Nemačka naoružava „Kosovo”; Vulin: Ovo treba da zabrine ceo svet

„Naoružati vojsku koja po Rezoluciji 1244 ne sme da postoji je kršenje međunarodnog prava, gaženje zakona Nemačke ali i poruka Srbiji“

Dok s jedne strane, Nemačka propagira pregovore između Prištine i Beograda, s druge strane, ugovara sa Kosovom kupovinu oružja i vojne opreme za opremanje takozvane vojske Kosova, kršeći sopstvene zakone.

Vlasti u Prištini mesecima pregovaraju sa nemačkim obaveštajnim službama o nabavci topova i protivoklopnih raketnih sistema za takozvanu vojsku Kosova, a u fokusu im je i dopuna lakog artiljerijskog oružja i savremeno pešadijsko naoružanje čiji dobar deo Kosovo već poseduje.

NEMAČKA NAORUŽAVA KOSOVO IZ DOZVOLU ANGELE MERKEL
Nemačka time što naoružava Kosovo, krši spostvena pravila i zakone, jer odredbom iz 1971. postoji načelna zabrana da se oružje izvozi u zemlje koje nisu članice NATO.

Kako bi opravdala status četvrtog najvećeg izvoznika oružja na svetu sa 5,8 odsto udela u tržištu oružja, ova odredba je zamenjena komplikovanim procesom, pa tako u „spornim“ prodajama oružja poslednju reč ima Savezni savet za bezbednost, koji predvodi kancelarka Angela Merkel i još nekoliko resornih ministra nemačke vlade.

Ovaj Savet odobri oko 60 odsto zahteva proizvođača oružja za izvoz u zemlje koje nisu članice EU ili NATO, pokazala je studija Hesenske fondacije za istraživanje mira i konflikata (HSFK), urađena po nalogu nevladine organizacije Grinpis, piše „Dojče vele“.

S obzirom na ranija saznanja o nemačkoj pomoći nelegalnoj albanskoj vojsci na Kosovu i ranije pisanja medija da će Priština kupiti još oružja u Nemačkoj, proverili smo s pouzdanim izvorima iz vrha kosovske vlasti i dobili potvrdu da su kosovski Albanci do sada iskeširali Nemačkoj oko 170 miliona evra za kupovinu oružja, opreme i obuku pripadnika KBS-a, a pregovaraju o nabavci nove ture nemačkih automatski puška G-36 (Hekler i Koh) i tenkovima „Leopard 2“.

BELIN NE ŽELI KOMPROMIS
Vojni analitičar Mitar Kovač, potvrđujući informaciju Sputnjika, kaže da u svemu ovome nema ničega neobičnog, s obzirom da je politički stav Nemačke prema Kosovu poznat, a kao takav, za sobom povlači i ovakve poteze.

„Nemačka ne želi bilo kakav kompormis, odnosno, hoće da zadrži celinu Kosova i Metohije u takozvanoj državi Kosovo. U tom smislu, može se razumeti i nastojanje Nemačke da jača oružane snage lažne države Kosovo i to čini na više načina, na primer, kroz obuku kadra i proces naoružavanja te vojske,“ navodi Kovač.

Naš sagovornik podseća da i u periodu kad se nije govorilo o stvaranju oružanih snaga Kosova, Nemačka je takođe tajno radila na opremanju takozvanog Kosovskog zaštitnog korpusa (KZK) sa lakim naoružanjem, vojničkom opremom…

„Danas se nastvalja taj proces sa opremanjem kosovske takozvane vojske, samo sa složenijim borbenim sistemima. Pre svega, to se odnosi na prenosne protivoklopne i protivvazdušne raketne sisteme, na komandno informacione sisteme, logističku opremu, sredstva transporta, ubojnih sredstava i tako dalje,“ nabraja naš sagovornik.

Sve ovo je potvrda, kako kaže, da se političko opredeljenje u ovom procesu pregovaranja, što se tiče Nemačke neće menjati, i da će Nemačka vršiti jake pritiske na institucije EU da se ne dozvoli bilo kakav kompormis i da je jedino rešenje priznanje Kosova od strane Srbije.

KOSOVO ZA NEMAČKU NIJE KRIZNO PODRUČJE
Kovač, takođe, navodi da ne postoji međunarodni mehanizam kojim bi se Nemačkoj zabranio da naoružava držve koje su nestabilne i potencijalno konfliktne.

„Nemačka je od početka inspirator krize i proglašenja nezavisnog Kosova. Pred međunarodnim institucijama ona je dala svoj legitimitet time što Kosovo tretira kao suverenu, slobodnu državu koja nije trenutno ni u kakvom „ratu“, i nije u tom smislu, krizno područje u koje ne može da izvozi vojnu opremu,“ objašnjava Kovač.

Ovakvi postupci Nemačke, zaključuje Kovač, ne koriste nikome, već samo produbljuju krizu i dovode nas sve u domen potencijalnih oružanih sukoba.

PUŠKE I U MEKSIKU
Nemačko oružje se ne nalazi samo na Kosovu, od teritorija van NATO, već i u drugim kriznim područjima. Njihove automatske puške G-36 završile su i u rukama meksičke policija koja ih je koristila 2014. u masakru nad studentima koji su protestovali. U Jemenu, gde godinama besne građanski rat i humanitarna kriza, koristi se oružje sa oznakom „Made in Germany“.

Pomenuta studija ispitala je i kome su nemačke firme – uz odobrenja vlasti – izvozile oružje od 1990. godine i da li su pri tome poštovani kriterijumi Evropske unije. U tim smernicama se recimo države članice pozivaju da vode računa o “ljudskim pravima i humanitarnom međunarodnom pravu”, kao i održavanju “mira, bezbednosti i stabilnosti” u regionu u koji se ratna oprema izvozi. U redovne i izdašne kupce nemačkog oružja, od tenkova i podmornica,pa do lakog naoružanja osim Kosova spadaju i Egipat, Alžir, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Emirati.

Poslanica opozicione nemačke Levice izjavila je da je „čitav sistem kontrole bolestan, bez obzira na to koja je koalicija na vlasti“, i podsetila na zahtev njene poslaničke grupe – da se sasvim zabrani izvoz oružja.

Samo u prvom kvartalu ove godine je odobren izvoz nemačkog oružja u vrednosti od 1,16 milijardi evra. Inače na Kosovu po podacima od prošle godine prema njihovih institucija u posedu građana ima oko 250.000 ilegalnog oružja, među kojima su pronađeni ručni minobacači ali i nemačke automatske puške Hekler i Koh.

 

Autor Brankica Ristić

 

Izvor Sputnjik, 21. jul 2020.

 

VULIN O NAORUŽAVANjU KOSOVA
„Naoružati vojsku koja po Rezoluciji 1244 ne sme da postoji je kršenje međunarodnog prava, gaženje zakona Nemačke ali i poruka Srbiji“, izjavio je ministar odbrane Aleksandar Vulin reagujući na navode da je Angela Merkel dala zeleno svetlo da Nemci naoružavaju tzv. Kosovo.

On je naglasio da „dati oružje šiptarskim teroristima čije vođe imaju haške optužnice za ratne zločine a nadati se miru i stabilnosti regiona je ili licemerje ili ludilo“.

„Kada Nemačka pokazuje vojnu silu ceo svet treba da se zabrine za svoju budućnost. Istorija se ponavlja“,poručio je ministar Vulin.

 

Naslovna fotografija: Laura Hasani/Reuters

 

Izvor Sputnjik, 21. jul 2020.