M. Đurković: Presuda VKS je razlog za smenu Brankice Janković

Posle ove granične presude, kojom se jasno uspostavlja i brani sloboda izražavanja u Srbiji, gospođa Janković bi morala ili da odstupi, ili da je novi saziv skupštine smeni

Dvadesetog jula ove godine Vrhovni kasacioni sud je doneo veoma važnu odluku u predmetu Poverenik Brankica Janković protiv Branislava Ristivojevića. Sud u veću na čijem čelu je bila sudija Vesna Popović doneo je presudu u kojoj se odbija žalbeni zahtev za reviziju ranije presude Apelacionog suda u Novom Sadu. Time je u celosti potvrđena ranija apelaciona presuda kojom je poverenik tužio profesora Ristivojevića za javno objavljen tekst koji je nastao kao prilog javnoj raspravi povodom nacrta Zakona o sprečavanju nasilja u porodici. Uzgred, sve što je gospodin Ristivojević, kao i autor ovog teksta najavljivao da će se desiti kao posledica usvajanja tog zakona, desilo se: najvažnije, nasilje u porodici ni minimalno nije zaustavljeno, ali je radikalno povećan broj tužbi i prijava, kao i broj razvedenih brakova.

U veoma važnoj i hrabroj pravosnažnoj presudi, presedanu koji je sudsko veće postavilo, vraćajući poljuljanu veru u domaće pravosuđe, potvrđuju se odluke Apelacionog suda i posebno insistira na značaju člana 46 Ustava Republike Srbije i prvog stava člana 10 Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. U presudi se podseća: „Demokratsko društvo podrazumeva slobodu iznošenja i vrednosnog suda. U suprotnom ne bi imalo ni prave demokratije… ako bi se ograničilo pravo da neko iznese svoj vrednosni sud o nekoj pojavi, zakonskom tekstu i sl, onda bi bila dovedena u pitanje i demokratija i osnovni principi tolerancije zajedničkog življenja i saradnje“.

Sud vrlo jasno konstatuje da je Ristivojević u tekstu izneo svoj kritički, vrednosni sud o predlogu zakona, kao i o nedoličnom ponašanju određenih pripadnika LGBT populacije za vreme Parade ponosa, te da se iz konteksta teksta jasno vidi da nije hteo nikoga da vređa niti da diskriminiše. Uzgred, gospodin Ristivojević, budući obavlja funkciju dekana Pravnog fakulteta, slično kao i potpisnik ovih redova zaista se nalazi u situaciji da kad bi hteo realno bi i mogao da sprovodi određenu diskriminaciju u politici zapošljavanja, primanja studenata itd. Naravno ni njemu ni meni to ne pada na pamet, što se vrlo lako može proveriti. Time se potcrtava da je namera poverenika zapravo progon kritičkog mišljenja, a ne suzbijanje diskriminacije.

U presudi koju treba ozbiljno pročitati između ostalog utvrđuje se i da je tužilac, odnosno kancelarija Poverenika za ravnopravnost vršila pritisak na sud svojom tvrdnjom kako apelaciona presuda ne sme da ostane deo pravnog poretka republike Srbije. Podsetiću da smo više puta očigledno osnovano tvrdili kako gospođa Janković vrši zloupotrebu položaja koji zauzima i da sprovodi protivustavni i protivzakonski progon svih javnih ličnosti (uglavnom doktora nauka i istaknutih pro-porodičnih javih delatnika) sa ciljem zastrašivanja i zabrane da učestvujemo u javnoj raspravi i naučnom radu.

U predmetu protiv Ristivojevića njen zahtev je upravo to da mu se na određeno vreme zabrani iznošenje stavova po ovim pitanjima!? U mišljenju kojim me je proglasila za diskriminatora LGBT populacije na osnovu teksta u Politici bila je čak toliko nesmotrena da napiše kako me kažnjava jer je moj tekst zaustavio tako važan obrazovni paket kojim bi se sigurno značajno doprinelo borbi protiv nasilja u porodici!? Podsetiću da suština uvođenja takozvanih obrazovnih paketića nije imala nikakve stvarne veze sa borbom protiv nasilja u porodici, već se radilo o otvorenoj propagandi „netipičnih seksualnih ponašanja“, te je stoga ministar prosvete zaustavio čitav projekat.

Posledice ove presude u svakoj uređenoj zemlji morale bi da budu sledeće: da se poverenik javno izvini profesoru Ristivojeviću za nanetu štetu, da obustavi gotovo identične proces koje vodi npr. u slučaju doktora Vladimira Dimitrijevića i da se meni javno izvini zbog štete koju mi je nanela. Takođe posle ove granične presude (landmark decision), kojom se prilično jasno uspostavlja i brani sloboda izražavanja u Srbiji, jasno se vidi da je politika koju je ona vodila sa čela institucije ideološki usmerena i suprotna zakonu te bi gospođa Janković morala ili da odstupi, ili da je novi saziv skupštine smeni.

Sloboda govora kao individualno pravo, načelni element demokratije i vladavine prava, bar za neko vreme je potvrđena i odbranjena u ustavno-pravnom sistemu Srbije.

No, u kakvim vremenima živimo, najbolje svedoči činjenica da se osoba koja na ovaj način narušava pravni poredak i zapravo sprovodi diskriminaciju i progon ljudi čiji joj se stavovi ne sviđaju, pominje kao kandidat za ministra pravde!?

 

Autor Miša Đurković

 

Naslovna fotografija: Snimak ekrana/Jutjub

 

Izvor ifamnews.com, 05. avgust 2020.