radnog doručka sa generalnim sekretarom UN-a Antoniom Guteresom, Njujork, 27. septembar 2018. (Foto: Xinhua)
Predstavnici pet stalnih članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija tokom radnog doručka sa generalnim sekretarom UN-a Antoniom Guteresom, Njujork, 27. septembar 2018. (Foto: Xinhua)

Isto tako, ova agenda bi morala da obuhvati i podelu banaka po modelu Glas-Stigala (misli se na četiri odredbe Bankarskog zakona SAD iz 1933. prema kome su komercijalno i investiciono bankarstvo bili razdvojeni, prim. prev.), industrijski razvojni plan globalnog obima – Nju dil za čitav svet i kreditni sistem – novi Breton Vuds, te ono najvažnije: svetski zdravstveni sistem, odnosno moderni sistem zdravstva koji bi u najmanju ruku mogao da se poredi sa nivoom koji je Kina demonstrirala u Vuhanu boreći se sa pandemijom.

Putin je bio izuzetno svestan toga da R5 samit u septembru verovatno predstavlja poslednju šansu da se uspostavi osnova poverenja za strateško orijentisanje međunarodnih odnosa između pet glavnih nuklearnih sila. Opšte je poznato da su u Trampa na početku mandata sopstveni politički instinkti vodili ka dobrim odnosima sa Rusijom i Kinom. Čak je govorio i o potrebi za kondominijumom tri velike sile u rešavanju globalnih izazova.

Nema sumnje, saradnja između dve najveće nuklearne sile, kao i između dve najveće ekonomije na svetu je neizbežna ukoliko čovečanstvo namerava da savlada ovu pandemiju i druge koje dolaze posle nje, kao i glad, siromaštvo i nerazvijenost.

I iz Putinove perspektive, bez obzira na pretežno tmurne scenarije za svet, trougao SAD-Rusija-Kina ima solidne perspektive da „se ispolji na konstruktivan način“ i „formira osnovu za praćenje istorije međunarodnih odnosa“, kako je to u krajnje prefinjenom maniru prošle nedelje istakla u intervjuu za Tas portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, šaljući mudar signal i ka Vašingtonu i ka Pekingu.

Veliko pitanje je koliko će transatlantski neoliberalni establišment, za koji je pobeda nad Trampom na u novembru neprikosnoveni prioritet, biti spreman da toleriše ovo. Ne treba zaboraviti da su sintagmu „vuhanski virus“ prvi upotrebili bivši šefovi britanske obaveštajne službe MI6 – ser Džon Sojers i ser Ričard Dirlav, kao i londonsko Udruženje Henri Džekson koje je, u bezobzirnoj provokaciji, izjavilo da Kina treba da plati devet hiljada milijardi dolara reparacija!

Ovaj smrtonosni centar moći iz Londona takođe je dirigovao i „Rusijagejtom“ kako bi Trampu vezao ruke u prvom predsedničkom mandatu. Na svu sreću, „Rusijagejt“ je neslavno završio, a teoriju zavere o „vuhanskom virusu“ odbacili su kao neosnovanu čak i američki stručnjaci. (Inače, delegacija SZO se trenutno nalazi u Vuhanu sa zadatkom da prouči poreklo virusa i hronologiju pandemije).

Američki predsednik Donald Tramp u prolazu gleda ka ruskom predsedniku Vladimiru Putinu (Foto: Alexander Nemenov/AFP/Getty Images)
Američki predsednik Donald Tramp u prolazu gleda ka ruskom predsedniku Vladimiru Putinu tokom samita zemalja članica G20 u Buenos Airesu 2018. godine (Foto: Alexander Nemenov/AFP/Getty Images)

Uprkos svemu, mnogo je bolje da državnici pet glavnih nuklearnih sila pokušaju da ostvare nešto, pa makar i bez uspeha, nego da uopšte ne pokušaju da sastave novu agendu međunarodne politike sa ciljem sprečavanja da gomilanje kumulativnih efekata pandemije, gladi, ekonomskog kolapsa i finansijskog raspada postane sudbina čovečanstva.

 

Preveo Vladan Mirković/Novi Standard

 

Naslovna fotografija: Sputnik/Alexei Nikolskyi/Kremlin via Reuters

 

Izvor Indian Punchline