Bajden ima problem: Americi je dosta nasilja

Nakon novih nereda koji su zahvatili SAD, javnost se oštro okrenula protiv nasilnih demonstranata. Bajden je u nezgodnoj poziciji

Da li Džo Bajden prepušta pitanje održanja reda i zakona Donaldu Trampu?

Tako se čini.

„Republikanci koriste red i zakon kao ratni poklič“ – bio je glavni naslov priče na naslovnoj strani Njujork tajmsa o govoru koji je potpredsednik Majk Pens održao u Fort Mekenriju u sredu uveče, kada je prihvatio nominaciju svoje stranke za potpredsednika. Naslovna strana Volstrit džornala bila je slična kao Tajmsova: „Pens prihvata nominaciju dok, republikanci stavljaju fokus na policiju“.

U svom obraćanju Pens je optužio Bajdena da nije osudio izgrednike, pljačkaše i piromane koji su mesecima napadali policiju i pustošili Portland, Sijetl, Mineapolis, Kenošu i druge gradove. Rekao je: „Prošle nedelje, Džo Bajden nije rekao nijednu reč o nasilju i haosu koji su zahvatili gradove širom ove zemlje.“

„Džo Bajden kaže da je Amerika sistematski rasistička i da sprovođenje zakona u Americi ima… ‘implicitno nepravedan karakter prema manjinama’. Na pitanje da li bi podržao smanjenje finansiranja za sprovođenje zakona, Džo Bajden je odgovorio: „Da, apsoltuno“.

JAVNOST JE UMORNA
„Džo Bajden bi udvostručio napore ka sprovođenju one politike koja vodi ka nebezbednim ulicama i nasilju u američkim gradovima… Nećete biti bezbedni u Americi Džoa Bajdena.“

E sad, nije precizno reći da bi Bajden „ukinuo finansiranje“ policije. Kada je pitanje pokreta Životi crnaca su važni prvi put uzeto u razmatranje kao važna tačka dnevnog reda, Bajden je požurio da kaže da će reformisati policiju i povećati potrošnju.

A onda je, u sredu kasno popodne, verovatno nakon što je video uspeh Pensovog govora, Bajden je iz Delavera tvitovao o haosu koji je zahvatio Kenošu od nedelje uveče kada je policija upucala Džejkoba Blejka:

„Nepotrebno nasilje nas neće izlečiti. Moramo da zaustavimo nasilje“.

Bajdenove zakasnele i blage osude nereda i pljački po američkim gradovima od strane „mirnih demonstranata“ koji su postajali sve neobuzdaniji iz noći u noć svedoče o dilemi u kojoj se on nalazi.

Prošla su tri meseca otkako je Džordž Flojd prestao da diše pod kolenom policajca iz Mineapolisa. Ali ostalo je još tri meseca do izbora. A politička klima se, vidljivo i tvrdo, okreće protiv piromana i anarhista koji divljaju i napadaju policiju širom Amerike.

Iznurenost javnosti zbog nereda je vidljiva. Tvrdnja da su to samo razumljivi ekscesi „mirnih protesta“ postaje otrcana. Sve veći broj ljudi reaguje negativno na nemire u crnačkim zajednicama, zbog kojih se oni navodno vrše.

Demonstranti u Kenoši u sukobu sa policijskim snagama (Foto: Morry Gash/AP)

Crnački lideri u urbanim sredinama kažu da žele dobre policajce, ali da takođe žele da veći broj policajaca štiti njihov narod od gangstera sa oružjem koji povećavaju nedeljne stope ubistava.

U utorak se pojavio video-snimak u kom se vidi kako rulja radikalnih demonstranta okružuje, psuje i preti ženi koja je večerala u jednom vašingtonskom restoranu. „Belačka tišina je nasilje“, uzvikivala je rulja.

Izgledalo je kao trening za nadahnute nacističke crnokošuljaše.

Počinjemo da uviđamo kako se sve ovo odvija. Sa ove tačke gledišta se čini da će demokratska levica biti gubitnik na svim poljima.

Prvo, veliki zahtev – „Ukinite finansiranje policije“ – je odbačen.

Bajdenovi mediji svakodnevno svedoče koliko je ta parola nepopularna svojim insistiranjem da je Bajden nikada nije podržao. Tamo gde su budžeti policijskih uprava bili smanjeni, povećane su stope pucnjave i ubistava. A Bajdenovo odbijanje da podrži zahtev vam govori šta ankete govore demokratama.

TANKA PLAVA LINIJA
Senat je ignorisao nacrt Zakona o policiji koji je prosleđen od strane Kongresa kojim predsedava Nensi Pelosi. Zakon predviđa ograničenja povodom zahvata koje policija sme da primeni pri hapšenju, a utisak je da republikanci u političkom smislu nisu snosili posledice zbog toga što su ignorisali taj predlog zakona.

Razbijanje statua, koje je eskaliralo od Kolumba i katoličkih misionara i svetaca, preko generala Konfederacije i državnika poput Lija, Džeksona i Džefersona Dejvisa, do četvorice predsednika na Maunt Rašmoru – Vašingtona, Džefersona, Linkolna, Ruzvelta – sada čak i liberalne elite vide kao nedolično.

Na kraju će zemlja nastaviti sa održanjem reda i zakona. Bez obzira koliko se liberali štrecali na tu frazu jer je povezuju sa Barijem Goldvoterom i Ričardom Niksonom, bez reda i zakona ne može biti mira i pravde. Ono što je Nikson rekao 1968. važi i danas: „Prvo građansko pravo svakog Amerikanca jeste da bude oslobođen od nasilja u svojoj zemlji“.

Mega-zahtev pokreta Životi crnaca su važni i njegovih saradnika – reparacije za ropstvo i segregaciju – nema širu podršku u društvu. Ipak, reparacije, koje podrazumevaju transfer bogatstva od više hiljada milijardi dolara, jesu pitanje na kome će Bajden morati da se opredeli između stavova Bernija Sandersa, pokreta BLM i Aleksandrije Okasio-Kortez sa jedne strane, i stavova umerenijih demokrata (Scranton Democrats) među kojima je odrastao, sa druge stane.

Ključno pitanje je da li su nacionalne policijske snage zahvaćene sistematskim rasizmom i preplavljene belim policajcima koji uživaju u vršenju nasilja nad crnačkim stanovništvom, ili je naša policija prva linija odbrane, tanka plava linija koja stoji između Amerike i anarhije?

Policijsko oklopno vozilo se probija kroz dim od suzavca tokom suzbijanja rasnih nemira u Kenoši, 24. avgust 2020. (Foto: Morry Gash/AP)

Republikanci su odabrali stranu. Oni stoje uz policajce. A kada i ako Bajden izađe iz podruma, moraće da zauzme stav. Neće mu upaliti da se pravi neutralan.

 

Naslovna fotografija: Brandon Bell/Getty Images

 

Preveo Radomir Jovanović/Novi Standard

 

Izvor Buchanan.org