Rasna raznolikost i Bajdenov problem

Ukupan broj belaca u SAD je u opadanju prvi put od popisa iz 1790. godine, dok broj svih drugih neprekidno raste. A to na izborima neće biti samo Trampov problem, već i Bajdenov

Da li je rasna raznolikost najveća snaga Amerike? Tako nam se govori. Međutim, još i pre nego što Amerika postane većinski manjinska nacija za nekih 25 godina, skorašnje promene u sastavu države uticaće na obe stranke u 2020. godini.

Prema demografu Brukings instituta, Vilijamu Freju, dok se broj stanovnika Amerike u periodu od 2010. do 2020. uvećao za 20 miliona, naša belačka populacija se smanjila, prvi put od popisa iz 1790. godine.

Udeo belih Amerikanaca u strukturi populacije opao je u svih 50 američkih država, u 358 od 364 metropolitenska područja i u 3012 od 3141 okruga. U istoj deceniji,  crnačka populacija u SAD uvećala se za tri miliona, azijska za četiri miliona, a hispano populacija za 10 miliona.

DEMOGRAFSKE IZBORNE IGRE
U čemu je značaj ovih brojeva? Na predsedničkim izborima, hispano i azijski Amerikanci u 70 odsto slučajeva glasaju za demokrate, dok Afroamerikanci to čine u 90 odsto slučajeva. Belci, koji su činili 69 odsto američke populacije 2000. godine kada je izabran Džordž Buš mlađi, danas su pali na 60 odsto.

Što se tiče dece mlađe od 16 godina, udeo belaca opao je na manje od polovine. Manjinska deca danas su većina u Kaliforniji, Nevadi, Nju Meksiku, Arizoni, Teksasu, Floridi, Džordžiji, Havajima, Misisipiju i Merilendu.

Belci su takođe najstariji Amerikanci – prosečna starost im je 44 godine. Kod azijskih Amerikanaca to je 37 godina, kod crnaca je 35, a kod latinosa 30. Poenta je da se demokratsko biračko telo neumoljivo uvećava, dok se baza birača Republikanske stranke smanjuje, stagnira i stari.

Pristalice Republikanske stranke i Donalda Trampa tokom njegovog mitinga u Grand Rapidsu, Mičigen, 28. mart 2019. (Foto: Tom Brenner/The New York Times)
Pristalice Republikanske stranke i Donalda Trampa tokom njegovog mitinga u Grand Rapidsu, Mičigen, 28. mart 2019. (Foto: Tom Brenner/The New York Times)

Za „Veliku staru partiju“ ovo je egzistencijalna kriza. Ako je demografija sudbina, a stranka ne uspe ili da uveća udeo belih glasača ili da privuče milione crnačkih, azijskih i hispano birača, onda su njena nacionalna sudbina i budućnost zapečaćeni.

Dovoljno je videti slučaj Kalifornije. Tamo demokrate drže svaku lokalnu državnu kancelariju i dve trećine oba doma zakonodavnog tela. Oba senatora su demokrate, kao i 45 od 52 kongresmena.

A demokrate nisu nesvesne prilika koje im demografija nudi. Kako broj obojenih osoba u Americi – Azijaca, crnaca, hispanosa, Indijanaca i rasno mešanih –  raste, posao demokrata postaje sve jednostavniji. Samo da se što više obojenih registruje i glasa.

Zato danas demokrate forsiraju amnestiju i put ka državljanstvu ne samo za DACA „sanjalice“ (Deferred Action for Childhood Arrivals – DACA: u bukvalnom prevodu „Odložena akcija za one koji su pristigli u detinjstvu“ – predstavlja američku imigracionu politiku kojom se ljudima koji su odrasli na teritoriji SAD nudi mogućnost sticanja državljanstva, u skladu sa DREAM zakonom, zbog čega ih zovu „dreamers“, tj. „sanjalice“, prim. prev.), nego i za 11-22 miliona ilegalnih imigranata. Demokrate nastoje da uvećaju biračko telo gde god mogu, makar to značilo i omogućavanje osuđenim kriminalcima i robijašima da glasaju.

Ako demokrate zauzmu Belu kuću i Senat, „rampa za muslimane“ u pogledu imigracije (misli se na izvršnu naredbu predsednika Donalda Tramp broj 13769, prim. prev.) biće istorija, a vrata Amerike biće ponovo širom otvorena.

TUTNjAVA DOLAZEĆE POBUNE
Ali Džo Bajden i njegova generacija demokrata imaju sopstvenih problema. Dok obojeni čine rastući udeo nacije, sa svojih četrdesetak posto predstavljaju još veći i takođe rastući udeo demokratske baze. Bez ogromnih brojeva koje im daju Azijci, crnci i hispano birači, demokrate ne bi mogle da osvoje Belu kuću. Ipak, na ovogodišnjim izborima za partijskog kandidata, prvih šest izabranih su Bajden, Berni Sanders, Majk Blumberg, Elizabet Voren, Pit Butidžidž i Ejmi Klobučar.

Svi oni su belci, kao i dvoje vodećih demokrata u Kongresu – Nensi Pelosi i Steni Hojer, dva glavna demokratska lidera u Senatu – Čak Šumer i Dik Durbin i ubedljiva većina među 47 demokratskih senatora i 24 demokratska guvernera.

Nensi Pelosi, Čak Šumer, Steni Hojer i Dik Durbin prilikom izlaska iz Bele kuće nakon sastanka sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, Vašington, 04. januar 2019. (Foto: Alex Edelman/AFP/Getty Images)
Nensi Pelosi, Čak Šumer, Steni Hojer i Dik Durbin prilikom izlaska iz Bele kuće nakon sastanka sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, Vašington, 04. januar 2019. (Foto: Alex Edelman/AFP/Getty Images)

Demokrate mogu da se hvale svojom čuvenom „raznolikošću“, ali nešto bliži pogled otkriva dominantno belački rukovodeći kor koji komanduje armijom manjina čije su šok trupe Crni kokus, Crni životi su važni, Antifa i Odred (The Squad) – pri čemu se ovaj poslednji sastoji od četiri obojene žene.

Još nešto je tu interesantno.

Iako se među spomenicima obaranim tokom revolucije demokratske levice mogu naći razni istraživači, osvajači, kolonizatori, misionari, konfederalisti i predsednici, svi oni imaju jednu zajedničku osobinu. Svi su beli muškarci. Demokratska levica želi da ugasi nasleđe belaca koji stvaraju istoriju ove zemlje.

Otuda dolazi i problem demokrata u vezi sa odabirom Bajdena za predsedničkog kandidata. Iako se mogu čuti zahtevi da manjine, koje čine polovinu svih glasova za demokrate, budu zastupljene na izbornoj listi, priča se da je Bajden naklonjeniji opciji bele žene, Elizabet Voren.

Odlučivanje za Vorenovu bi ovu demokratsku izbornu listu učinilo istom kao što je bila i svaka druga u poslednjih 220 godina, izuzev one Baraka Obame – bila bi to potpuno belačka lista. Preskočilo bi se pet ili šest obojenih žena kako bi belkinja bila stavljena na prvo mesto u sukcesiji predsedničke funkcije. A 77-ogodišnji Bajden obećava da će biti tranzicioni predsednik.

Predsednički kandidat Demokratske stranke Džozef Bajden drži govor ispred pripadnika azijskih Amerikanaca i Hispanoamerikanaca u Demojnu, Ajova (Foto: Erin Schaff/The New York Times)
Predsednički kandidat Demokratske stranke Džozef Bajden drži govor ispred pripadnika azijskih Amerikanaca i Hispanoamerikanaca u Demojnu, Ajova (Foto: Erin Schaff/The New York Times)

Ako Bajden pređe preko obojenih žena koje su u opticaju za kandidate i odabere belkinju, tutnjava dolazeće pobune manjina unutar Demokratske stranke biće jasna i glasna.

 

Preveo Vladan Mirković/Novi Standard

 

Naslovna fotografija: Dustin Chambers/The New York Times

 

Izvor buchanan.org