Hirošima 75 godina kasnije, eksplozija koja je promenila svet

„Američko nuklearno bombardovanje je predstavljalo demonstraciju sile i borbeno testiranje nuklearnog oružja na civilima“, poručio je Lavrov

U Hirošimi održana je ceremonija kojom je obeleženo 75 godina od eksplozije prve atomske bombe.

Na skromnoj ceremoniji, u kojoj je zbog pretnje koronavirusa bio smanjen broj učesnika i primenjene mere poput distanciranja, u 8.15 po japanskom vremenu, kada je 6. avgusta 1945. godine nad gradom detonirana uranijumska bomba snage 20 kilotona TNT eksploziva, održan je minut ćutanja i upućene molitve za pokoj duša nastradalih.

Detonacija atomske bombe, bačene iz američkog bombardera tipa B-29 nazvanog “Enola Gej”, na visini od oko 600 metara iznad naselja smesta je usmrtila oko 80,000 ljudi, dok je od posledica ranjavanja i zračenja u mesecima nakon eksplozije umrlo još oko 60.000 osoba.

Japanske vlasti kao žrtve tog bombardovanja vode i sve osobe koje su preminule od kancera i drugih bolesti koje se mogu pripisati posledicama zračenja i zagađenja životne sredine na teritoriji grada u decenijama nakon rata, tako da, zvanično, broj nastradalih prelazi 200.000.

Građanima i zvanicama koji su se okupili u Memorijalnom parku mira u Hirošimi najpre se obratio gradonačelnik Kazumi Macui koji je pozvao sve države sveta da prevladaju međusobne razlike i nacionalizam i ujedine se u borbi protiv prirodnih i drugih katastrofa.

On je, takođe, istakao da se Hirošima oporavila od posledica bombardovanja upravo zahvaljujući složnom, zajedničkom radu građana. On je i pozvao državu da ratifikuje Sporazum o zabrani nuklearnog oružja Ujedinjenih nacija koji je u generalnoj skupštini tog međunarodnog tela usvojen 2017, kako bi Japan u budućnosti mogao da ostvari ulogu posrednika u međunarodnim pregovorima o postepenom suzbijanju nuklearnog oružja.

Govor u Memorijalnom parku mira, koji je izgrađen oko skeleta zgrade koja je služila kao centar lokalne, prefekturalne vlade za unapređenje industrije, građevine najbliže epicentru eksplozije koja je delom opstala, održao je i japanski premijer Šinzo Abe.

On je izjavio da države sveta treba da rade na tome da uklone međusobno nepoverenje kroz dijalog i saradnju, i rekao da je dužnost Japana, kao jedine zemlje sveta koja doživela atomsko bombardovanje, da predvodi napore za ostvarivanje sveta bez nuklearnog oružja.

To se može smatrati odgovorom na kritike intelektualaca, kao što su pravnici i akademici, i građana koji su preživeli bombardovanje, koje ovih dana prenose japanski mediji na račun vlade u Tokiju povodom toga što zemlja, iako je jedina država u svetu koja je doživela atomsko bombardovanje, još uvek nije ratifikovala Sporazum o zabrani nuklearnog naoružanja koji su 2017. predložile Ujedinjene Nacije.

Taj sporazum koji predviđa zabranu razvoja, proizvodnje, nabavke i testiranja nuklearnog oružja do sada je ratifikovalo oko 40 zemalja, a da bi on postao pravno obavezujući, mora da ga prihvate parlamenti bar 50 država, tvrde japanski komentatori.

Razlog za pomenuto ustezanje japanske vlade, smatra se, je želja zvaničnog Tokija da se izbegne konfrontaciju sa SAD, koje se protive tom sporazumu, a koje pritom i štite svog saveznika Japan svojim nuklearnim kišobranom.

HIROŠIMA DANAS
Vezano za Hirošimu, pažnju japanskih medija ovih dana privlači sudski proces u kojem su građani koji su u trenutku bombardovanja živeli van oblasti koja je proglašena direktno ugroženom od radijacije ali bili izloženi po zdravlje opasnoj “crnoj kiši”, radioaktivnim padavinama prožetim pepelom, konačno ostvarili pravo da budu priznati kao žrtve A-bombe. Oni su tako stekli pravo na nadoknadu za lečenje od strane države.

Dalje, gradske vlasti ovih dana treba da donesu odluku o tome da li da, u uslovima ekonomske krize izazvane pandemijom, ulože višemilionska sredstva za održavanje i strukturno jačanje stare fabrike vojnih uniformi i čizama za potrebe kopnene vojske, čije su zgrade, podignute 1913, odolele bombardovanju, ali nisu otporne na jače zemljotrese. Ta fabrika je važna u smislu očuvanja sećanja na grad kakav je bio pre nego što je opustošen bombardovanjem.

Hirošima je još od vremena japansko-kineskog rata sredinom devedesetih godina 19. veka postala luka za koncentraciju trupa, u kojoj se okuplja i brodovima na ratišta u inostranstvu šalje živa sila i oprema. Početkom 20. veka ona je izrasla i u industrijski centar čiji je glavna funkcija bila proizvodnja naoružanja, municije i opreme za vojsku, usled čega je stekla nadimak “vojne prestonice” Japana.

To je bio razlog zašto se grad našao na listi meta za atomsko bombardovanje, koju je činilo pet većih urbanih naselja. Hirošima je danas milionski grad, poznat ne samo po jednoj od najvećih tragedija u istoriji čovečanstva, već i po proizvođaču automobila Mazdi i popularnom bejzbol timu.  Ona je, takođe, i grad iz kojeg se već decenijama upućuju razne inicijative za ostvarenje svetskog mira i za odricanje od nuklearnog oružja i energije, te funkcioniše kao jedna vrsta baze svetskog pacifizma.

 

Autor Ilja Musulin

 

Izvor RTS, 06. avgust 2020.

 

LAVROV: AMERIKA TESTIRALA NUKLEARNO ORUŽJE NA CIVILIMA
Upotreba nuklearnog oružja kao sredstva u ratu treba da bude isključena, a Rusija poziva sve nuklearne sile da zvanično potvrde privrženost tom postulatu, rekao je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov povodom 75. godina od bombardovanja Hirošime.

U obraćanju učesnicima komemorativne ceremonije povodom 75. godišnjice nuklearnog bombardovanja Hirošime, Lavrov je istakao da je Rusija, kao država koja poseduje nuklearno oružje, svesna svoje odgovornosti za međunarodnu bezbednost, globalnu i regionalnu stabilnost.

„Danas sa velikom zabrinutošću primećujemo degradaciju međunarodnog sistema kontrole naoružanja, propadanje sporazuma, značajno povećanje nuklearnih rizika“, rekao je Lavrov.

Ruski ministar je istakao da je neophodno isključiti rizik vojnih sukoba između nuklearnih sila i mogućnost nuklearnog rata.

„Čvrsto smo uvereni da u takvom ratu ne može biti pobednika i da nikada ne bi trebalo da izbije. Predlažemo svim nuklearnim silama da zvanično potvrde privrženost tom postulatu“, istakao je Lavrov.

Kako je rekao, Moskva potvrđuje svoje obaveze prema Sporazumu o neširenju nuklearnog oružja. Lavrov ističe da je za dalji napredak na putu nuklearnog razoružavanja neophodno da se suštinski razmotre pitanja kao što su raspoređivanje američkog globalnog sistema protivraketne odbrane, razvoj visoko preciznog nenuklearnog strateškog ofanzivnog naoružanja, naoružavanje svemira i sajber-prostora, odbijanje SAD da ratifikuju Sporazum o zabrani nuklearnog testiranja.

Šef ruske diplomatije je podsetio da su SAD izvele nuklearni napad na Hirošimu i Nagasaki, znajući da se Drugi svetski rat bliži kraju.

„Američko nuklearno bombardovanje je predstavljalo demonstraciju sile i borbeno testiranje nuklearnog oružja na civilima. Amerika je prva i jedina zemlja koja je upotrebila tu vrstu oružja za masovno uništenje“, podsetio je Lavrov.

On je istakao da su sovjetski predstavnici bili među prvim stranim posmatračima koji su posetili mesto tragedije i sakupili detaljne materijale koje su podneli rukovodstvu zemlje, što je kasnije predstavljeno široj međunarodnoj zajednici.

„Zajedničkim naporima smo obavezni da garantujemo da se užas i nesreća Hirošime i Nagasakija nikada ne ponove“, poručio je ruski ministar.

Amerika je 16. jula 1945. godine testirala prvu nuklearnu bombu, a šestog i devetog avgusta 1945. godine bombardovali su japanske gradove Hirošimu i Nagasaki. Većina žrtava su bili civili. Bacanje atomskih bombi na već poraženi Japan smatra se najvećim ratnim zločinom u istoriji čovečanstva.

 

Naslovna fotografija: AP Photo/Eugene Hoshiko 

 

Izvor Sputnjik, 06. avgust 2020.