Председник Србије Александар Вучић са чланова своје делегације током састанка са Авдулахом Хотијем и члановима приштинске делегације, Брисел, 16. јул 2020. (Фото: Председништво Србије)

Politika: Albanci nisu ispoštovali nijedan od 48 potpisanih sporazuma

Politika u tekstu ističe da se za Beograd, ali i za lokalne Srbe, najvažniji dokument odnosi upravo na formiranje ZSO s izvršnim ovlašćenjima

Albanci s Kosova za proteklih dvadesetak godina potpisali su 48 sporazuma s Beogradom i njedan nisu sproveli, piše Politika.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će u nastavku dijaloga dve strane početkom septembra u Briselu tražiti da kosovske institucije ispune svoju obavezu i konačno formiraju Zajednicu srpskih opština kako je dogovoreno u Briselu 2013. godine.

Politika u tekstu ističe da se za Beograd, ali i za lokalne Srbe, najvažniji dokument odnosi upravo na formiranje ZSO s izvršnim ovlašćenjima. Potpisnik sporazuma, tadašnji kosovski premijer Hašim Tači, objasno je da će zbog primene ovog sporazuma morati da u parlamentu Kosova bude promenjeno između 60 i 70 zakona, ali od toga nije bilo ništa.

Uz pomoć nekih država Kvinte Priština nije sankcionisana iako do danas nije sprovela akciju ažuriranja katastarskih knjiga. Tim sporazumom je bilo predviđeno da se formira zajednička komisija koju bi činili predstavnici Beograda, Prištine i EU, ali to Albanci nisu uradili.

BLOKADA ZA EPS UZ POMOĆ BERLINA
Prema ovom dokumentu je, između ostalog, vrhovni sud Kosova trebalo da potvrđuje odluke tripartitne komisije i da arbitrira u svim problematičnim situacijama. Nijedna od ovih mera nije srovedena. Albanci, takođe, nisu imenovali svoje predstavnike u komisijama za matične knjige gde je treća strana trebalo da bude predstavnik Euleksa. I tu postoje pravne praznine koje Priština ne želi da popuni i na sve načine pokušava da dođe do matičnih knjiga kako bi mogla da na nezakonit način dođe do nepokretne imovine proteranih Srba, što im Beograd neće dozvoliti.

Jedan od dokumenata koji Priština uz pomoć, pre svega Berlina, sistematski opstruira jeste rad “Elektroprivrede Srbije“ na Kosovu i Metohiji. Osim što im onemogućava, iz proceduralnih razloga, da učestvuje na tenderima na Kosovu, našoj nacionalnoj kompaniji se zabranjuje da formira ćerke firme koje bi u pokrajini poslovale i prodavale električnu energiju, ne samo srpskoj zajednici. Kao glavni razlog navodi se da je u dokumentaciji za dobijanje licence EPS napisao da hoće da radi na Kosovu i Metohiji, što je automatski značilo zabranu rada.

Tako Albanci ne samo da ne pokazuju nameru da ispune svoje obaveze već dijalog sabotiraju novim provokacijama, kao što je nastavak putarskih radova u zaštićenoj zoni manastira Visoki Dečani. Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić kaže za Politiku da je “jasno da naspram sebe imamo potpuno neiskrenog i nekredibilinog sagovornika, i povodom toga nemamo nikakvih iluzija“.

“Ne verujem u iskrenost namere Prištine da sporazume sprovede i uveren sam u to da je neophodno da međunarodna zajednica, ako je dugoročna stabilnost regiona zaista interes, omogući da Srbi imaju ono što je u dijalogu dogovoreno, pre svega ZSO. Vladavina prava na KiM, za čije su uspostavljanje na terenu zaduženi predstavnici međunarodne zajednice, prosto ne važi kada su u pitanju Srbi i Srpska pravoslavna cekva“, ističe Đurić.

Predsednik Skupštinskog odbora za KiM Milovan Drecun navodi da mi ne možemo sebi da dozvolimo da odbijamo razgovore s Prištinom, ali imamo ogromne rezerve prema njihovom ponašanju. Postavlja ključno pitanje – ako nisu realizovali ono što su sami potpisali, prevashodno ZSO i neće to da urade, a Zapad neće da ih natera da to urade, kako možemo da im verujemo da će ispoštovati bilo koji novi sporazum.

“Oni se ponašaju u skladu s tim da sve što se potpiše, Srbi moraju da sprovedu, a mi ćemo možda ono šta nam odgovara ili ništa. To je neozbiljno i postoji opasnost da nas politički prevare kao što je to bilo u slučaju sa ZSO: U nastavku razgovora pod pokroviteljstvom EU ovu temu ćemo staviti na sto, a Lajčak je najavio da će se ići u dva koloseka – jedan da se razgovara šta je realizovano od onoga šta je dogovoreno, pre svega ZSO i drugi – dijalog o raseljenima, nestali, ekonomija i slobodan protok ljudi i kapitala“, ističe Drecun.

KAKO POVRATITI VERU U DIJALOG
Da svakom narednom dogovoru prethodi puna i dosledna primena prethodno postignutih sporazuma, jer se jedino tako može povratiti dobra vera, bez koje nije moguće voditi produktivan dijalog, uveren je spoljnopolitički komentator Nemanja Starović. Navodi da se mora uspostaviti efikasan mehanizam za praćenje implementacije dogovorenog, iza kojeg će stajati autoritet međunarodnih posrednika, ali i njihova spremnost za primenu određenih sankcija prema strani koja ne ispunjava svoje obaveze.

„Svega toga nije bilo u dosadašnjem toku briselskog dijaloga, i upravo je to odlučujuće doprinelo da čitav proces izgubi na kredibilitetu. Izgleda da na tom planu nema velikog pomaka ni nakon obnove briselskog dijaloga, do koje je došlo tokom leta pod rukovodstvom Miroslava Lajčaka“, navodi Starović.

Bivši potpredsednik Vlade Srbije Nebojša Čović kaže da kosovski Albanci neprekidno od 1999. godine do danas dezavuišu i Kumanovski sporazum i Rezoluciju 1244. Podseća da prvi sporazum koji oni nisu sproveli jeste sporazum SR Jugoslavije i Unmika iz 5. novembra 2001. godine koji su poptisali specijalni predstavnik UN Hans Hekerup i on. „Nakon tog bilo je puno sporazuma o razmeni forenzičkih eksperata i eskpertizama, o zajedničkim verifikacionim timovima za skrivene zatvore, sporazum o železnici i niz drugih sporazuma i nijedan, ali baš nijedan nije ispunila albanska strana, a garant za njihovo sprovođenje su bili međunarodni faktori. Naravno, nisu sproveli ni Briselski sporazum, nema ništa od ZSO, rešavanja energetskog pitanja, a uz to oni su nasilno upali u prostor Elektromreže Srbije“, sitiče Čović.

Bivši šef Koordinacionog centra za KiM kaže da se slična sudbina može očekivati i od sporazuma koje je inicirao Ričard Grenel o železnici i avio-saobraćaju. Kaže da su sporazumi samo potpisivani i dogovarani, gde ih je srpska strana ispunjavala, a kosovska nije i zbog toga se, dodaje on, može reći da međunarodna zajednica nema kredibilitet.

„U prvom sporazumu o železnici oni nisu sproveli ni slovo, a predviđeno je bilo da železnički saobraćaj funkcioniše dva-tri puta mesečno, ali su oni to obesmislili. Kako? Pa tako to su upadali u vozove i pljačkali putnike, kamenovali, vršili nasilje i sporazum je pao u vodu. Od dolaska Unmika i Kfora dogodilo se puno zločina i ubistava i niko nije odgovarao zbog toga“, kaže Čović i dodaje da imamo posla s onima koj ne stoje iza onoga što potpišu.

Ističe da im je apsolutno ništa ne veruje i da ga je to naučlo iskustvo u radu s njima.

“Nema tu poverenja, oni moraju da sprovedu sve što su potpisali. Oni u međuvremenu prave nove provokacije time da Srbija treba da povuče Interpolove poternice za ratnim zločincima iz OVK, prave provokacije oko Dečana ugrožavajući zaštićeno zonu na osnovu zakona koji su oni dole doneli“, navodi Nebojša Čović.

 

Naslovna fotografija: Predsedništvo Srbije

 

Izvor Politika/Kosovo Onlajn, 18. avgust 2020.

Pratite nas na YouTube-u