M. Zdravković: Javni dug Srbije i Evrope – Jupiter i volovi

Šta se može zaključiti na osnovu iskustva iz prethodnih 20 godina? Da će u bliskoj budućnosti (kao i nakon 2000. i 2012.) opet biti potrebne neke nepopularne mere

Nove vlasti u Srbiji, nakon Slobodana Miloševića, nasledile su javni dug u iznosu od 14,2 milijardi evra, u čemu je spoljni bio 10,1 a unutrašnji 4,1 milijardi. To je bilo 220 odsto od tada procenjene vrednosti BDP-a (845 na 384 milijardi dinara). Otpis dela duga pariskom i londonskom klubu poverilaca bio je uslovljen „nepopularnim merama i reformama“ čiji se povoljni ishodi očekuju u nekoj daljoj budućnosti, a do takve budućnosti nismo došli, i još uvek nam se obećava.

Najniži nivo javnog duga bio je pred svetsku ekonomsku krizu, u junu 2008, kada se spustio na 8.623,6 miliona evra. Za 90 meseci, za oko 2.740 dana, dug je smanjivan u proseku za 2,02 miliona evra mesečno, što je 23,4 evra u svakoj sekundi. Spuštan je na minimalnih 23,5 odsto BDP-a.

Od sredine 2008. do sredine 2012, javni dug je povećan na 15,3 milijarde evra, a njegov udeo u BDP-u je udvostručen na 46,6 odsto. Za 48 meseci povećanje duga iznosilo je 6.846 miliona evra, što je bilo u proseku 4,69 miliona evra dnevno ili 54,3 evra u sekundi.

Do kraja aprila 2020, javni dug je povećan, od sredine 2012, za 9,3 milijarde evra, što je bilo povećanje od 3,28 miliona evra dnevno, ili 38 evra u sekundi. Malo sporije nego u periodu do sredine 2012, ali je pri tome rast udela bio neznatan, na 52,4 odsto, pa ovo nije izgledalo alarmantno.

Rast javnog duga u maju, sa 24,6 na 26,8 milijardi evra pogoršao je ovu osmogodišnju sliku: ukupan rast duga bio je za 11,5 milijardi evra, što je po 4,03 miliona evra dnevno ili po 46,7 evra svake sekunde, a to je već blisko brzini iz perioda 2008-2012.

Šta se može zaključiti na osnovu iskustva iz prethodnih 20 godina? Da će u bliskoj budućnosti (kao i nakon 2000. i 2012.) opet biti potrebne neke nepopularne mere, koje donose očigledne gubitke većini, ali se u nekoj dalekoj budućnosti nazire boljitak. Veoma depresivno. To što je većini zemalja u svetu došlo do rasta duga tokom proleća 2020, po nas nije utešno.

Podaci se mogu pronaći ovde.

JAVNI DUG EVROPSKIH ZEMALjA: 2000-2019.
Srbija ima pod-prosečan rast javnog duga u prethodnih 19 godina – povećan je za 69 odsto dok je u članicama EU povećan za 107,7 odsto. On je najbliži relativnom rastu duga Holandije (+67,7 odsto) i Nemačke (+64,8 odsto). Ove dve zemlje, zajedno pored Srbije, ukazuju na činjenicu da smo usvojili protestantsku radnu etiku, moral i krivicu za prethodne ratove. Nismo samo dostigli njihov nivo zarada, ali šta su vekovi pred nama spram srpske večnosti? I Turke smo trpeli 350 godina pa možemo i plate u Nemačkoj da sustignemo u nekom od vekova pred nama.

Mereno udelom u BDP-u srpski javni dug na kraju 2019. i nije bio relativno velik (52 odsto), i bio je duboko ispod prosečnog u EU (77,8 odsto), ali je Srbija bila evropski šampion u prosečnoj kamatnoj stopi po kojoj je servisirala njegovu dostignutu vrednost – 3,9 odsto, a ostale medalje su preuzele nama susedne članice EU, Rumunija srebrnu i Mađarska bronzanu. Malta je ostala bez medalje i pretekla Hrvatsku, koju ćemo sustići po BDP-u, ali smo je već odavno pretekli u drugim pokazateljima (robni izvoz, prosečna starost i emigracija, doznake…) Samo još Poljska ima kamatnu stopu od tri odsto, a sledi Bugarska koja plaća po 2,8 odsto uprkos činjenici da je u posmatranom periodu smanjila nivo javnog duga prema BDP-u sa 70,7 odsto na samo 20,4 odsto.

Tu se negde spisak volova završava, a otkriva se po neki Jupiter. Razočarala me je činjenica da Englezi plaćaju istu prosečnu kamatnu stopu kao i Italijani, 2,5 odsto, uprkos znatno nižem relativnom opterećenju javnim dugom, ali to je cena engleske nezavisnosti od Jupitera: veća cena javnog duga.

Spuštajući se ka dnu liste otkrivamo Jupitera u Francuskoj i Saturna u Nemačkoj, gde Francuzi plaćaju 1,5 odsto a Nemci 1,3 odsto i gde su Francuzi baš bili nestašni jer su povećali apsolutnu vrednost duga 2,7 puta, dok su Nemci bili kao i mi, hladno-racionalni, štedljivi i radu skloni.

U najlagodnijoj poziciji je bila Estonija na dnu liste koja gotovo da i nije imala javni dug, samo 8,4 odsto od BDP-a, povećala ga je 7,5 puta i servisirala po prosečnoj kamati od 0,4 odsto.

Švedska je vicešampion na ovoj izvrnutoj listi i švedske banke su „investirale“ u male baltičke novoformirane države sa prostora SSSR-a. Po ugledu na Švedsku i Nemačka je trebalo da se ponaša kao džentlmen pa da smanji ove kamatne stope siročićima u Istočnoj Evropi, ali u Nemačkoj ima i katolika, nije baš sve protestantski u radu.

 

Autor Miroslav Zdravković

 

Naslovna fotografija: Profimedia

 

Izvor Stanje stvari/Iskra, 18. jul 2020.