Milov lobi u SAD radi punom parom

Manipulantska hidra u srcu vašingtonske močvare nikada se neće pomiriti sa mogućnošću da njen pulen izgubi deo moći. Uveliko traje njihova lobistička kampanja

Odmah nakon što su rezultati crnogorskih izbora bili zvanično saopšteni, „duboka država“ SAD je bez oklevanja stupila u akciju. U Vašingtonu je već 1. septembra pokrenut svojevrsni „udruženi zločinački poduhvat“ političkih insajdera sa deklarisanim ciljem da se Milo Đukanović održi kao ključna ličnost podgoričke vlasti i da se spreči formiranje vlade shodno demokratski izraženoj volji građana Crne Gore.

Neposredni cilj ove kampanje jeste da se Đukanoviću omogući da u predstojećim sedmicama maksimalno odugovlači sa procesom formiranja nove vlasti, uz diskretnu ali jasnu podršku Vašingtona. Dugoročno, cilj je ne samo da se po svaku cenu spreči formiranje opozicione vlade, već i da se obezbedi kontinuitet vlasti DPS-a i njegovih partnera, bez obzira na sredstva. Krunski argument je predvidiv: za SAD je nedopustivo da u Crnoj Gori pobede „retrogradne, prosrpske, proruske snage“.

Glavni akteri ove operacije su po zlu nam poznati jastrebovi, Danijel Server iz Instituta za mir SAD, Januš Bugajski iz Centra za međunarodne odnose u Vašingtonu i bivši visoki funkcioner Pentagona Majkl Karpenter. Iz pozadine ih zdušno podržava Metju Palmer, pomoćnik podsekretara za region tzv. zapadnog Balkana, koji međutim ne može da se direktno eksponira u javnosti s obzirom da je državni činovnik.

JASNE NAMERE
Osnovne teze Đukanovićevih apologeta i zagovornika kontinuiteta vlasti u Crnoj Gori mogu se sažeti u tri tačke:

(1) Opozicija nema viziju budućnosti Crne Gore kao dela evroatlanske zajednice i nema nikakav program koji bi je objedinio, osim navodno patološke i ničim opravdane netrpeljivosti prema samom Đukanoviću kao nosiocu „prozapadne“ orijentacije.

(2) Stoga, opozicija nema ni kapacitet da formira stabilnu i trajnu vladu u Podgorici, za razliku od Đukanovića i njegove stranke kojima je potrebno da se samo jedan novi poslanik dozove pameti – a pritom SAD treba da odigraju „konstruktivnu ulogu“, pomognu svom NATO partneru i osiguraju dalji prozapadni kurs Crne Gore.

(3) Uspeh opozicije da formira vladu išao bi naruku tzv. malignom ruskom uticaju na Balkanu, dao bi podsticaj Beogradu da zauzme tvrđi stav po pitanju Kosova i pružio bi ohrabrenje Dodikovim srpskim nacionalistima u Banjaluci da i dalje podrivaju stabilnost BiH i da se odupiru preko potrebnom putu BiH u NATO.

Iz navedenih razloga, insistiraju Đukanovićevi apologeti i prijatelji, za interese SAD je bitno da se osigura kontinuitet vlasti u Crnoj Gori. Ovo je glavna poruka brojnih mejlova koje su tokom 24 sata po objavljivanju rezultata uputili na niz političkih, medijskih i akademskih adresa od istočne do zapadne obale, a čiji je sadržaj poznat autoru ovih redova.

Istovremeno je promilovski kabl počeo da plasira zlonamerno intonirane izjave i u vodećim medijima. „Niko ne bi trebalo da misli da je zapadna orijentacije neke zemlje zauvek zagarantovana samo zato što je postala članica NATO-a“, rekao je za Glas Amerike Majkl Karpenter. Pod ruskim uticajem, kaže on, moglo bi doći do nestabilnosti: „Činjenica je da su Rusija i drugi akteri u regionu [aluzija na Srbiju, prim. autora] pokušali da podstaknu nestabilnost u Crnoj Gori. Možda će pokušati da iskoriste situaciju da bi dostigli te ciljeve. Zato što postoji rascep u društvu, možda će pokušati da ga zloupotrebe i da ga prodube“.

Bivši visoki funkcioner Pentagona Majkl Karpenter (Foto: U.S. Army photo by Monica King)
Bivši visoki funkcioner Pentagona Majkl Karpenter (Foto: U.S. Army photo by Monica King)

Danijel Server je sa svoje strane izjavio Glasu Amerike u utorak, 1. septembra, da su „SAD zabrinute zbog situacije u Crnoj Gori“. Nije jasno ko je i kada ovlastio g. Servera da govori u ime Vlade SAD, ali je daleko važnije što je on potom dao i jednu zloslutnu „procenu“ (zapravo izjavu o namerama) – da crnogorska opozicija na kraju ipak neće formirati vladu:

„Proces formiranja vlade je kao drugi izbori… Opozicionari će ovu veoma tesnu izbornu pobedu videti kao indikator da mogu da promene kurs i iznenada okrenu Crnu Goru ka Moskvi i Beogradu, čak i preteći njenoj nezavisnosti… NATO sada ima obavezu prema Crnoj Gori i Crna Gora prema NATO-u. NATO ne može da ima članicu koja nije lojalna i nije posvećena Alijansi. Sasvim je jasno da Rusi pokušavaju iskoriste balkanske zemlje da oslabe NATO, da bi Crna Gora postala agent Moskve“.

Ne želim da prejudiciram, nastavio je Server, jer „proces formiranja vlade nije završen, i ne treba podrazumevati da će opozicija koja ima 41 mesto u parlamentu moći da formira vladu na osnovu toga jer postoje različite kombinacije“. Gospodin Server nije pojasnio ko sprema te „kombinacije“, ali je njegova namera jasna.

TRI BITNE PORUKE
Karpenter, Server, Bugajski i njegovi istomišljenici žele da u ispravnost svojih stavova ubede i za shodno delovanje pridobiju državnog sekretara Majka Pompea. U toj igri ključna je uloga njihove krtice u Stejt departmentu, Metjua Palmera, koji nam je poznat po izjavi od pre osam meseci da ne vidi ništa sporno u skandaloznom Zakonu o slobodi veroispovesti. Palmer predstavlja paradigmatski primer birokratskog kontinuiteta odavno zacrtane balkanske politike SAD, bez ikakve volje i spremnosti činovničkog aparata Stejt departmenta za njeno kritičko preispitivanje.

Za pobednike na crnogorskim izborima bilo bi pogubno da se uljuljkuju u veri da je glavni deo posla obavljen, jer nije. Manipulantska hidra u srcu vašingtonske močvare nikada se neće pomiriti sa mogućnošću da njen pulen Đukanović izgubi makar deo moći. Potrebno je i neophodno preduhitriti igre Servera i kompanije izjavama prvaka pobedničkog tima sa tri bitne poruke:

Profesor na vašingtonskom univerzitetu Džons Hopkins Danijel Server (Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić)
Profesor na vašingtonskom univerzitetu Džons Hopkins Danijel Server (Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić)

(1) Da ovo nije pobeda „proruskih“ niti klerikalnih, već antimafijaških, anti-autokratskih, autentično prodemokratskih snaga;

(2) Da postojeće međunarodne obaveze Crne Gore neće biti dovedene u pitanje, uključujući članstvo u NATO;

(3) Da će samo u normalizovanoj Crnoj Gori, oslobođenoj neprekidnih režimskih igara i podela, SAD imati pouzdanog partnera. Štaviše, ugled SAD će porasti jer Amerika više neće biti zloupotrebljavana kao paravan i pokriće za zlokobno haranje Đukanovića i njegove klike.

 

Naslovna fotografija: Reuters/Slawomir Kaminski

 

Tekst je prvi put objavljen u dnevnom listu Politika