U susret istorijskim izborima u Crnoj Gori (2)

Vreme je da građani masovno izađu na birališta i napokon pošalju u istoriju despota koji ih ugrožava. Međutim, ishod zavisi i od opozicije

Prvi deo članka možete pročitati ovde.

Ni činjenica što će za režim glasati desetine hiljada fantomskih birača i oni koji ne ispunjavaju zakonske uslove nije motivisala crnogorsku opoziciju da formira jedinstvenu listu čime bi znatno povećala svoju izbornu šansu. Od 20. juna, kada je Đukanović raspisao izbore, bilo je potrebno da prođu dve nedelje da bi došlo do prvog sastanka predstavnika opozicionih prvaka, da bi već sledećeg dana bilo obelodanjeno da od jedinstvene liste neće biti ništa. Epilog je da će opozicija na izbore izaći u četiri do pet podeljenih kolona.

Nemušto objašnjenje demokrata koje predvodi Aleksa Bečić bilo je da oni ne žele jedinstvenu listu jer to navodno neće marginalna, ekstremno liberalna partija URA. Stiče se utisak da bar do sada propast ideje o zajedničkoj listi nikoga u opoziciji nije posebno potresla. Ono što je pratilo unutaropozicionu komunikaciju u tim prvim danima nakon tog prvog zajedničkog sastanka ličilo je na prebacivanje ping-pong loptice sa jedne na drugu stranu. Oni koji su bili za jedinstvenu listu bez URA optuživali su demokrate za propast pregovora, dok su ovi te optužbe pokušavali da „smečuju“ u polje URA, odakle im je odgovarano „mi vam ne smetamo da napravite koaliciju“.

Saopštenjem demokrata da su oni već napravili koaliciju sa marginalnom partijom Demos, na čijem čelu je bivši predsednički kandidat DF-a, vremešni 73-ogodišnji Miodrag Lekić, i grupom anonimnih političkih organizacija, stavljena je vrlo brzo na početku pregovora tačka na priču o jedinstvenoj opozicionoj listi.

UZDRMANI DPS
Izbori koji nam slede za mesec dana dolaze u trenutku kakav je bilo teško predvideti – posle svih događaja i dešavanja iz burne 2016. godine i navodne afere državni udar. Kasnije suđenje pretvorilo se u najobičniju farsu i više nego očiglednu nesposobnost tužilaštva da javnost uveri u navode iz optužnice. Andrija Mandić i Milan Knežević na kraju su osuđeni na po pet godina zatvora, dok se odluka Apelacionog suda očekuje brzo, i ista bi mogla predstavljati novi okidač nestabilnosti na ionako uzavreloj političkoj sceni Crne Gore.

U međuvremenu je nekadašnji finansijer DPS-a Duško Knežević otvorio niz afera i pokušao da se uključi u politički život. Početkom godine usledile su, kao reakcija na sporni Zakon o slobodi veroispovesti, veličanstvene litije koje su u jednom trenutku na ulice crnogorskih gradova izvodile desetine hiljada ljudi. Nastupila je potom pandemija koronavirusa, a prethodno je propao već ranije pomenuti zajednički rad na izbornom zakonodavstvu. Pored svega navedenog, svedoci smo prethodnih nedelja na do sada neviđeni način smene vlasti u Budvi koju je činila opozicija na državnom nivou.

Uzdrmani DPS pokušava da se uzda u delovanje Nacionalnog koordinacionog tela (NKT) formiranog za sprečavanje posledica koronavirusa, a koji je faktički postao četvrta poluga vlasti, jer u ovom trenutku jedino na priči o koronavirusu vlast može još nešto da profitira. Za koalicioni kapacitet DPS-a faktički se može reći da i ne postoji i čini se da će možda jedino frontalnim napadom na crkvu pokušati da mobiliše biračko telo u traženju referendumske podele tipa 55/45. Spor nastavak puta prema EU, formalno prepoznavanje da je Crna Gora daleko od demokratije i da je prate nagomilane i nerešene afere, korupcija i organizovani kriminal, predstavljaju tačke na kojima DPS ne može više nikog da uveri da se radi o posledicama tranzicije.

Sednica Nacionalnog koordinacionog tijela za zarazne bolesti (NKT) (Foto: Tviter/Vlada Crne Gore/B. Ćupić)
Sednica Nacionalnog koordinacionog tijela za zarazne bolesti (NKT) (Foto: Vlada Crne Gore/B. Ćupić)

Poprilično, kao nikada do sada, zaudara na rasulo unutar ove partije iza koje ostaju dosta neartikulisana saopštenja, ograđivanje pojedinaca iz vrha stranke od poteza nekih kolega, a nakon dešavanja u Budvi kada je DPS putem klasične korupcije promenio narodnu volju vrlo jasno se videlo da niko ne može više računati da u DPS-u ima bilo koga spremnog ko bi mogao garantovati bilo kakav dogovor.

Bilo bi veliko iznenađenje da u kampanju za ove, po mnogo čemu sudbonosne izbore DPS krene bez tima Vladimira Bebe Popovića. Ukoliko on i njegova propagandna mašinerija budu aktivni i u kampanji DPS-a za predstojeće izbore, a sve implicira da hoće, za očekivati je da ona bude slična prethodnim, koje su bile praćene govorom mržnje, primitivizmom, klevetama, podmetanjima, niskim udarcima i naravno, na sam izborni dan serviranim navodnim „državnim udarom“.

Što se tiče efikasnosti medijskog režimskog tima Bebe Popovića, mogla bi se izneti pretpostavka i očekivanje da će ona u predizbornom periodu biti mnogo umanjena u odnosu na ranija iskustva. Razloge za navedeno trebalo bi tražiti u manjoj platežnoj moći režima za potrebe prljavih medijskih kampanja, dok bi beznačajnost budućih kampanja Bebe Popovića mogla proisteći iz činjenice da je većina naroda u Crnoj Gori već odavno prepoznala, prozrela i prezrela takve medijske spinove i projekte, ne pridavajući im više onakav značaj kako je to činila ranije.

POZICIJA DEMOKRATSKOG FRONTA
Demokratski front je pokušao ostvariti određeni benefit i profitiranje na litijama, međutim u tome je uspeo delimično iz razloga ograđivanja crkve od njihovih istupa. Forsiranje ideje o zajedničkoj opozicionoj listi bilo je potpuno logično, jer je nastup na jednoj opozicionoj listi mogao biti odličan način za njihovu konsolidaciju i dobar način za sakupljanje poena, s obzirom da ova priča svakako nije bila izvesna, ali se DF svakako uspeo opet nametnuti, barem delimično kao opozicioni element koji je uvek spreman za bezuslovni opozicioni dogovor. Ono što ostaje ključno po pitanju DF-a svakako je da li će i dalje u očima velikog dela javnosti i birača ostati kao eksponenti zvaničnog Beograda, što ih stavlja u koliziju i po pitanju podrške crkve.

Demokratska narodna partija (DNP) Milana Kneževića, jedna od konstituenata Demokratskog fronta, još jednom je pre nekoliko dana pozvala na formiranje jedinstvene opozicione liste za predstojeće parlamentarne izbore.

Jedinstvena opoziciona lista, inače nikada popularnija do ovih izbora, u očima javnosti veže se za DF prevashodno kada su tokom kratkotrajnih pregovora ponudili spremnost da prihvate uslove o povlačenju rukovodstva sa liste zbog njene jedinstvenosti. Promocijom slogana „DF – za jedinstvenu listu“ koji njihova omladina deli na terenu, a što bi se moglo okarakterisati kao ulazak u zonu nekog vida predkampanje, stvara se efekat da lista okupljena oko DF-a bude sutra prepoznata kao najbliža ideji „jedinstvene“.

Marko Milačić (Prava Crna Gora) i članovi Demokratskog fronta (Milan Knežević, Nebojša Medojević i Andrija Mandić) u tokom snimanja predizbornog spota (Foto: Snimak ekrana/Jutjub)
Marko Milačić (Prava Crna Gora) i članovi Demokratskog fronta (Milan Knežević, Nebojša Medojević i Andrija Mandić) tokom snimanja predizbornog spota (Foto: Snimak ekrana/Jutjub)

Ipak, time preuzimaju i jednu vrstu odgovornosti da do takve liste, najbliže jedinstvenoj, i dođe, kao i izazov da određenim osvežavanjem i filtriranjem izborne liste potvrde spremnost na povlačenje određenih kadrova koje gledamo već godinama i njihovu zamenu novim. DF ima ubedljivo najstariji poslanički klub i svakako bi trebalo odati zahvalnost tim iskusnim, starim borcima, zahvaliti im se, uz dužno poštovanje, na samopregornom zalaganju i uspesima i u glavnu arenu gurnuti neke  druge, mlađe ljude i neka nova lica.

DF bi takođe svakako morao poraditi na aktivizmu i dinamici svog nastupa preko društvenih mreža, jer sadržaj na zvaničnoj FB stranici im je prilično monoton, neatraktivan i nesadržajan. Stranicu opterećuju govorima Branka Radulovića i ostalih iz Skupštine, umesto da osmisle i ponude razne vidove poruka i drugih materijala koji su im neka vrsta zaštitnog znaka. Po tom pitanju, mnogo atraktivnije sadržaje nude njihovi brojni članovi na svojim FB profilima

BEČIĆEV GRAĐANSKI BLOK
Demokratska Crna Gora trpi kritike da se približila Demokratskom frontu i da je time izgubila urbaniji deo biračkog tela na koje je računala tokom prethodnih izbora. Pomeranje ove partije došlo je usled posledica pozicioniranja nakon donošenja Zakona o slobodi veroispovesti. Ono čemu se demokrate nadaju da će ih odvojiti od ostatka opozicije jeste intenzivan rad koji sprovode na terenu, a uoči izbora objavili su formiranje, kako su ga nazvali, građanskog bloka u kojem su Demos, profesor Vladimir Pavićević i njegovo Društvo za istraživanje politike i političke teorije, Partija penzionera i Nova levica.

Po formiranju ovog bloka, oni su naveli da ostaju otvoreni i za druge „građanski“ orijentisane političke subjekte i pojedince, a pozvali su ostale opozicione kolege da se, shodno programskim i ideološkim sličnostima, grupišu kako bi kroz nenapadanje, solidarnost i saradnju „pobedili zajedničkog protivnika“. Nećemo još dugo čekati – vrlo brzo po završetku izbora znaćemo da li je lider „crvenih kravata“ bio tokom ovih izbora kukavičje jaje.

Njihove marketinške poruke ovih dana skrenule su najveću pažnju javnosti. Moglo bi se reći da su sa tim napravili niz faulova, kao sa reklamom poput: „Mogu li da se igram sa Srbima“ – „Igrajte se u našem dvorištu“ i ostalim iz tog repertoara. Zbog toga su izloženi kritici, jer se njihove marketinške rizične provokacije mogu „čitati“ i kao nedovršene, a odgovor u njima može da asocira na separaciju, getoizaciju…

Potom su izašli sa sloganom „Ja glasao za DA a ona za NE“ uz fotografiju stomaka trudnice, koji je takođe naišao na kritike. Moglo bi se reći da je rizičan i veoma provokativan izraz poruke, no ne i bez efekta. Jer „Ja za DA, ona za NE“ može da šalje i jasnu aluziju koju nudi metafora sa trudnicom, a kojom je slikovito predstavljena agonija i frustracija podela i nesloge koja se pripisuje DPS-u. Na određeni način je i budućnost zemlje, kroz metaforičan prikaz, predstavljena kao nešto pod upitnikom zbog podela na kojima DPS insistira. U svemu ovome nedostaje samo odgovor na to i možda su isti spremili da plasiraju i puste u toku kampanje.

Lider Demokratske Crne Gore Aleksa Bečić tokom obraćanja članova svoje stranke (Foto: Snimak ekrana/Jutjub)
Lider Demokratske Crne Gore Aleksa Bečić tokom obraćanja članovima svoje stranke (Foto: Snimak ekrana/Jutjub)

Njihova FB stranica ovih dana nudi vrlo sadržajan materijal koji čine kombinacija aktuelnih izjava i događaja sa kompilacijom ključnih izjava datih u poslednje četiri godine, kao jedan dobro osmišljen podsetnik poruka iz proteklog mandata.

POZICIJE OSTATKA OPOZICIJE
SNP predstavlja partiju koja luta između traženja novog, modernijeg političkog identiteta i lojalnosti vladajućim strukturama u Beogradu, Oni su, takođe, kao i DF od početka zagovarali jedinstvenu opozicionu listu ili nastup u dve kolone, ne isključujući ni opciju samostalnog izlaska na izbore. U dosadašnjim pregovorima da budu u koaliciji sa DF i Pravom Crnom Gorom Marka Milačića, SNP je tražio četiri mandata – dobili su tri, a navodno u DF-u postoji spremnost i da im se izađe u susret.

Sa druge strane, formiran je Narodni pokret i u njemu su nezavisni poslanik Aleksandar Damjanović, Ujedinjena Crna Gora, Radnička partija, kao i aktivisti nekoliko građanskih koalicija koje su nastupale na lokalnim izborima. Oni su nastali iz saveza „Da svako ima“ u kojem je bio i SNP i čije učešće se i sada očekuje, tako da ova partija na neki način još vaga i meri kome će se prikloniti.

SNP neki u Crnoj Gori šaljivo nazivaju najdemokratskijom strankom na političkoj mapi jer su promenili više predsednika za dve decenije postojanja nego što je Crna Gora u poslednje tri, a njihova „demokratičnost“ se ogleda i u razlikama u odnosu na druge stranke. Medijski naslovi koji se vežu za njih u poslednje vreme previše su konfuzni, neodređeni i sadrže previše pretpostavki. Koalicija sa DF, Dakina koalicija, samostalan nastup… Njihov najbolji odgovor na sve nabrojano trebalo bi da bude transparentniji, konkretniji i otvoreniji odnos prema javnosti u smislu saopštavanja problematike i rasvetljavanja dešavanja, bez zamagljivanja. Dakle, bez „nezvanično“ i „neimenovani izvori iz SNP“ – jednostavno da saopšte šta oni vide kao najbolju opciju a šta kao prepreku; tako će suziti prostor za nagađanje i ostvariti dijalog s javnošću.

Građanski pokret URA kroz savez sa Građanskim savezom CIVIS i uz podršku nezavisnih intelektualca pokušava da na svežoj platformi „Crno na belo“ predstavi drugačiji način funkcionisanja svoje politike i na taj način privuče u svoju orbitu onaj suverenistički, a opozicioni deo biračkog tela koji se pojavljuje na svim izborima, a na čijem talasu i glasovima su ranije profitirali Pokret za promene, Pozitivna… Nadaju se da će im dodatni vetar u leđa dati prijem u evropske Zelene što svakako upisuju kao svoj veliki uspeh na međunarodnom planu.

Za URA se može reći da je u početku pregovora oko jedinstvene opozicione liste iz svake perspektive postala i početak i kraj, i alfa i omega, deo koji se tretira na takav način, i deo bez koga je opozicija večito u statusu nedovršenosti ili nesavršenosti. I to pre svega zahvaljujući načinu na koji su ih tretirale demokrate i Demos koji je čak tvrdio da je „krnja opoziciona lista (bez URA) besmislena“. Po Lekiću i Demosu, sve ostale liste koje ne budu imale ne samo URA, nego i druge opozicione subjekte, biće smislenije od jedne liste bez URA. Ovakvim tretmanom URA, oni su dobili zapravo pravu najjaču reklamu pred izbore. Većina stranka tvrdi da URA nije ni blizu cenzusa, ali posle ove reklame možda nestaju dileme da li prelaze ili ne prelaze cenzus i da li se ovom reklamom za njih, „igralo“ i za DPS i još jednog eventualnog satelita.

Za URA, DPS govori da je prikriveni trojanski konj DF-a, čiji je navodno zadatak da za njihove potrebe privuče deo crnogorskog biračkog tela, pre svega od SDP-a, ali i od Demokrata, dok će navodno javno izigravati krivca što opozicija ne ide na izbore u jednoj koloni.

Predsednik Građanskog pokreta URA Dritan Abazović sa članovima pokreta tokom konferencije za medije (Foto: Snimak ekrana/Jutjub)
Predsednik Građanskog pokreta URA Dritan Abazović sa članovima koalicije tokom konferencije za medije (Foto: Snimak ekrana/Jutjub)

SDP pokušava da iskoristi konfuziju unutar opozicije i da načini pokušaj povratka sopstvenog identiteta, a sve u jurnjavi za glasovima koje je sadašnja predsednica stranke, Draginja Vuksanović-Stanković, osvojila na predsedničkim izborima. Oštri opozicioni ton otanjio je u političkim porukama vrha partije, nakon povlačenja sa čela sada počasnog predsednika Ranka Krivokapića koji se zadržao na pozicijama tvrde opozicione retorike. Predsednica SDP je kod saopštavanja da ova partija samostalno izlazi na izbore, takođe pomenula da SDP ne može u koalicije sa partijama koje dovode u pitanje crnogorsku nezavisnost, da je SDP državotvorna stranka i da neće praviti koalicije sa partijama koje su protiv Crne Gore.

Od ove stranke i dugogodišnjeg partnera DPS-a u vlasti odmetnuto krilo i potom novostvorena stranka – Socijaldemokrate – uprkos prokazanom lideru i predsedniku Skupštine Crne Gore Ivanu Brajoviću uspevaju da se održe zahvaljujući prvenstveno klijentelističkoj mreži, dok na izbore izlaze samostalno, s tim što je više nego očigledno da će i oni biti još jedna satelit partija DPS-a.

Ovogodišnji parlamentarni izbori svakako će biti po mnogo čemu jedinstveni u poslednjih trideset godina od uvođenja višestranačja. Kampanja će biti vođena tokom leta, u toku epidemije koronavirusa, bez klasičnih stranačkih skupova. Izostaće uobičajeni način kampanje, kao i one standardne „od vrata do vrata“. Mnogo više komunikacije biće preneto na društvene mreže i druge medije, bez direktnog kontakta sa građanima, biračima.

Ostaje nam da vidimo da li će ipak i u ovim avgustovskim izborima ostati nečeg zajedničkog sa svim prethodnim, a tu se misli prvenstveno na retoriku političkih partija, učesnika u izbornoj utakmici koja je često znala biti napadačka i agresivna. Ili će se predstavnici političkih partija ovog puta potruditi da svojim porukama, osim fizičkog, čuvaju i mentalno zdravlje građana.

NEUSPEŠAN POKUŠAJ DPS-A
U Petrovdanskoj poruci mitropolita crnogorsko primorskog Amfilohija navedeno je da je Mitropolija crnogorsko-primorska pozvala sve građane da izađu na izbore i poručila da će nastojati da do tada ne odgovara na „besprizorne napade i komentare koji imaju za cilj da uključe Crkvu u političku kampanju“. U istoj poruci je navedeno da je jasno da Vlada Crne Gore nije istinski posvećena dijalogu o spornim odredbama Zakona o slobodi veroispovesti, a takođe je istaknuto da su neistinite i zlonamerne izjave zvaničnika SPC „o navodnom učešću Crkve na izborima“.

Imajući u vidu da su usred novog rasplamsavanja zaraze raspisani izbori, Crkva je još jednom ponovila i istakla da se nikakve izborne liste ne formiraju sa njenim blagoslovom, niti bilo ko ima pravo da se na to poziva u javnosti. Crkva je sa svoje strane pozvala sve građane Crne Gore da izađu na izbore za poslanike u novoj Skupštini, i da na njima „izaberu i glasaju za one koji neće donositi i potvrđivati anticrkvene zakone u njihovo ime“. Crkva je još jednom ukazala da se Crna Gora nalazi pred ozbiljnim izazovima i novim iskušenjima koji se ne mogu ni prikriti, a ni rešiti „povampirenjem duha bratoubilaštva u ime novog identiteta“.

Mitropolit Amfilohije sa sveštenstvom predvodi narodnu litiju, Bar, 12. januar 2020. (Foto: mitropolija.com)
Mitropolit Amfilohije sa sveštenstvom predvodi narodnu litiju, Bar, 12. januar 2020. (Foto: mitropolija.com)

Vrlo brzo nakon ove mitropolitove poruke vlast je pozvala predstavnike SPC na pregovore oko odredbi spornog Zakona o slobodi veroispovesti, ali svojim ponašanjem i predlozima nije ostavila uopšte prostora za razgovor, jer je nakon pročitanog vladinog predloga, predstavnicima crkve saopšteno da je to predlog po principu „uzmi ili ostavi“ i da nijedna jedina reč više ne može biti čak ni razmatrana za izmenu.

Crkva je mesecima ranije bezuspešno pozivala na dijalog i tražila da se razgovori o spornom zakonu ne vode posle Petrovdana, kako bi se izbeglo da budu zloupotrebljeni u predizbornoj kampanji. Vlada je odgovorila tek po isteku ovog roka, a Crkva se odazvala svesna velike odgovornosti i zahteva velikog broja ljudi da njihove svetinje budu sačuvane, a Crkva odbranjena. Isto tako, Crkva nije želela niti pristala da bude uvučena u političku utakmicu, što je i bio nečiji cilj, i kako bi tu na političkom terenu bila oklevetana i na taj način lakše eliminisana iz pravnog, a zatim i iz društvenog života. Crkva je vrlo prisutna u pravnom i društvenom životu Crne Gore, i čvrsto je rešena da i dalje ostane tu, iako se uopšte ne interesuje za stranačku političku borbu što ne znači da će pristati i dozvoliti da bude ućutkana i lišena prava na javnu reč.

Nakon poslednjeg sastanka SPC sa predstavnicima Vlade Crne Gore za koji bi se moglo reći da je možda malo prebrzo bio prihvaćen od strane Crkve, ali i nekorektno i na brzinu zakazan od strane same vlade, potvrdilo se većinsko mišljenje naroda iskazano na veličanstvenim litijama. Režim je pokušao da zaustavi neumitni pad podrške u sopstvenom biračkom telu, no međutim taj pokušaj se jednostavno razbio o integritet koji je tokom pregovora pokazala Crkva na pristajući na danajske darove pregovarača vlade, tako karakteristične i već viđene u dosadašnjoj režimskoj politici. Premijer Marković zove mitropolita i Crkvu na pregovore kada je DPS u problemu, prvi put kada su litije dosegle vrhunac masovnosti, a drugi put sada, mesec i po dana pred izbore u neuspešnom pokušaju uvlačenja Crkve u izbornu utakmicu i političku arenu.

CRNA GORA NAKON IZBORA
Smenu režima žele svi u opoziciji, ali je ne vide na isti način, i ovo bi se moglo okarakterisati kao nejedinstvo cilja. U dosadašnjim izbornim ponudama nema onoga što građani žele, a to je kako da prevaziđu period nakon izbora i kako da prežive u nastupajućem periodu, za koji znamo da će biti veoma izazovan. Turističke sezone prvi put u istoriji nema, nema privrednog zamajca, nema finansijske akumulacije, osim za ljude bliske vlasti, čije se ekonomisanje ionako i do sada zasnivalo na otimanju. Da li će se u postizbornom periodu usled sveopšteg osiromašenja dogoditi krah svih institucija i službi čiji vodeći ljudi decenijama dolaze sa liste vladajuće partije Mila Đukanovića?

Narod u Crnoj Gori je na ivici opstanka, istraumiran od korona-eksperimenta i najave nasilne vakcinacije, i decenijama mu nedostaje autentično opoziciono liderstvo – sirak je „tužni bez nigđe nikoga“.

Ono o čemu se u Crnoj Gori može još dodatno promišljati o politici kada su u pitanju dani posle izbora, leži u činjenici da član 92 Ustava Crne Gore predviđa i jednu, može se ispostaviti nezgodnu začkoljicu. Predsednik Milo Đukanović ima neograničeno pravo na imenovanje mandatara za sastav nove vlade. Čak i u teoretskom slučaju da ujedinjena i za sve ove decenije dokazano jalova opozicija odnese pobedu nakon ovih izbora, postavlja se pitanje da li bi onaj koga snishodljivo zovu gospodarem Crne Gore dao blagoslov opozicionom kandidatu da postane mandatar? Kako se ponaša i kako se do sada ponašao, verovatno nikada ne bi. Time bi Milo Đukanović, po pravu koje mu daje Ustav, opstruisao izbor nove vlade, i za 90 dana raspisao nove izbore. Jer mu se tako može.

Predsednik Crne Gore Milo Đukanović tokom NATO samita u Varšavi (Foto: Celestino Arce Lavin/ZUMA Press/Global Look Press)

Da opoziciona opcija ima podršku sa Zapada ona bi se već videla, ali se ne vidi, kao što se i ne oseća ruska ruka na nekada bratskom mediteranskom geopolitičkom ramenu. Srbija se bavi sobom i rešavanjem svojih rebusa oko Kosova i Metohije i ne gleda u pravcu Crne Gore.

Poslednjih mesec dana može se reći da je crnogorska javnost sa nestrpljenjem pratila pregovore i dogovore između opozicionih partija u pokušaju njihovog ujedinjenja. U vazduhu se oseća da smena režima nikada nije bliža nego sada, i građani Crne Gore to osećaju.

Kako god se završili pregovori između DF-a i ostalih opozicionih subjekata, ono što je očigledno jeste da ne sme i ne može biti mesta defetizmu. Ovi izbori se svakako na neki način moraju smatrati istorijskim jer od njihovog ishoda zavisi da li će se početi sa demontažom kleptokratskog trodecenijskog režima koji suvereno vlada institucijama u sprezi sa tajkunskim kapitalom i organizovanim kriminalom. Opozicioni subjekti, ako već nisu mogli da se nađu na jedinstvenoj zajedničkoj listi, treba da nastave da deluju sinhronizovano, a da se taj stepen sinhronizacije najviše ispolji na sam dan izbora, kod biračkih kutija i na biračkim mestima.

Eventualna pobeda režima na izborima vodila bi samo daljem produžetku postojeće agonije jedne privatne i zarobljene države, koju personifikuju neefikasne i korumpirane institucije sistema, nepotizam, uništena ekonomija, podele i netrpeljivost, koje u slučaju da se krene sa najavljenom primenom tzv. Zakona o slobodi veroispovesti mogu rezultirati i građanskim sukobima.

Verni narod šeta ulicama Podgorice tokom Svetosimeonovske litije, 29. februar 2020. (Foto: Boris Musić/mitropolija.com)
Građani šetaju ulicama Podgorice tokom Svetosimeonovske litije, 29. februar 2020. (Foto: Boris Musić/mitropolija.com)

Krajnje je vreme da građani Crne Gore masovno izađu 30. avgusta na birališta i napokon u istoriju pošalju jednog despota i diktatora koji im ugrožava ne samo egzistenciju i pravo na slobodu vere, već i živote i zdravlje.

 

(KRAJ)

 

Ostoja Vojinović je istoričar, nezavisni istraživač i publicista. Ekskluzivno za Novi Standard.

 

Naslovna fotografija: Stevo Vasiljević/Rojters

 

Izvor Novi Standard