Komšićevo shvatanje države

Da li bi se Komšić, koji je već priznao „Kosovo“ kao državu, na isti način postavio kada bi „demokratski izabrani vođi“ druga dva naroda u BiH proglasili nezavisnost?

Sredinom jula je Željko Komšić u intervjuu za Dojče vele izneo sledeću misao: „Ako ćete biti realni i pragmatični – Kosovo je država“.

Postoji jedna američka izreka: „Ljudi koji žive u kućama od stakla ne bi trebalo da se gađaju kamenjem“. A ako se za neku konstrukciju može reći da pripada toj kategoriji zdanja – krhkih, nesigurnih, osetljivih, zagušljivih, provizornih – to je BiH.

Uprkos tome, lažni hrvatski član Predsedništva BiH je našao za shodno da javno saopšti da apsolutno priznaje pravo svake skupine koja se samoproklamuje u „demokratski izabrane vođe naroda“ da proglasi nezavisnost.

ZAKON DžUNGLE
Sa čisto pravnog stanovišta, to je sasvim u redu, jer to je isto učinio i Međunarodni sud pravde kada je u julu 2010. u svom savetodavnom mišljenju ocenio da deklaracija o nezavisnosti tzv. Kosova nije protivna međunarodnom pravu.

Vlasti Krima su se takođe pozvale na ovo novouspostavljeno načelo kada su raspisale referendum o nezavisnosti a zatim, na osnovu njegovih rezultata, glasale o povratku tog poluostrva u sastav Rusije. (U isto vreme, treba napomenuti, zvanična Rusija jasno ističe da nema paralele između Krima i KiM.)

Nema više države na svetu u kojoj nešto slično ne bi moglo da se desi. A da li takav akt može da se sprovede i u praksi – zavisi od snage države od koje se traži otcepljenje, odnosno snage države s kojom se eventualno planira ujedinjenje, kao i od snage njihovih saveznika.

Zgrada Predsjedništva BiH u Sarajevu (Foto: Wikimedia/Ex13)
Zgrada Predsjedništva BiH u Sarajevu (Foto: Wikimedia/Ex13)

Međunarodni sud pravde je suštinski legitimisao zakon džungle. Družina koja je na teritoriji Kosova i Metohije proglasila nezavisnost predstavljajući se kao „Kosovo“ priznata je od strane vodećih zapadnih država i njihovih vazala, i pored žive i neukinute Rezolucije 1244 SB UN po kojoj je KiM sastavni deo Republike Srbije.

Drugim rečima, Komšić se stavio na stranu hajdučke umesto legalne skupštine (u članu 107 mišljenja MSP je izričito navedeno da oni koji su proglasili nezavisnost tzv. Kosova nisu isto što i organ Privremenih institucija zvani Skupština Kosova), što i nije čudno, s obzirom da je rado, već treći put, pristao da bude silom nametnut kao predstavnik naroda koji ga neće.

KOMŠIĆEVI PRESEDANI
Prilično je izvesno da Komšić ne shvata presedane koje sam postavlja ovakvim svojim izjavama. Nije ni to čudno, jer marionete ne razmišljaju u okvirima prava već samo odnosa snaga i važnosti priklanjanja trenutno jačem i sprovođenju njegove volje, šta god u zakonima i sporazumima pisalo. Ali, to je već njihov problem.

Da li bi se Komšić na isti način postavio kada bi neki „demokratski izabrani vođi“ druga dva naroda u BiH proglasili nezavisnost od BiH, po receptu družine iz Prištine, tj. po standardima odobrenim od strane Međunarodnog suda pravde?

Zasedanje Međunarodnog suda pravde u Hagu (Foto: UN Photo/ICJ-CIJ/Frank van Beek)
Zasedanje Međunarodnog suda pravde u Hagu (Foto: UN Photo/ICJ-CIJ/Frank van Beek)

Ako ne bi, zašto ne bi? Da li zato što bi se gazde mrštile, ili zato što se ne slaže sa standardima koje je postavio MSP? Ali – ako bi bilo ovo drugo, zašto onda priznaje te iste standarde kad je reč o tzv. Kosovu? Baš bi bilo zabavno čuti obrazloženje, koje bi se moralo zasnivati na primitivnoj logici da je dobro kad naše pleme ukrade stoku ali zlo kada drugo pleme ukrade našu.

Srećom po Komšića, srpskoj strani u BiH u ovom trenutku je samo do izvornog Dejtona, što je više puta ponovljeno sa najviših mesta u Republici Srpskoj – mada uz čestu ogradu da je primena dvostrukih standarda isključivo na srpski narod na duži rok neodrživa i neprihvatljiva.

No, da se Komšić i Komšići ne bi previše opuštali, valja napomenuti i to da se standardi uspostavljeni Savetodavnim mišljenjem MSP ne moraju usko odnositi na deklaracije o nezavisnosti već i na druge deklaracije izdate od strane „demokratski izabranih vođa naroda“. Na primer, na deklaraciju o privrženosti Dejtonu i proglašavanju, tj. reafirmaciji institucija formiranih strogo u skladu sa odredbama Opšteg okvirnog sporazuma za mir u BiH.

Bilo bi izuzetno zanimljivo videti reakcije svih koji podržavaju hajdučki proklamovanu nezavisnost tzv. Kosova na analognu deklaraciju privrženosti Dejtonu i dejtonskoj BiH. Zapravo, bi bilo komično pratiti „iznenađene i uvređene“ pobornike secesije koju su sproveli bivši (?) teroristi kako se iz petnih žila upinju da ospore rešenost predstavnika jednog drugog naroda – ne da počine sličan akt secesije već da, naprotiv, reafirmišu jedan međunarodni sporazum, čiji su garanti bile vodeće sile sveta, a koji daje punu podršku teritorijalnom integritetu države na koju se odnosi.

 Milošević, Izetbegović i Tuđman potpisuju Dejtonski mirovni sporazum u Jelisejskoj palati, Pariz, 14. decembar 1995. (Foto: U.S. Air Force/Staff Sgt. Brian Schlumbohm)
Milošević, Izetbegović i Tuđman potpisuju Dejtonski mirovni sporazum u Jelisejskoj palati, Pariz, 14. decembar 1995. (Foto: U.S. Air Force/Staff Sgt. Brian Schlumbohm)

Tada bi temelji današnjeg svetskog (bes)poretka bili karikaturalno razotkriveni. Huka i buka na poštovaoce mirovnih sporazuma, a podrška i odobravanje za kršioce istih. Nagledali smo se takvih apsurda poslednjih decenija, a pogotovo u ovoj godini korone – pa nas više ništa ne treba iznenaditi.

 

Naslovna fotografija: predsjednistvobih.ba

 

Izvor sveosrpskoj.com