Фреска Стефана Немање у Цркви Богордице Љевишке у Призрену (Фото: Катарина Стељић/Нови Стандард)

P. Vasiljević: Zašto nekima smeta spomenik Stefanu Nemanji?

Teško je racionalno i prostodušno objasniti zašto predstavnici građanske javnosti već nervozno negoduju zbog dolaska Stefana Nemanje iz Moskve u Beograd

Čim je najavljeno da Stefan Nemanja, vladar i rodonačelnik Srbije, stiže iz Rusije u Beograd, deo ovdašnje elite obuzela je nekakva neartikulisana panika. Ali i jeste malo nezgodno to što će grandiozni spomenik u prestonici svedočiti svojom velelepnošću da ovaj narod postoji više od milenijuma.

Teško je racionalno i prostodušno objasniti zašto predstavnici građanske javnosti već nervozno negoduju zbog dolaska Stefana Nemanje iz Moskve na Savski trg u Beogradu, gde će dominirati svojim autoritetom u godinama, decenijama, a nadamo se i vekovima koji dolaze.

STIŽE STEFAN NEMANjA IZ RUSIJE U BEOGRAD
Nije Stefan Nemanja ideološki sporan, pošto u 12. veku kad je uspostavljao temelje Srbije, ideologija nije ni postojala. Nije Stefan Nemanja ni četnik ni partizan, ni vlast ni opozicija, nije ni levičar ni desničar, ni suverenista ni globalista, ni liberal ni konzervativac, da bi ga neko osporavao.

Pa ipak, „senzibilna čaršija“ pokazuje znake duboke uzrujanosti jer je slavni ruski vajar (baš je morao da bude i ruski…) napravio markantni spomenik rodonačelnika ovog naroda, koji će već do kraja godine da ustane u svojoj veličini i da pogleda uz Nemanjinu ulicu sve do Slavije i Hrama Svetog Save.

Čudno je, naime, da se osporava i estetika spomenika, čuvenog ruskog skulptora Aleksandra Rukavišnjikova, a da to delo još nije viđeno uživo, već samo na fotografijama i projektnim mapama. Iako se, naravno, o stručnim i vizuelnim aspektima može i treba polemisati.

Čudno je i da se, unapred, i pre nego što se doživi njegova monumentalnost, osporavaju njegove dimenzije s obzirom na istorijsku ulogu i snagu utemeljitelja našeg, velikog župana, Svetog Simeona Mirotočivog.

A jedino pravo pitanje koje se može postaviti je zašto Beograd tek sada dobija spomenik Stefana Nemanje. Kako su toliki vekovi prošli da začetnik prve srpske dinastije nije već dobio svoje zasluženo mesto u srpskoj metropoli?

KAMPANjA PROTIV RODONAČELNIKA
Nadrealno ili ne, ali u najboljem duhu filozofije samoporicanja, već kreće kampanja protiv Stefana Nemanje koji stiže među Srbe posle gotovo hiljadu godina.

Pokušaćemo da razumemo zašto otac Svetog Save i Stefana Prvovenčanog, zadužbinar Đurđevih stupova, Studenice i obnovitelj Hilandara, ujeda u srce jednu malu, ali glasnu i dobro raspoređenu ideološku vojsku.

Stefan Nemanja svedoči o trajnosti i veličini srpskog naroda kao evropskog baštinika hrišćanske civilizacije. On nije, kako evrograđanisti kažu, primer „poseljačivanja“ Beograda, već upravo te površne optužbe govore o dubokoj malograđanštini tih kritizera.

Nemanja je sve suprotno – ključni dokaz samopoštovanja i utemeljenosti naroda koji tek sa tim osobinama može da bude kosmopolitski dostojanstven i da se sa ponosom ravnopravno otvori za sve civilizacije i kulture.

Nemanja je neprijatan svedok autentičnosti, autohtonosti, neprolaznosti i veličine ovog naroda i upravo zbog toga što predstavlja suštu suprotnost konceptu „banana republike“ i skorojevićih simbola, jeste trn u oku.

SMETA ONAJ KO NAS JE STVORIO
Ne smetaju srpskim građanistima spomenici ključnih vladara ugrađenih u temelje država od Amerike do regiona — na primer, spomenik Franje Tuđmana u Zagrebu ili na tvrđavi u Kninu, jer je on osnivač hrvatske države. Ali, smeta kad Srbi imaju rodonačelnika iz 12. veka, a ne iz devedesetih godina 20. veka.

Ne bi smetalo puritancima da se u Beogradu podigne velelepni spomenik evrointegracijama ili anacionalni mauzolej, poput Kuće cveća, posvećen otvaranju poglavlja na putu ka EU ili „prozapadnim reformatorima“.

Ne bi im smetalo i da spomen-obeležje dobije i „neznani junak“ koji je najviše doprineo evroatlanskoj budućnosti ili dosledni borac za zaštitu apstraktnih ljudskih prava „obespravljenog“ naroda.

Ne bi im smetalo i da se podigne spomenik koji će, nekom postmodernom umetničkom formom, simbolizovati srpsku inferiornost, poniznost, slabost. Koji će se, povijen i snužden, izvinjavati svima i ljubiti skute svakome.

Ali smeta uspravni Stefan Nemanja. Smeta onaj ko nas je stvorio. Smeta onaj koji je uspostavio duhovnu i nacionalnu vertikalu.

Spremni su urbani evropejci da se bore za sve nazive ulica koje predstavljaju bratstvo i jedinstvo, petokraku i decenije neiskrene SFRJ ljubavi, ali nipošto se ne može, bar pristojnim ćutanjem, podržati istorijski velikan koji je ovaj narod upisao u hrišćansku neprolaznost.

Srećom, većina građana Srbije s velikom radošću već oseća dolazak svog rodonačelnika. Vladara. Većina naroda zna da Stefan Nemanja ne pripada trenutku, političkoj kampanji, vladajućoj ili opozicionoj stranci, gradskoj ili bilo kojoj drugoj vlasti.

Srpski narod u Beogradu, Novom Sadu, Kruševcu, Prizrenu, Kosovskoj Mitrovici, Banjaluci, Trebinju, Podgorici, Pljevljima, Baru, Vukovaru, Srbu, Beču, Čikagu, Pekingu zna da Stefan Nemanja dolazi da bi ostao.

Za večnost.

 

Autor Predrag Vasiljević

 

Naslovna fotografija: Katarina Steljić/Novi Standard

 

Izvor Sputnjik, 09. avgust 2020.