Bilčik: Nova vlada da se fokusira na vladavinu prava

„Nadam se da će, kada nova vlada preuzme dužnost, oni koji će biti nadležni takođe moći da rade na reformama u vezi sa vladavinom prava“

Verujem da će redovni izveštaj Evropske komisije o Srbiji, koji bi trebalo da bude objavljen ove jeseni, biti ključan kada je reč o procenjivanju vladavine prava, osnovnim slobodama i medijskoj situaciji u Srbiji.

Treba da u potpunosti koristimo postojeće međunarodne i evropske instrumente da bismo se uhvatili ukoštac sa bilo kojim otvorenim pitanjima koja se tiču kvaliteta demokratije i osnovnih sloboda u Srbiji. Takođe je važno da OEBS da punu i sveobuhvatnu ocenu junskih izbora i to će biti moguće tek nakon ponovnog glasanja na nekim mestima, na primer, na novom glasanju u gradu Šapcu, gde su poništeni izbori, kaže za Danas Vladimir Bilčik, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, odgovarajući na pitanje šta misli o pismu opozicionih stranaka u Srbiji koje su bojkotovale nedavne izbore upućenom Evropskoj komisiji sa zahtevom da EK sačini ekspertski izveštaj o „zarobljenoj državi i medijima u Srbiji“. Takvu inicijativu podržali su i pojedini članovi Evropskog parlamenta.

Kako gledate na aktuelnu situaciju u Srbiji, uključujući slobodu medija i političke okolnosti?
Najpre bih želeo da izrazim svoje najdublje saučešće svima onima koji su izgubili članove porodica, svoje voljene i prijatelje tokom aktuelne pandemije virusa COVID-19. Iako su ova teška vremena širom Evrope i korona kriza uticali na prirodu politike svuda, važno je da pandemija ne postane izgovor za bilo koga da urušava demokratske institucije.

Veoma pažljivo pratim najnovija politička dešavanja u Srbiji, uključujući proteste koji su se odigrali početkom jula. Dozvolite mi da naglasim da su uslovi za političko nadmetanje i sloboda medija u Srbiji na vrhu naše agende tokom međustranačkog dijaloga uz posredovanje Evropskog parlamenta, koji je započet na poziv Narodne skupštine prošle godine. I verujem da oni moraju da budu na najistaknutijem mestu u agendi domaćih reformi ukoliko Srbija želi da u potpunosti iskoristi aktuelnu istorijsku šansu da učini napredak prema članstvu u Evropskoj uniji. Novi parlament i buduća srpska vlada imaju ogromnu odgovornost da sprovedu istinske reforme u domenima vladavine prava, osnovnih sloboda i standarda, kako bi se stvorilo medijsko okruženje evropskog kvaliteta.

Kako ocenjujete zabrinutosti u vezi sa stanjem demokratije u Srbiji koje je u pismu poslatom EU izrazilo sedam nevladinih organizacija iz naše države?
Pažljivo sam pročitao te zabrinutosti i takođe sam u čestom kontaktu sa stručnjacima na terenu. Osećam da širom EU sada postoji istinsko i neodložno očekivanje da se Srbija fokusira na istinske reforme i da sprovede istinske mere kada je reč o ispunjavanju cilja evropske perspektive. Čekamo dela a ne samo reči.

Da li odluka članica EU da ne otvore nijedno novo poglavlje u pristupnim pregovorima Srbije predstavlja jasan signal srpskim vlastima da znatno više pažnje treba posvetiti značajnim segmentima poput vladavine prava?
Odluka o otvaranju pregovaračkih poglavlja je dobar pokazatelj kako države članice EU procenjuju situaciju u nekoj državi kandidatu. Nažalost, kada nijedno poglavlje nije otvoreno, proces pregovora ne može da bude nastavljen tako brzo i dragoceno vreme može da bude izgubljeno. Zbog toga govorim da sada širom Evropske unije postoji veliko očekivanje od Srbije da dela.

Lideri u Beogradu imaju gotovo istorijsku šansu da rade na značajnim domaćim reformama i da ih ubrzaju. Nadam se da će kada nova vlada preuzme dužnost, uključujući nove političke zvaničnike koji će pregovarati o članstvu u EU, oni koji će biti nadležni, takođe moći da rade na reformama u vezi sa vladavinom prava i važnim socio-ekonomskim merama usmerenim na brz oporavak od virusa COVID-19. Time će se uvećati šanse za otvaranje novih pregovaračkih poglavlja tokom predsedavanja Nemačke Savetu EU, odnosno do kraja 2020.

Šta očekujete od nove vlade koja uskoro treba da bude formirana kada je reč o nastavku evropskog puta Srbije?
Nadam se da će nezapamćen mandat vladajuće stranke biti snažna motivacija za dolazeće političko rukovodstvo da se neupitno posveti EU putu Srbije. Većina stanovništva u Srbiji želi članstvo u EU za Srbiju. Očekujem da će nova vlada iskoristiti svoj snažni mandat kako bi učinila evropsku perspektivu ključnim strateškim ciljem koji će biti smernica za druge unutrašnje odluke. Očekujem da će nova vlada predstaviti sveobuhvatan plan o tome kako učiniti Srbiju spremnom za članstvo u EU što pre je to moguće.

Dozvolite mi da vas podsetim da bi Evropska komisija želela da vidi da je makar jedna država Zapadnog Balkana spremna za članstvo u EU do 2024. Želeo bih samo da dodam da bi bilo bolje imati više od jedne države spremne da završi pregovore o pristupanju za četiri godine i da Srbija treba da učini sve što je u njenoj moći da bude među uspešnim kandidatima za članstvo u predstojećim godinama. Shvatam da će Vlada u Beogradu morati da ispunjava višestruke zadatke u vezi sa oporavkom od virusa COVID-19, ali važno je i korisno ostati fokusiran na strateški cilj članstva u EU prilikom saniranja posledica pandemije. Evropska unija ostaje spremna da pomogne, a što više reformi Srbija sprovede biće više nagrađena u smislu političke i ekonomske posvećenosti od strane EU.

Planirate li da ubrzo posetite Srbiju, u okviru pripreme vašeg godišnjeg Izveštaja?
Preuzeo sam dužnost izvestioca u oktobru prošle godine i četiri puta sam posetio Srbiju u veoma kratkom roku od novembra 2019. do februara 2020. Moja poslednja poseta u Beogradu bila je zajedno sa komesarom Varheljijem početkom februara, neposredno pre nego što je pandemija pogodila Evropu. Tokom proteklih nekoliko meseci i pre srpskih izbora bio sam u čestom i intenzivnom kontaktu sa mnogim sagovornicima u Srbiji, političara i predstavnika institucija, putem video-konferencija. Takođe sam učestvovao u brojnim onlajn događajima o dešavanjima u Srbiji i na Zapadnom Balkanu.

Nažalost, za sada mnoge naše spoljne aktivnosti u Evropskom parlamentu ostaju otkazane pa nisam u stanju da putujem u Srbiju, zbog aktuelne pandemije i odgovarajućih bezbednosnih mera EP. Nadam se da ću moći da posetim Srbiju čim se promeni aktuelna situacija i članovima Evropskog parlamenta bude omogućeno da ponovo putuju u spoljne misije.

Da li će Vaš Izveštaj o Srbiji biti objavljen na jesen, kao što je prvobitno planirano?
Trenutno čekamo da bude objavljen paket izveštaja Evropske komisije o proširenju što se, nadam se, i dalje može desiti u septembru. Čim budu objavljeni zvanični izveštaji Komisije o državama, biću spreman da sačinim izveštaj o Srbiji za period 2019-2020. godina, i nadam se da će on biti usvojen na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta do kraja godine.

Smatrate li da uskoro može da bude održana naredna runda dijaloga Beograda i Prištine na najvišem političkom nivou? Mogu li ovi pregovori ponovo da budu usporeni zbog pandemije?
Svakako se nadam da obnovljeni zamajac u dijalogu Beograd-Priština može da bude nastavljen uprkos aktuelnoj pandemiji. Potrebni su nam opipljivi rezultati u dijalogu, i početna serija sastanaka pod vođstvom specijalnog predstavnika EU Miroslava Lajčaka ohrabruje. Aktuelna runda pregovora ima realnu šansu da donese praktične rezultate i unapredi živote ljudi na Kosovu i šire na Zapadnom Balkanu. Setimo se da pored ključnih unutrašnjih reformi ovaj dijalog predstavlja važan korak u političkom radu Srbije na njenom putu ka članstvu u EU.

 

Autor Marija Stojanović

 

Naslovna fotografija: Snimak ekrana/Jutjub

 

Izvor Danas, 07. avgust 2020.