Slučaj sa navodnim trovanjem Alekseja Navaljnog, opozicionara aktuelnoj ruskoj vlasti, koji se nalazi u bolnici u Nemačkoj, ponovo je razbuktao pravu salvu optužbi na račun Rusije i njene vlasti, i na račun samog predsednika Vladimira Putina. Slučaj je praktično dodatno obnovio politički i diplomatski rat koji Zapad intenzivno vodi protiv Rusije od 2014. godine.
Prava medijska i informaciona kampanja protiv ruske države počela je odmah pošto je Navaljnom pozlilo tokom leta iz Sibira u Moskvu, 20. avgusta, kada je hitno prebačen u bolnicu u Omsku. Optužbe, a sa njima i politička i medijska histerija, su počele praktično još u momentu dok se o bolesti Navaljnog ništa nije ni znalo. Da li to znači da je ova kampanja bila unapred režirana?
Naime, zapadni mediji, društvene mreže, političari iz zemalja Evropske unije (EU), razni medicinski i drugi stručnjaci – svi su uglas vikali: Navaljni je otrovan. Kako su mogli da znaju da je „otrovan“, kada je jedino što se u momentu njegovog prijema u rusku bolnicu znalo jeste to da je ruskom opozicionaru pozlilo? To je bilo dovoljno da se ruska država brzopotezno optuži za još jedno navodno trovanje, bez obzira što su ruski lekari u međuvremenu saopštili da Navaljni nije imao kliničku sliku karakterističnu za trovanje.
REŽIRAN SLUČAJ
Da se radi o režiranom slučaju, u kome aktivno učestvuje Nemačka, vidi se i po tome što je Navaljni, na zahtev Nemačke, prebačen u berlinsku bolnicu. Ruske vlasti se tome uopšte nisu protivile – jer očito nisu imale šta da kriju. Međutim, po smeštaju Navaljnog u bolnicu u Berlinu, vlada i mediji u Nemačkoj, druge zemlje EU, pa čak i sam vrh NATO, počinju da u svojim stalnim obraćanjima domaćoj i evropskoj javnosti kao krivca označavaju samo Kremlj.
Stvoren je novi slučaj kojim je, po ko zna koji put, otpočela nova politička i medijska histerija protiv Moskve. Ona tako traje od 20. avgusta, da bi 2. septembra bila dodatno pokrivena „nalazima“ laboratorije Bundesvera. Tada je nemačka vlada saopštila da je Aleksej Navaljni „otrovan“ supstancom iz grupe bojnih otrova „novičok“. Trinaestodnevna kampanja i demonizacija Kremlja se na kraju nekako morala pokriti navodnim nalazima nemačke vojne laboratorije, pri čemu te nalaze vojna laboratorija nije nikome pokazala.
Histerija protiv Rusije u „slučaju Navaljni“ veoma je slična onoj iz 2018. godine, kada je po istoj matrici unapred, pa kasnije po iskonstruisanim dokazima „potvrđeno“, da je ruska država „otrovala“ dvostrukog špijuna Sergeja Skripalja, koji je bio pod zaštitom Velike Britanije. Tadašnji britanski ministar spoljnih poslova, a danas premijer Boris Džonson optužio je Rusiju da je „zla i destruktivna sila“, a britanski državni sekretar za bezbednost je rekao da je odgovornost isključivo na Putinu. To je bio okidač da mnoštvo zapadnih zemalja stane uz Veliku Britaniju i krene u „svoj rat“ protiv Rusije. U tom ratu, one su proterivale ruske diplomate i dodatno zaoštravale sankcije iz 2014. godine.
Šta možemo da očekujemo u ovom slučaju? Izgleda da se sve isto dešava, samo što ulogu Borisa Džonsona danas vrši Angela Merkel. Ona je 2. septembra navela da će Berlin obavestiti zemlje EU i NATO o novim okolnostima u „slučaju Navaljnog“ i da će biti dogovorena zajednička reakcija i doneta odluka o zajedničkoj izjavi. Nekome možda izgleda čudno da je Merkelova ta koja dve godine posle „slučaja Skripalj“ vrši ulogu Britanca Džonsona? Ništa nije čudno. Merkelova je na zalasku svoje političke karijere, a globalistima, koji kontrolišu obaveštajne službe zapadnih zemalja, u interesu je da Nemačka ostane na dosadašnjoj liniji. Ta linija je suprostavljanje Rusiji na bilo kom polju.
Nemačke tajne službe su još pre devet godina, u poznatoj aferi američkog prisluškivanja Angele Merkel, stavile do znanja i nemačkoj i svetskoj javnosti da nemačkim tajnim službama ne upravalja sama Nemačka, već upravo američke službe. Američke službe su, kao deo duboke države, kamen oko vrata i američkom predsedniku Trampu. Jasno je da celu operaciju oko Navaljnog koordinišu te službe, a Angela Merkel je samo igrač. Naravno, i opozicionar Navaljni je samo igrač. On verovatno zna šta mu se dešava.
SATANIZACIJA RUSIJE
Što se tiče Rusije, svi slučajevi navodnih trovanja govore samo jedno. U toku je satanizacija Rusije, a ona nije ništa drugo do oblik specijalnog rata. I to nije ništa novo. Kada je Rusija u pitanju, njena satanizacija ima svoju istoriju koja seže duboko u srednji vek. O tome su upravo sa Zapada mnogi istoričari napisali svoja istraživanja (Austrijanac Hanes Hofbauer, Švajcarac Gi Metan). Međutim, jedno je sigurno – satanizacija uvek nastupa kada je Rusija u jačanju, a danas je usmerena na samu vlast, na Kremlj.
Naime, sadašnja satanizacija Kremlja i predsednika Putina prouzrokovana je činjenicom da Zapad vidi kako većina stanovništva podržava aktuelnu vlast. To se moglo videti na sveruskom referendumu o promeni ustava u julu ove godine. Reći da je Rusija „zla i destruktivna sila“ govori da su Putin i Kremlj personifikacija tog zla. Zbog toga nema pozivanja na krstaški rat protiv Rusije, jer je to neproduktivno, ali reći da je Putin kriv i zločinac, da je diktator koji je opasan za demokratiju i svet, zvuči nekako lakše i za njih i za zapadno društvo. Zbog toga je iskonstruisan „slučaj Navaljni“.
Prema tome, u toku je – putem satanizacije ruske vlasti – još jedna konsolidacija protiv zajedničkog neprijatelja, kako bi se ta energija usmerila prema unutra i sprečio poraz globalizma. Treba zaustaviti Rusiju, koja se vratila na geopolitičku scenu kao velika svetska sila i jaka država. A globalizam i zapadni liberalizam suočavaju se sa otporom ne samo u Rusiji, nego upravo gledamo i krizu nametnutog globalnog eksperimenta da se narodi i njihove kulture rastope i pretvore u bezličnu masu koja sluša globalne korporacije. Upravo preko Rusije gledamo povratak ideja države, kulture i nacije. To treba zaustaviti, a „slučaj Navaljni“ je samo još jedan u nizu slučajeva kojim se Zapad bezuspešno opire opadanju svoje moći.
Dr Srđan Perišić je profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Istočnom Sarajevu, savetnik srpskog člana Predsedništva BiH za politička pitanja i autor knjige „Nova geopolitika Rusije“. Ekskluzivno za Novi Standard.
Naslovna fotografija: Kirill Kudryavtsev/AFP via Getty Images
Izvor Novi Standard
