Zapad ne odustaje od pritiska na Rusiju

Iako trovanje Navaljnog i protesti protiv Lukašenka u Belorusiji naizgled nisu međusobno povezani događaji, oni nagoveštavaju obnavljanje zapadnog pritiska na Rusiju

Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu je 6. septembra na državnoj televiziji otkrio da je u avgustu zabeležen porast vazdušnog nadgledanja državnih granica od strane NATO aviona za 30 odsto u poređenju sa prethodnom godinom. Za razliku od prošlih vremena kada su nadgledanje vršili špijunski avioni, u poslednje vreme se vrše se redovni trenažni letovi, tokom kojih se izvode i lažni raketni udari.

Šojgu je takođe rekao da u bliskoj budućnosti NATO planira da prerasporedi još jedan američki vojni kontigent u Poljsku pod izgovorom hitne potrebe za „strateškim obuzdavanjem“ Rusije. Dodao je da su američki i britanski avioni bili aktivni i u regionu Crnog mora, na južnim granicama Rusije.

Sve ovo se odigrava u trenutku pogoršanih odnosa zbog dva nova sporna pitanja koja su iskrsla proteklih nedelja – protesti u Belorusiji nakon predsedničkih izbora održanih 9. avgusta i čudan slučaj trovanja ruskog političkog aktiviste Alekseja Navaljnog. Iako ova dešavanja na prvi pogled nisu međusobno povezana, ona nagoveštavaju obnavljanje zapadnog pritiska na Rusiju. Protesti u Belorusiji zbog reizbora Aleksandra Lukašenka na mesto predsednika ne jenjavaju, a zapadni državni mediji ih aktivno podstiču, praktično delujući kao agenti provokatori.

TAKTIKA MOSKVE
Rusija nastupa hladnokrvno. Iako ima legitimne interese u toj situaciji, Moskva je otvorena za ideju demokratske transformacije Belorusije, ali u uređenom političkom procesu zasnovanom na ustavnim osnovama. Moskovski adut je činjenica da je Belorusija u velikoj meri zavisna od ruskih ekonomskih subvencija, posebno kada je reč o snabdevanju energijom.

U vreme kada su zapadne ekonomije u opadanju u različitom stepenu, ni EU ni SAD nisu voljne da zamene Rusiju kao beloruskog pokrovitelja. Stoga bi bilo dobro da se uspostavi prećutno razumevanje između Rusije i Zapada oko „crvenih linija“. Ruska strana se očigledno nadala da će o „crvenim linijama“ razgovarati sa zamenikom američkog državnog sekretara Stefanom Biganom koji je posetio Moskvu 24. avgusta radi konsultacija, ali ovaj nije bio spreman na takav korak. Međutim, to bi mogla biti samo taktika odlaganja.

Kasnije je Bigan javno izrazio snažnu podršku protestima u Minsku i upozorio Rusiju da ne vrši direktnu intervenciju u Belorusiji. Vašington će biti zadovoljan ako u Belorusiji dođe do smene režima. Sasvim je sigurno da postoji visok stepen koordinacije između SAD i tri regionalne države koje se aktivno mešaju u unutrašnje stvari Belorusije – Poljske, Litvanije i Ukrajine.

Zamenik američkog državnog sekretara Stefan Bigan tokom sastanka sa beloruskom opozicionarkom Svetlanom Tihanovskom u Viljnusu, 24. avgust 2020. (Foto: Sviatlana Tsikhanouskaya Headquarters/Handout via Reuters)
Zamenik američkog državnog sekretara Stefan Bigan tokom sastanka sa beloruskom opozicionarkom Svetlanom Tihanovskom u Viljnusu, 24. avgust 2020. (Foto: Sviatlana Tsikhanouskaya Headquarters/Handout via Reuters)

Pristup Moskve u ovoj situaciji biće promovisanje dublje integracije Belorusije sa Rusijom u okviru Pakta o saveznoj državi iz 1998. godine. S tim u vezi, Moskva i Minsk su se izgleda dogovorili oko obnavljanja isporuke ruskih energenata Belorusiji, što je bio najveći kamen spoticanja u odnosima. Očekuje se da bezbednosna pitanja budu na vrhu dnevnog reda tokom predstojećih razgovora između Lukašenka i Putina u Moskvi. Ministri odbrane pripremaju agendu sastanka, koja bi mogla sadržati i pitanje ruskih vojnih baza u Belorusiji.

Nema sumnje da su protesti oslabili Lukašenka u političkom smislu i on više nije u poziciji de ucenjuje Rusiju igrajući na kartu Zapada. On verovatno ima malo izbora u odnosu na uslove koje mu postavlja Kremlj. Ali Rusija će pogrešiti ako mu bude nametnula uslove koji ne bi bili prihvaćeni od strane javnosti u Belorusiji. Suštinski, Lukašenko je postao prošlost, ali ruski interesi u Belorusiji su konstanta.

IZVESNA PRETNjA SANKCIJAMA
Što se tiče trovanja Navaljnog, ponavlja se uspostavljeni obrazac – zapadni navodi o ruskoj umešanosti, zasnovani na zaključcima i pretpostakama bez pratećih dokaza, niču kao pečurke posle kiše. Problem je u tome što su hemijski nervni agensi iz grupe novičok dostupni mnogim vojskama, uključujući i zemlje članice NATO-a.

Ruski zahtev za pristup Navaljnom čeka na odobrenje Nemačke, kao i ruski predlog Nemačkoj da zajednički medicinski tim ispita slučaj. Međutim, Nemačka je već otpočela razgovore „sa EU i NATO partnerima i uskoro će razgovarati sa evropskim partnerima o tome kakva će reakcija uslediti i kakve će biti njene posledice“. Pretnja sankcijama visi u vazduhu.

Imajući to u vidu, Evropska unija i NATO možda neće preduzimati kaznene mere protiv Rusije pre nego što se sprovede bilo kakva odgovarajuća istraga. Sama EU je podeljena, pri čemu snažan blok koji zastupaju Nemačka, Francuska i Italija naglašava imperativ održavanja dobrih radnih odnosa sa Rusijom radi rešavanja gorućih problema sa kojima se suočava Evropa, dok grupa „novih Evropljana“ – uglavnom Poljska i Litvanija – zahteva oštriji pristup prema Rusiji, na šta ih nagovara Velika Britanija, koja ima sopstvene razloge za takav pristup.

Bi-Bi-Si je postao glasnogovornik protestanata u Minsku. Očigledno je da Velika Britanija vrši pritisak na Kremlj žustrinom koja je nedostajala kad su se slični incidenti odigrali u drugim državama, poput ubistava malteške novinarke i aktivistkinje Dafne Karuane Galicije (2017) i slovačkog istraživačkog novinara Jana Kučijaka i njegove verenice (2018) ili groznog ubistva i komadanja tela Džamala Kašogija (2018) u saudijskom konzulatu u Istanbulu.

Medicinski radnici prenose ruskog opozicionora Alekseja Navaljnog u vozilo hitne, Omsk, 22. avgust 2020. (Foto: Alexey Malgavko/Reuters)

Na Zapadu postoji mišljenje da bi Nemačka trebalo da kazni Rusiju zaustavaljanjem projekta izgradnje gasovoda Severni tok 2. Ali kancelarka Angela Merkel odbacuje povezanost između dva slučaja i radije insistira na tome da Rusija detaljno istraži slučaj Navaljni. Berlin je obećao da će uskoro odgovoriti na zahtev ruskog Generalnog tužilaštva koji je na čekanju.

Uspostavljanje međunarodne grupe medicinara (ruskih i zapadnih) koja će istražiti slučaj, kako je predložila Moskva, smirilo bi tenzije. Moskva odaje utisak da je samouverena i da nema šta da krije. Poenta je u tome što je Navaljni održavao kontakte sa raznim ljudima – desničarskim ekstremistima, oligarsima koji se nadmeću sa Kremljom, pa čak i sa zapadnim obaveštajnim agencijama. Takođe je, zahvaljujući svom antikorupcijskom krstaškom pohodu, stekao mnogo neprijatelja. Nije isključeno ni da ga je otpisao neko od njegovih mentora.

Ali iza kulisa se javljaju „javne tajne”. Moskva će morati da izađe sa konkretnim imenima i da nastavi sa istragom pokušaja ubistva Navaljnog. Sa druge strane u samoj Nemačkoj mišljenja su podeljena oko toga da li se ovo pitanje uopšte tiče te zemlje – u pitanju je incident koji se dogodio u drugoj državi i u koji je upleten stranac koji se našao na lečenju u Nemačkoj. A ključno pitanje je koliko ozbiljno bi Nemačka i EU trebalo na njega da odgovore?

Dovoljno je reći da, iako bi bilo previše očekivati bilo kakvu saradnju između Rusije i zapadnih sila oko protesta u Belorusiji ili trovanja Navaljnog, ove dve situacije ne moraju nužno postati žarišne tačke u njihovim odnosima, a još manje izazvati trajnu štetu.

Međutim, treba imati na umu da SAD u Belorusiji igraju na duge staze, sa pogledom na izbore u Rusiji 2024. kada se završava Putinov mandat. Sasvim očigledno je da će ishod američkih predsedničkih izbora u novembru imati značajan uticaj na buduću putanju američkog pristupa.

Demonstranti tokom protesta u Minsku zbog rezultata predsedničkih izbora u Belorusiji, 06. septembar 2020. (Foto: Valeriй Šarifulin/TASS)
Demonstranti tokom protesta u Minsku, 06. septembar 2020. (Foto: Valeriй Šarifulin/TASS)

U međuvremenu, povećano američko vojno prisustvo u istočnoj Evropi ohrabruje Poljsku i Litvaniju da održavaju tenzičnu situaciju u Belorusiji. Takođe, verujte Trampovoj administraciji da će nastaviti da vrši pritisak na Nemačku da odustane od projekta izgradnje Severnog toka 2. Vašington procenjuje da nemačko-ruski odnosi neće biti isti nakon što se Merkelova povuče naredne godine.

 

Preveo Radomir Jovanović/Novi Standard

 

Naslovna fotografija: Sergeй Bobыlev/TASS

 

Izvor Indian Punchline