Протестно писмо поводом обнове и одбране усташких злочина и идеја

Протестно писмо 26 истакнутих интелектуалаца поводом изјава и поступака Дубравке Стојановић и Николе Самарџића

Са неверицом смо прочитали изјаву Дубравке Стојановић, редовне професорке историје на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитетa у Београду, објављену на порталу „Нова Ес“ (26. 7. 2020), о Благоју Јововићу, атентатору на Анту Павелића: „Давање улице том човеку значи да Београд подржава узимање правде у своје руке, да слави крвну освету, убице и насилнике. […] То је нецивилизацијски суноврат, то је слављене освете, принципа ‘око за око’ и слање поруке да је свако насиље дозвољено“. Смисао ове изјаве није промењен исказом да је Павелић починио „монструозне злочине“.

Неколико седмица раније (30. 6. 2020), Никола Самарџић, још један редовни професор на Одељењу за историју, подржао је усташки став на друштвеној мрежи Твитер, у коме се, после низа примитивних увреда на рачун српског народа, геноцид почињен у логору смрти Јасеновац оправдава тобожњим српским злочинима и назива „одговором на владавину“ Карађорђевића. Нешто раније (21. 11. 2019), Самарџић је на истој друштвеној мрежи написао да „Мора нова четрдесет осма“ и заложио се за отварање новог логора у Хрватској, по угледу на Голи оток.

Ово су само најновија у низу вишегодишњих скандалозних иступања двоје редовних професора историје на Универзитету у Београду.

Легалистичка осећајност Стојановићеве према Павелићу и Самарџићева апологетика Јасеновца појављују се у времену велике обнове усташких идеја у Хрватској, Босни и Херцеговини и Црној Гори. Чак и у Македонији штампане су, па повучене, усташке поштанске маркице. У јавном животу земаља ЕУ и САД, нацистички и усташки злочини данас се замагљују не само релативизовањем и прећуткивањем, него и проглашавањем бранилаца за освајаче и жртава за злочинце. Руси и Срби, народи који су дали највеће жртве у борби против нацистичке Немачке, усташке Хрватске и њихових савезника, проглашавају се за злочинце и изазиваче Другог светског рата.

Срби нису једини народ који је претрпео геноцид и који, када правда изостане, кажњавање злочинаца сматра подвигом. Јевреји, Јермени и Руси су пример како се злочинци кажњавају, али и како се гради култура сећања која не дозвољава порицање и поигравање са геноцидом.

Изражавамо дубоко жаљење због овог урушавања угледа Универзитета у Београду. Протестујемо због изјава Дубравке Стојановић и Николе Самарџића, које сматрамо увредом на рачун српског народа, струке, здравог разума и основног људског морала.

У Београду, 29. 7. 2020.

  1. Проф. др Слободан Антонић
  2. Академик Данило Баста, члан САНУ
  3. Комнен Бећировић, писац и публициста
  4. Проф. др Синиша Боровић, генерал
  5. Проф. др Милан Брдар
  6. Проф. др Ђорђе Бубало
  7. Проф. др Слободан Владушић
  8. Проф. др Александар Јовановић
  9. Проф. др Ненад Кецмановић
  10. Проф. др Милош Ковић
  11. Проф. др Леон Којен
  12. Проф. др Часлав Копривица
  13. Академик Василије Крестић, члан САНУ
  14. Емир Кустурица, редитељ
  15. Проф. др Горан Латиновић
  16. Проф. др Александар Липковски
  17. Проф. др Мило Ломпар
  18. Проф. др Драга Мастиловић
  19. Проф. др Александар Милановић
  20. Проф. др Јован Попов
  21. Проф. др Слободан Самарџић
  22. Проф. др Дарко Танасковић
  23. Др Славенко Терзић, дописни члан САНУ
  24. Проф. др Срђа Трифковић
  25. Проф. др Богољуб Шијаковић
  26. Проф. др Срђан Шљукић

 

Извор Нови Стандард

 

Фотографије: Медија центар Београд