MMF i Srbija – između epidemije i optimizma

Nedavni razgovori srpske delegacije sa misijom MMF-a protekli su u optimističkom tonu, što ne odražava realno stanje u kome se Srbija i svet nalaze tokom pandemije

Zvanični razgovori delegacije Republike Srbije sa misijom Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) održani su zbog virusa korona u video formatu od 24. juna do 3. jula 2020.godine, saopštila je Narodna banka Srbije. Delegaciju Srbije predvodila je Jorgovanka Tabaković, guverner NBS, a misiju MMF-a Jan Kejs Martejn.

Razgovori sa misijom Fonda vodili su se u okviru četvrtog polugodišnjeg razmatranja Instrumenta za koordinaciju politike (Policy Coordination Instrument – PCI), aranžmana popularno nazvanog „čuvarkuća“, koji je odobren u julu 2018. i savetodavnog je karaktera, a sprovodiće se do januara 2021. godine.

Tom prilikom sagledana su aktuelna fiskalna, monetarna i ukupna makroekonomska kretanja, uključujući i uticaj pandemije na domaću i svetsku ekonomiju, a bilo je reči i o izgledima i projekcijama za naredni period. Pored toga, razmotreni su i reformski i kvantitativni ciljevi sprovođenja ekonomskog programa, koji ne predviđa korišćenje finansijskih sredstava MMF-a.

SADRŽAJ RAZGOVORA
Srpska delegacija iznela je da je Program ekonomskih mera uspešno sproveden i da njegovi rezultati najbolje o tome govore, pogotovo kada je reč o nezaposlenosti koja je na nivou od 9,7 procenata. Rečeno je da će država naći način da dodatno pomogne privredi, ako za tim bude bilo potrebe. Istaknuto je da je ekonomski oporavak Srbije važan koliko i zdravstveni, te da je dobar signal što nijedan strani investitor nije odustao od investiranja u Srbiju. Izraženo je očekivanje da će se kontrolisani rast plata i penzija nastaviti i u 2021. godini. Država je dobro reagovala za vreme krize koja je izazvana koronavirusom, i spasila je privatni sektor, a sada je važno da ekonomija nastavi da dobro funkcioniše i da se sačuvaju radna mesta, ocenili su srpski zvaničnici.

Predstavnici MMF-a pohvalili su Program ekonomskih mera srpske vlade za podršku privredi i istakli da je među najvećima u evropskim zemljama u razvoju. Takođe su istakli da se implementacija aktuelnog aranžmana odvija u planiranim rokovima, kao i da je važno prilagoditi se novonastalim okolnostima zbog pandemije koronavirusa. Naznačili su da je važno da se nastavi sa podržavanjem ekonomije, ali i da se zadrži makroekonomska i finansijska stabilnost. Treba da se nastavi sa strukturnim reformama, u smislu reforme poreske administracije, zapošljavanja u javnom sektoru, reforme plata, javnih preduzeća i razvoja tržišta kapitala. Pohvalili su napredak u smislu zatvaranja transakcije za Komercijalnu banku, koja se očekuje do kraja godine.

Šef misije Fonda, Martejn, saopštio je da je udar pandemije virusa COVID-19 naneo štetu globalnoj, pa i srpskoj ekonomiji, i da su vlasti u Beogradu vrlo brzo sprovele dobro osmišljen paket mera kako bi ublažile posledice pandemije. „Realizacija programa je generalno u skladu sa dogovorom. Međutim, značajno pogoršanje eksternog i domaćeg ekonomskog okruženja izazvanog epidemijom zahteva promene ciljeva PCI za ostatak programa, koji se završava u januaru 2021“, naveo je Martejn u saopštenju (IMF Press Release, no. 20/253, July 3, 2020).

Jan Kejs Marten sa ostalim članovima delegacije MMF tokom razgovora sa srpskim zvaničnicima u Vladi Srbije (Foto: Tanjug/Slobodan Miljević)
Šef misije Fonda Jan Kejs Martejn sa ostalim članovima delegacije MMF-a tokom razgovora sa srpskim zvaničnicima u Vladi Srbije (Foto: Tanjug/Slobodan Miljević)

Istakao je da je projekcija MMF-a da će se realni bruto domaći proizvod (BDP) Srbije smanjiti za 3,0 procenta u 2020. godini, u poređenju sa rastom od 4,2 procenta 2019, te da se očekuje da će doći do ubrzanja rasta na 6,0 procenata 2021. Dodao je da će sprovođenje fiskalnih mera vlade, zajedno sa smanjivanjem prihoda usled niže ekonomske aktivnosti, povećati fiskalni deficit u 2020. godini na više od 7,0 procenata BDP-a, u poređenju sa 0,5 procenata BDP-a u prvobitno usvojenom budžetu.

Imajući u vidu projektovani ekonomski oporavak i privremenu prirodu fiskalnih mera, trebalo bi da se fiskalni deficit smanji na oko 2,0 procenta BDP-a sledeće godine. U isto vreme, postoji potreba da se povećaju javne investicije, podrži ekonomski oporavak i poveća potencijalni rast, dok ekonomski šok uvećava fiskalne rizike koji proizlaze iz problematičnih državnih preduzeća i kredita koje je garantovala država, napomenuo je šef misije MMF.

Kako bi se napravio prostor za uvećanje javnih investicija, a imajući u vidu budžetske rizike, rast penzija i plata u javnom sektoru u 2021. godini treba da bude ograničen, savetovao je Martejn. Ad hoc povećanja penzija i jednokratne isplate, po njemu, treba izbegavati. Očekuje da će se srpski javni dug, koji je opadao pre pandemije, povećati u 2020. godini, ali će ostati ispod 60 procenata BDP-a i nastaviti da se kreće opadajućom putanjom u 2021. godini.

Fond je predložio srpskim vlastima da sprovedu dubinsku analizu tarifa za električnu energiju radi eventualnog prilagođavanja cena (što može da znači skoro poskupljenje struje), kako bi se obezbedilo pokriće troškova tog sektora. Dubinska procena tarifa je, kako objašnjavaju, potrebna kako bi se „osiguralo potpuno pokriće troškova, uključujući troškove povećanog oslanjanja na obnovljive izvore energije i investicione potrebe za obezbeđenje adekvatnih proizvodnih kapaciteta“.

MMF je preporučio je da nova vlada do kraja ove godine stvori uslove da se okončaju započeti i raspišu novi konkursi za izbor direktora javnih preduzeća, jer u protivnom njihove reforme mogu da budu usporene. Za Fond je imenovanje profesionalne uprave ključni uslov za potpunu reformu ovih kompanija, ističući da era v. d. stanja treba da se okonča (oko 20 direktora je u v. d. statusu od 37 javnih preduzeća). Ta preporuka se posebno odnosi na najznačajnija javna preduzeća, a ovaj ključni zadatak biće stavljen u ruke novoj vlasti jer stara nije uspela da ga realizuje, iako je na tome MMF više puta insistirao. Predstavnici Fonda preporučili su da nova vlada ne bi trebalo više da odugovlači ovaj proces. Srpski pregovarači prihvatili su ove sugestije, uz ogradu da možda neće uspeti da u definisanom roku u svim javnim preduzećima završe sa erom v. d. statusa.

Šef misije Fonda Jan Kejs Martejn na sastanku sa delegacijom NBS predvođenom guvernerkom Jorgovankom Tabaković (Foto: Tanjug/Sava Radovanović)
Šef misije Fonda Jan Kejs Martejn na sastanku sa delegacijom NBS predvođenom guvernerkom Jorgovankom Tabaković (Foto: Tanjug/Sava Radovanović)

Misija MMF-a je postigla sporazum na nivou tima o politikama neophodnim za završetak četvrte revizije PCI aranžmana, koji treba da odobre rukovodstvo i Izvršni odbor MMF-a. Razmatranje na Izvršnom odboru je okvirno zakazano za drugu polovinu avgusta 2020. godine. Posle ove misije u okviru PCI programa je preostala još jedna misija, koja je planirana u oktobru ove godine.

(NE)REALNE PROGNOZE
Razgovori srpske delegacije sa misijom MMF-a protekli su u dosta optimističkom tonu, što ne odražava realno stanje u kome se Srbija i svet nalaze u pandemiji koronavirusa. Svi državni zvaničnici (guverner NBS, ministar finansija, predsednik vlade, predsednik republike) sa kojima je razgovarala misija Fonda iznosili su dosta nerealna očekivanja i ocene i procene trenutne ekonomske situacije i dalje prognoze, a misija MMF-a se dobrim delom saglasila sa tim konstatacijama.

Misija Fonda je u ovim razgovorima bila blagonaklona i uglavnom je hvalila donete mere srpske vlade.
MMF je ostao pri svojoj proceni iz proleća ove godine po kojoj će privredni pad Srbije iznositi samo tri procenta (i nije dodatno snizio prognozu kretanja privrede), a da će rast BDP-a u idućoj godini iznositi oko šest procenata. Srbija je jedina zemlja kojoj MMF nije smanjio prognozu, što srpski zvaničnici ocenjuju kao znak da su javne finansije pod kontrolom i da su donete dobre ekonomske mere.

Međutim, poznato je da su MMF i druge finansijske institucije dosta grešili u ekonomskim prognozama u prošlosti, a posle su pisali analize i studije o tome gde su pogrešili. Pojedini ekonomisti smatraju da projekcija MMF-a za sada izgleda realna, ali da se povećavaju rizici i da ne bude ostvarena. Razlog je taj što se pogoršava epidemiološka situacija usled čega država preduzima mere ograničavanja koje se mogu odraziti na privredu.

Manji pad BDP-a Srbije koji Fond prognozira u odnosu na druge zemlje posledica je strukture srpske privrede, a ne boljih ekonomskih mera. U Srbiji se proizvode egzistencijalne stvari koje moraju da se kupuju, gde je veliko učešće poljoprivrede i prehrambene industrije, a malo učešće proizvodnje trajnih potrošnih dobara. Razlog je i malo učešće turizma u BDP-u Srbije, zbog čega manji pad BDP-a imaju slabije razvijene zemlje u koje spada i Srbija.

Srbija se može suočiti sa većim padom BDP-a u ostatku godine, kao i stečajevima preduzeća i većom nezaposlenošću. Zato se očekuje da vlada reaguje selektivnom pomoći za najugroženije delove privrede, recimo odlaganjem plaćanja poreskih obaveza preduzećima koja imaju veliki pad prihoda i delimičnim pokrićem minimalnih zarada.

Vlada je je mere pomoći privredi kreirala očekujući, po izjavama epidemiologa, da će epidemija virusa korona biti okončana u junu ove godine. Nije računala na produženje epidemije i zato je preterano trošila, kao na primer nepotrebnim davanjem po 100 evra punoletnim građanima Srbije. Situacija je takva da niko, pa ni MMF, ne može pouzdano da predvidi šta će biti sa daljom epidemiološkom situacijom u svetu. Ne zna se da li će i kada biti drugog, trećeg talasa virusa, šta donose jesen i zima, kada će biti napravljena vakcina, zbog čega je globalna neizvesnost velika.

Logo Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) na sedištu zgrade u Vašingtonu (Foto: Reuters/Yuri Gripas)
Logo Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) na sedištu zgrade u Vašingtonu (Foto: Reuters/Yuri Gripas)

Svrha svih prognoza koje daje MMF nije da se nagovesti budućnost, nego da se ulije optimizam poslovnom svetu, i zato na njima ne treba temeljiti ekonomsko-političke odluke.

 

Dejan Jovović je naučni savetnik i redovni član Naučnog društva ekonomista Srbije. Ekskluzivno za Novi Standard.

 

Naslovna fotografija: Vlada Srbije/Tanjug/Slobodan Miljević

 

Izvor Novi Standard