M. Tanasković: Dua Lipa i mit o albanskoj mekoj moći

Čitava rašomonijada oko „digitalnih“ granica i objava Dua Lipe je demonstrirala priličnu dozu nervoze koja se u poslednje vreme ispoljava među kosovskim Albancima

Mnogo se prašine podiglo u domaćoj javnosti tokom prošle nedelje oko instagram objava britanske pevačice albanskog porekla Dua Lipe, koja se oglasila povodom odluke tehnološkog giganta Epla da okupiranu srpsku južnu pokrajinu na svojim digitalnim mapama ipak smesti unutar granica Srbije. Iako bi svakako bilo pogrešno ovaj potez tumačiti kao neku značajnu i dugoročnu promenu vetrova koji duvaju zapadnim političkim prostorom, jer kompanija Epl lažnu državu Kosovo i dalje prepoznaje kao zasebnu državu u svojim servisima za korisnike, čitava rašomonijada oko “digitalnih” granica bila je vrlo indikativna jer je demonstrirala priličnu dozu nervoze koja se u poslednje vreme ispoljava među kosovskim Albancima.

Stvari već duže vreme ne idu onako kako su oni, zajedno sa svojim pokroviteljima, zamislili kada su u februaru 2008. proglasili nezavisnost. Očigledno je da je podrška za kosovsku državnost sve manja u svetu, o čemu svedoči podatak da je, u poslednjih nekoliko godina, čak 18 država povuklo priznanje, ali i činjenica da su kosovske vlasti u više navrata bile neuspešne u svojim pokušajima da osvoje članstva u važnim međunarodnim organizacijama poput UNESKO-a i Interpola.

Promena geopolitičke ravnoteže u svetu takođe im dugoročno ne ide na ruku, jer neosporno jačaju uticaj i moć svetskih sila koje bezrezervno i principijelno podržavaju teritorijalni integritet Srbije. Čak i u zapadnim zemljama, gde su do skoro uživali nepodeljenu podršku i simpatije, ima sve manje razumevanja za kosovske separatiste koji se sve češće u medijima dovode u vezu sa kriminalom, trgovinom drogom i islamskim terorizmom.

Poslednja u nizu neprijatnosti za projekat nezavisnog Kosova jeste podizanje haške optužnice protiv predsednika Hašima Tačija, koja ga tereti za zločine protiv čovečnosti i umešanost u ubistva najmanje 100 lica, što, čak i u slučaju da optužnica ne dovede do potvrđujuće presude o krivici, nanosi ozbiljnu štetu reputaciji i ugledu ove kvazidržave.

Upravo zbog toga kosovski zvaničnici histerično i panično reaguju na svaku moguću naznaku promene zapadnog raspoloženja u vezi sa podrškom njihovoj agendi, pa se tako u raspravu oko nedovoljno jasno izraženih Eplovih granica uključila i predsednica skupštine Kosova Vjosa Osmani koja je podsetila Epl da su mnoge aplikacije ove kompanije izrađene na Kosovu, kao da je kompanija u “martu na naslovnicu A liste svog odeljka za pop muziku na servisu Epl Mjuzik stavila Dua Lipu, super-zvezdu sa Kosova”.

Dakle, niste pogrešno pročitali, zaista je visoki zvaničnik jedne nazovi države pokušao da potvrdu državnosti i suverenosti teritorije koju predstavlja pronađe, ne u zakonima, dokumentima i međunarodnim aktima, već u činjenici da se jedna popularna pevačica, poreklom sa te teritorije, slikala za naslovnu stranu jednog digitalnog magazina. Toliko o ozbiljnosti kosovske paradržave i snazi i utemeljenosti njenih argumenata.

Iz ovoga možemo da izvučemo zaključak da kosovski Albanci smatraju Dua Lipu, ali i druge ultra-uspešne muzičke zvezde albanskog porekla poput Rite Ore i Bebe Redže, za svoju diplomatsku “tešku artiljeriju” i oružja meke moći koja će im u svetskom javnom mnjenju doneti prevagu u odnosu na daleko čvršće srpske argumente iz istorije i međunarodnog prava.

Mlada pevačica, koja je rođena u Londonu od roditelja Albanaca sa Kosova, prilično je ozbiljno shvatila namenjenu joj ulogu promotera kosovske nezavisnosti i kulture, pa se čak malo i zanela, jer je, pored apela Eplu za promenu granica, na svom instagram profilu okačila i sliku Velike Albancije, koja zahvata ne samo delove Srbije, već i Crne Gore, Severne Makedonije, Grčke i Bosne i Hercegovine, istu onu sliku mape koja se vijorila sa zastave na dronu zbog koga je 2014. prekinuta fudbalska utakmica između Srbije i Albanije u Beogradu.

Ova njena provokativna objava, uz propratnu poruku o autohtonosti albanske nacije na Balkanu, izazvala je kontraefekat, jer je uzburkala duhove među svim pogođenim narodima koji su se spontano ujedinili i zatrpali njen nalog prijavama za govor mržnje i uvredljivim porukama. Grupa hakera iz Severne Makedonije koja pripada pokretu “Anonimnih” uspela je da na sat vremena obori njen sajt i da na njemu ostavi poruku da je “Kosovo Srbija”. Čak su i britanski mediji poput Bi-Bi-Sija i Gardijana morali da priznaju da je Dua Lipa preterala sa ispoljavanjem velikoalbanskog nacionalizma i ekspanzionizma, te da joj je u budućnosti bolje da se posveti isključivo pevanju.

Dua Lipa je ekspresno shvatila poruku pa je ublažila svoje stavove i na svom instagram profilu napisala svojevrsno izvinjenje u kome je pokušala da objasni da je pogrešno shvaćena, da nije želela da širi mržnju, već samo da vidi svoju zemlju predstavljenu na Eplovoj mapi i da slavi autentično kosovsko kulturno nasleđe. Jedino nije stigla da objasni kako se u to “kosovsko” kulturno nasleđe uklapa leskovački ajvar, koji je takođe prisvojila u jednoj od emisija u kojoj je gostovala, ali to će, po svemu sudeći, morati da dokazuje na sudu, jer su Leskovčani najavili tužbu za zaštitu ovog lokalnog, srpskog brenda.

Čini se da je ovaj pi-ar fijasko sa mapom Velike Albanije pokazao ograničenost ovog vida projektovanja i ispoljavanja meke moći u postizanju ozbiljnih političkih poena i ostvarivanju dugoročnih nacionalnih ciljeva. Iako su određeni krugovi u Beogradu beskrajno fascinirani činjenicom da Dua Lipa ima skoro 50 miliona pratilaca na Instagramu i drugim društvenim mrežama (poređenja radi naš Novak Đoković ima “tek” nešto više od sedam miliona, a Lipina sunarodnica Rita Ora 16 miliona), činjenica da veliki deo te armije fanova sačinjavaju tinejdžeri i mladi adolescenti koje prevashodno zanimaju banalne teme kao što su golišavi selfiji, slike sa nastupa i džet-set dešavanja, modiranje i saveti za šminkanje. Ta vrsta ciljne publike i njena mnogobrojnost jeste zlata vredna u smislu digitalnog marketinga koji se trudi da preko instagram profila reklamira proizvode i da unovči “sponzorisane objave”, ali nema neku preteranu upotrebnu vrednost kada su u pitanju velike političke teme i geopolitička i ideološka opredeljivanja.

Da je uticaj selebriti ličnosti u politici često varljiv može se videti i na primeru Donalda Trampa koji je pobedio na predsedničkim izborima u Americi 2016. iako je 99 odsto najpopularnijih tamošnjih zabavljača i slavnih ličnosti bilo žestoko opredeljeno protiv njega. Postoji kod našeg naroda jedan uslovni refleks iz 90-ih, izazvan nezapamćenom satanizacijom koju smo pretrpeli u zapadnim medijima u tom periodu, da precenjujemo značaj našeg imidža u tamošnjem javnom mnjenju, odnosno zastarela i prevaziđena tendencija da čitav sveg posmatramo isključivo kroz prizmu zapadnih očekivanja, ocena i interpretacija.

Na svu sreću, naši ključni argumenti i aduti u borbi za Kosovo ne zavise od percepcije i procene pravičnosti naših zahteva u zapadnom svetu, već su gotovo isključivo vezani za real-politiku i naše saveznike na Istoku (Rezolucija 1244, ruski i kineski veto u SB UN, potencijalno dobijanje S-400), a sa priličnom sigurnošću možemo da pretpostavimo da instagram objave Dua Lipe i Rite Ore nemaju neki naročiti uticaj na Vladimira Putina i Si Đinpinga.

Isto tako, pogrešno bi bilo očekivati od srpskih javnih ličnosti da deluju u međunarodnoj areni na sličan način na koji to čine albanske pevačice, starlete i influenserke. Čak i kada bi pokušali da agresivnije promovišu srpsko stanovište, čak i kada bi iza toga stajala ozbiljna državna strategija i uloženi novac, kao što je evidentno da stoji iza ovog naglog i volšebnog uspona albanskih pevačica u svetski vrh, njima to naprosto ne bi bilo dozvoljeno, a sasvim je sigurno da bi bili ućutkani na ovaj ili onaj način, jer u tom pogledu još uvek važe dvostruki standardi i stroga kontrola koje nameće globalna duboka država.

Treba se prisetiti kako je prošao naš plivački šampion Milorad Čavić kada je na pobedničkom postolju obukao majicu sa natpisom “Kosovo je Srbija”, a kako albanski fudbaleri Šaćiri i Džaka kada su u dresu Švajcarske slavili golove protiv Srbije provociranjem i pokazivanjem albanskog dvoglavog orla.

Dovoljno bi bilo za početak kada se naše javne ličnosti ne bi unutar Srbije stavljale u službu neprijateljske propagande i kada ne bi otvoreno radili protiv interesa sopstvenog naroda. Nedavno smo imali priliku da se u tom pogledu neprijatno iznenadimo kada smo videli mladog glumca u usponu Milana Marića kako se za račun bošnjačke propagande nepostojećeg “genocida” uživljava u ispovesti srebreničkih žrtava u video snimku koji je objavljen na 25 godišnjicu ratnog zločina u Srebrenici.

Činjenica da Marić sličnu dramsku ispovest nije snimio i za nekog od preklanih Srba iz Bratunca dovoljno govori o naopakom stanju svesti kod mnogih javnih delatnika u Srbiji. Kada ispravimo tu patološku, autošovinističku crtu i naučimo da na prvom mestu poštujemo sebe i svoje žrtve, ni hiljadu Dua Lipa i Rita Ora nam neće moći ništa.

 

Autor Marko Tanasković

 

Naslovna fotografija: Snimak ekrana/Jutjub

 

Izvor Pečat/Fejsbuk, 31. jul 2020.