Trampov napad na Kinu uništiće internet kakav poznajemo

Trampova zabrana kineskih aplikacija i društvenih mreža ubrzaće konsolidaciju interneta u najmanje tri odvojena regiona, centrirana oko SAD, Kine i EU

Ono što je ostalo od globalnog, slobodnog interneta, našlo se pod opsadom ovog meseca. Najnoviju salvu ispalila je Bela kuća pomoću dva izvršna naređenja kojim se zabranjuju kineske platforme Vi-čet (WeChat) i Tik-tok (TikTok) i proširuje tzv. „program čiste mreže“ (clean network program). Namenjene stezanju obruča oko Kine, ove mere rizikuju da pokrenu opasnu lančanu reakciju koja bi donela mnogo veće posledice od onih nameravanih. Kada dotična naređenja stupe na snagu sredinom septembra, američkim građanima i kompanijama će, između ostalog, biti zabranjeno da ulaze u transakcije sa Bajt-densom (ByteDance – matična kompanija Tik-toka) ili Vi-četom koji je u vlasništvu Tensenta. Iako Stejt department kaže da je cilj sprečavanje „agresivnih upada malignih aktera poput Komunističke partije Kine“, ove mere će verovatno podriti slobodu i otvorenost interneta, ojačati autoritarne vlade i usporiti tok globalnih ekonomskih integracija koje su uzrokovale najuspešnijih 50 godina u istoriji čovečanstva.

Američki predsednik Donald Tramp zna da za jačanje pritiska protiv Kine u SAD postoji dvopartijska podrška, naročito kada se radi o pitanjima vezanim za nacionalnu bezbednost i odbranu. On takođe shvata da će čvrst stav prema Kini izgledati dobro biračima u novembru, iako je u prošlosti bio sve samo ne čvrst prema Kini. Ali njegov gambit ima dalekosežne tehnološke, ekonomske i geopolitičke implikacije. Pre svega, on razbija fasadu slobodnog, interoperabilnog i globalnog interneta koja je opstajala u protekle tri decenije, u čemu su Sjedinjene Države bile glavni jemac i beneficijar. Time se takođe daje dozvola autokratama da se okome na protok informacija, da preseku digitalne linije života svojih građana sa spoljnim svetom, a verovatno će doći i do oštrog pada svetske trgovine putem digitalnih usluga.

NASTANAK „SPLINTERNETA“
Trampovi koraci verovatno će ubrzati nastanak onoga što neki nazivaju „splinternet“ (kovanica engleskih reči „internet“ i „splinter“ koja znači razbijen, fragmentiran, rasparčan internet). Već postoji nekoliko zemalja koje su uvele regulativu o suverenitetu elektronskih podataka kojim se ograničavaju protok podataka i informacija i digitalne usluge. Ali će nova pravila kojim se Sjedinjene Države odvajaju od kineskih internet usluga verovatno ubrzati konsolidaciju interneta u najmanje tri odvojena regiona, centrirana oko Sjedinjenih Država, Kine i Evropske unije. Ovo će, zauzvrat, doneti žestoke i destruktivne trgovinske sporove, koji će za rezultat imati nove restrikcije onlajn aktivnosti. Dodatno komplikuje stvari to što ima jako malo prostora za smirivanje situacije: bilo koji američki donosilac odluka koji se bude protivio stezanju Kine merama kakve je Tramp doneo biće tretiran kao slabić.

Dok pravnici još uvek dešifruju Trampova naređenja, istorijat američkih zabrana i sankcija lako nas dovodi do zaključka da će se ona primenjivati ne samo prema Amerikancima, nego i prema mnogo širem segmentu svetske populacije – makar i samo zato što će neameričke kompanije nastojati da izbegnu izlaganje rizicima tako što će preventivno odvojiti svoje digitalne mreže i usluge od Kine, Sjedinjenih Država ili obe zemlje. Iako će sveobuhvatno nametanje ovih pravila biti praktično nemoguće, a pravni izazovi se gomilaju, šteta već nastaje.

Sedište tehnološke kompanije Tensent u Šenženu. Tensent je vlasnik aplikacije Vi-čet i peta najveća tehnološka kompanija na svetu po tržišnoj kapitalizaciji, ispred američkog Fejsbuka

Očigledno je da će ovi koraci ka presecanju digitalnih veza produbiti jaz između Sjedinjenih Država i Kine. Ove dve države su već skliznule u hladni rat koji se uglavnom odvija u arenama trgovine i tehnologije, a dobar deo tenzija fokusiran je na kineski pristup tehnologijama i nadmetanje za budućnost 5G telekomunikacija. U najmanju ruku, najnovija naređenja predsednika ubrzaće deglobalizaciju: nova pravna neizvesnost i pretnja sankcijama, koja lebdi nad velikim delovima digitalnih tehnologija i usluga, snažan su faktor u međunarodnoj trgovini. Kako su kineski telekomunikacioni proizvodi, komponente i usluge tako rasprostranjeni širom sveta, gotovo svi će osetiti uticaj Trampovih odluka.

KAKO ĆE ODGOVORITI PEKING?
Naravno, Trampovo mahanje tehnološkim sabljama od koristi je kineskom predsedniku Siju Đinpingu. Bez obzira na to da li će Majkrosoft uspeti da pre isteka propisanog roka sledećeg meseca sklopi sporazum sa Bajt-densom o preuzimanju njegovih struktura u SAD, Kina će sigurno odgovoriti akcijama protiv svog rivala. Si ima mnoštvo meta za odabir. Prvo, Kina bi mogla da pojača mešanje u američke novembarske izbore, a neki veruju da se to već dešava, i to primenom specifičnih sankcija koje će disproporcionalno pogoditi politički kolebljive države („swing states“ – u američkoj politikološkoj terminologiji države koje nisu striktno opredeljene ni za jednu od dve glavne političke partije u SAD, nego nekad glasaju za republikance, a nekad za demokrate, prim. prev.) – što bi potencijalno uticalo na ishod izbora.

Dalje, kao drugi najveći vlasnik američkog duga nakon Japana, Kina bi mogla da se ratosilja obveznica, potencijalno uvećavajući kamatne stope u već poljuljanoj američkoj ekonomiji. Iako bi ovo privremeno moglo da utiče na trgovinski bilans Kine, takođe bi naškodilo i Trampovoj šansi za reizbor. Treće, Kina bi takođe mogla da pritisne nekog američkog saveznika poput Australije, stvarajući još glavobolja za američke kreatore politike.

Čak i bez verovatne osvete Pekinga, šire ekonomske posledice Trampovog poteza su obimne. Vodeće kompanije sektora elektronske trgovine, poput Amazona, moraće da razmisle odakle će da izvlače komponente hardvera za računarstvo u oblaku (tzv. cloud computing, prim. prev). Tehnološke kompanije sa direktnim investicijama u Kini (uključujući investicije kroz partnerstvo sa Tensentom i Bajt-Densom) mogle bi da pretrpe ogromne gubitke, pad vrednosti i odmazdu koja cilja direktno njih i njihove proizvode.

Sedište kompanije Bajt-dens u Pekingu. Ova kompanija je vlasnik Tik-toka, prve globalno prihvaćene neameričke društvene mreže. Tik-tok je u aprilu 2020. imao 500 miliona aktivnih korisnika van Kine, da bi već u avgustu dostigao cifru od milijardu aktivnih korisnika. Američka administracija je na to odgovorila najavom da će zabraniti rad Tik-toka u SAD ukoliko kompanija odbije da proda svoje poslovanje nekom od američkih konkurenata

Tensent je je jedna od najvećih tehnoloških kompanija u svetu i ima akcije u sektorima video igara, aplikacija za društvene mreže i muzičkim kompanijama. Mnoge američke firme, uključujući Vizu, Masterkard i Starbaks, takođe koriste Vi-četovu platformu za plaćanje i njene funkcije digitalne trgovine u Kini. Trampova naređenja mogla bi da primoraju ove i mnoge druge firme na skupo rekonfigurisanje – pa čak i preispitivanje prisustva u Kini.

KINA, IRAN, RUSIJA, INDIJA…
Američko-kineski odnosi na rekordno su niskom nivou, a mogli bi još da potonu pošto ovaj najnoviji američki potez nagoveštava početak nove faze ubrzane konkurencije. Akcije protiv Tik-toka i Vi-četa – zajedno sa skorašnjim sankcijama protiv vodećih zvaničnika iz Pekinga i Hong-Konga umešanih u implementaciju novog zakona o nacionalnoj bezbednosti – deo su sve šire strateške kampanje protiv Kine. Trampova administracija čvrsto je rešena da ubrza američko odvajanje od Kine, pa je potencijal za eskalaciju realan.

Jedan od najvećih gubitnika u Trampovim odlukama mogle bi da budu same Sjedinjene Države. Od 1989, ova zemlja je imala koristi od otvorenog interneta kao kanala za širenje američke kulture i vrednosti, uključujući i širenje tržišnog kapitalizma. „Kineski vatreni zid“, iranski „halal-net“ i ruski Zakon o suverenom internetu najvećim delom su imali za cilj da ograniče američki uticaj na internetu, istovremeno jačajući domaću kontrolu i gušeći opoziciju. Sve veći broj zemalja, među kojima su Indija, Severna Koreja, Saudijska Arabija, Tajland i Vijetnam, kreće istim stopama. Uvođenjem novih restrikcija, Sjedinjene Države će dodatno umanjiti svoj uticaj.

Sedište kompanije Jandeks u Moskvi, ruskog pandana američkom Guglu. U Rusiji je od 1. novembra 2019. godine na snazi Zakon o suverenom internetu, a slične zakone imaju i brojne druge zemlje

Štaviše, Trampovo digitalno odvajanje nosi rizik od uvlačenja celog sveta u spor koji se prevashodno tiče Amerike i Kine. Američki plan, koji sadrži i listu od tridesetak tzv. „čistih zemalja“, ubrzaće komadanje i dezintegraciju globalnog interneta, što je ishod koji su predvideli tehnološki entuzijasti još pre više od decenije. Poput Pekinga, Vašington primorava države da biraju stranu. Ne samo da će ovo podriti jedan od najmoćnijih izraza američke meke moći ikada stvorenih, nego rizikuje i da podruje stabilnost digitalne ekonomije u periodu u kojem svet to najmanje može da priušti.

 

Prevod: Vladan Mirković/Novi Standard

 

Autori: Robert Mjuga, Rafal Rohozinski

 

Izvor Foreign Policy