Hoće li Nemačka uvesti sankcije Rusiji?

Nemačka vlada želi da se odgovori Moskvi zbog navodnog trovanja Navaljnog, ali obustava Severnog toka 2 za mnoge u Nemačkoj je neprihvatljiv potez. Šta će Berlin učiniti?

Nije lako uzrujati obično smirenog nemačkog ministra spoljnih poslova Hajka Masa, ali i to se desilo prošle srede u popodnevnim časovima. Odbor za evropska pitanja Bundestaga, saveznog parlamenta Nemačke, sastao se kako bi raspravljao o krizi u Belorusiji i tome kakav bi stav Nemačka trebalo da zauzme prema Rusiji, s obzirom na zaštitu koju ona pruža beloruskom moćniku Aleksandru Lukašenku. Mas je žestoko napadnut sa više strana.

Mas je, kao član levocentrističke Socijaldemokratske partije (SPD), mlađeg koalicionog partnera Hrišćansko-demokratske unije kancelarke Angele Merkel (CDU), prvo morao da posluša govor parlamentarca iz redova krajnje levičarske stranke Levica, Ditera Dima, koji je branio Rusiju po svim pitanjima. Zatim ga je poslanik iz redova Zelenih Maneul Zaracin napao da je premalo radio na pitanju Belorusije. On je, prema rečima učesnika na sastanku, optužio Masa da je „prodao Belorusiju“ i dao Rusiji odrešene ruke.

Besan zbog tih optužbi, Mas je napao Zelene zbog njihove „umišljenosti“. Međutim ministar spoljnih poslova odavao je utisak nesigurnosti, ostavljajući ključna pitanja bez odgovora: kako Nemačka namerava da se postavi po pitanju Belorusije i Rusije? Kakve će biti sankcije? I kakva je budućnost nemačko-ruskog projekta izgradnje gasovoda Severni tok 2? Jedina stvar oko koje je vlada izgleda postigla dogovor jeste to da Nemačka treba da zauzme mnogo oštriji stav prema Moskvi. Ne samo zbog Belorusije: sve je više dokaza da je Kremlj bio umešan u napad bojnim otrovom na ruskog opozicionog političara Alekseja Navaljnog.

Naučnici sa Instituta za farmakologiju i toksikologiju pri nemačkim oružanim snagama su analizirali različite uzorke uzete od Navaljnog. Koristeći naprednu dijagnostiku testirali su njegovu krv i urin na sve vrste otrova. Tragovi sa boce koju je Navaljni imao sa sobom su takođe detaljno proučeni. Institut tvrdi da je korišćena unapređena verzija novičoka. Novi otrov je čak „opasniji“ od prethodnih oblika, rekao je Bruno Kal, predsednik BND-a (nemačke Savezne obaveštajne agencije), na poverljivom sastanku.

Šef Savezne obaveštajne agencije Nemačke Bruno Kal (Foto: Hannibal Hanschke/Reuters)
Šef Savezne obaveštajne agencije Nemačke (BND) Bruno Kal (Foto: Hannibal Hanschke/Reuters)

Organizacija za zabranu hemijskog oružja (OPCW) je takođe uključena u istragu, a njena delegacija je, kako se izveštava, pretprošlog vikenda posetila Univerzitetsku bolnicu Šarite u Berlinu, gde se Navaljni nalazi na lečenju.

Sastav otrova je za nemačku vladu najvažniji pokazatelj da bi ruski predsednik Vladimir Putin mogao biti umešan. Što je kompleksniji, noviji i neobičniji hemijski sastav otrova, to je veća verovatnoća da se on može nabaviti samo uz pomoć ruskog državnog aparata. Zbog toga, trenutna pretpostavka u Berlinu jeste da je Navaljnog morala otrovati ruska tajna služba – ili na njegovom putu do aerodroma u Tomsku, ili kada je stigao na aerodrom. Pošto je dokazano da je opozicionog političara pomno nadzirao FSB (domaća obaveštajna agencija), izgleda da ne postoji nijedna druga mogućnost.

Nemački bezbednosni organi sumnjaju da su počinioci planirali da Navaljni umre u avionu. Pilotovo brzo sletanje u Omsk, zajedno sa protivotrovom koji mu je dat u bolnici, spasilo mu je život. Kremlj je više puta žestoko porekao da ima bilo kakve veze sa pokušajem ubistva Navaljnog. Prošle srede je nemački ambasador u Moskvi, Geza Andreas fon Gair, pozvan „na razgovor“ od strane ruske vlade.

NOVI TON
Poslednjih dana nemačka kancelarka Angela Merkel povisila je ton prema Moskvi. „Očekujemo da ruska vlada objasni šta se dogodilo u ovom slučaju“, rekla je Merkelova. To je u osnovi bio njen način da kupi vreme i vrati loptu na teren Moskve. Ali šta će se dogoditi ako Moskva ne pruži zadovoljavajuće objašnjenje? Da li će Berlin morati da prekine projekat izgradnje Severnog toka 2 koji je vredan više milijardi evra, i to neposredno pre njegovog završetka? Proteklih dana ni ministar spoljnih poslova niti kancelarka nisu bili voljni da isključe takvu mogćnost, ali unutar svojih stranaka imaju vrlo malo podršku za takav korak.

Čak i pre žestoke rasprave u Odboru za evropska pitanja, Mas je bio suočen sa značajnim pritiskom zbog svoje nespremnosti da odbaci mogućnost suspenzije gasovoda. A kritike su dolazile iz njegove sopstvene partijske grupacije u parlamentu. Florijan Post, poslanik SPD-a iz Minhena, izjasnio se protiv mogućih sankcija. Žalio je zbog nedostatka dokaza da su ruske vlasti naredile trovanje Navaljnog sa Putinovim saznanjem. „Pucali bismo sebi u nogu“, rekao je Post. „Obustavljanje Severnog toka 2 nije opcija“.

Florijan Post, poslanik SPD-a iz Minhena (Foto: Wikimedia/Williampost)
Florijan Post, poslanik SPD-a iz Minhena (Foto: Wikimedia/Williampost)

Iako se ne protivi sankcijama kao takvim, jedan od lidera SPD-a Norbert Valter Borjans kaže da se i on protivi obustavljanju izgradnje gasovoda. „Ne možemo jednostavno stajati po strani i posmatrati ovo očigledno kršenje ljudskih prava. Moramo da pokažemo snažan evropski odgovor“, rekao je lider SPD-a za Špigl, i dodao da bi sankcije mogle biti deo tog odgovora. „Ali Severni tok 2 je nešto drugo. On je poput mosta kome nedostaje samo završni kamen. Ne možete ga ostaviti nezavršenog samo zbog toga što trenutno imate međusobnih problema“.

Karsten Šnajder, viši član parlamentarne grupe SPD-a, takođe je debatu o obustavljaju Severnog toka 2 nazvao „pogrešnom temom“. Nemačka, rekao je on, svoju energiju dobija gotovo isključivo iz „zemalja čija politika nije u potpunosti ispravna“.

U okviru desnocentrističke Hrišćansko-demokratske unije (CDU) kancelarke Merkel, predsednik Odbora za spoljne poslove i kandidat za predsednika stranke Norbert Retgen javno je pozvao na okončanje Severnog toka 2. Ali kada se parlamentarna grupa CDU okupila prošle nedelje na sastanku kojem je prisustvovala Hrišćansko-socijalna unija (CSU), njena bavarska sestrinska stranka, niko nije izrazio podršku njegovom stavu.

Nasuprot tome, Mihael Krečmer, guverner Saksonije iz redova CDU, upozorio je da se ne stavlja fokus na gasovod, a podržali su ga i članovi CSU. Lider CDU Anegret Kramp-Karenbauer samo je rekla da gasovod „nije projekat koji podržava svim srcem“.

Brod postavlja cevi za gasovod Severni tok 2 u nemačkim vodama (Foto: Nord Stream-2/File Picture)
Polaganje cevi za gasovod Severni tok 2 u nemačkim vodama (Foto: Nord Stream-2/File Picture)

U svakom slučaju, bilo bi teško obustaviti projekat po nalogu vlade. Nekih 94 odsto od približno 2,460 kilometara (1,529 nautičkih milja) gasovoda je već završeno, a dozvole su izdate od strane svih država kroz čije vode on prolazi. Stručnjaci veruju da bi bilo neophodno da se donese specijalni zakon kojim se zabranjuje završetak izgradnje, a koji bi morao da usvoji nemački parlament.

U najboljem slučaju, Savezna mrežna agencija (Nemačka regulatorna agencija za struju, gas, telekomunikacije, poštu i železnicu; prim. prev) bi mogla da odloži početak radova. Agencija mora da izda dozvolu kompaniji koja treba da preuzme radove na gasovodu na teritoriji Nemačke i Evropske unije. Agencija bi mogla da odloži izdavanje dozvole, ali to telo je formalno nezavisno od vlade.

POTENCIJALNA ŠTETA
Ukoliko izgradnja bude zaustavljena, nemačka vlada bi mogla da se suoči sa potencijalno skupim parnicama. Do sada su Rusi i Evropljani delili ukupne troškove od skoro 10 milijardi evra. Ruski gasni gigant Gasprom pokriva jednu polovinu troškova izgradnje, dok pet evropskih komapnija – Vinteršal, Uniper, OMV, Rojal Dač Šel i Endži – snose drugu polovinu. Izvori upoznati sa situacijom kažu da te kompanije razmatraju mogućnost kompenzacije ukoliko vlada obustavi izgradnju.

Međutim, zahtevi bi mogli ići i korak dalje. U Evropi su već izgrađeni dodatni cevovodi i kompresorske stranice u očekivanju novih isporuka gasa. Gas koji stiže na obalu Baltičkog mora će se transportovati ka istočnoj i južnoj Evropi putem ovih instalacija – a njihovi operateri takođe mogu da podnesu tužbe.

U tom kontekstu, druge sankcije – protiv pojedinaca, institucija ili određenih sektora privrede Rusije – izgledaju verovatnije. Merkelova se zalaže da sankcije dođu sa nivoa EU, jer blok ima puno iskustva sa primenom ovog instrumenta. Trenutno postoje programi sankcija EU protiv 30 zemalja ili protiv pojedinaca iz tih zemalja. Između 1980. i 2014. godine, 36 odsto svih sankcija širom sveta uveli su Evropljani. Izuzev Sjedinjenih Država, niko nije toliko često primenjivao sankcije kao EU.

Nakon okupacije Krima i kršenja međunarodnog prava, EU je počela sa uvođenjem sankcija Rusiji, uvodeći zabranu putovanja za 175 lica i članove 44 institucije. EU je takođe zamrznula njihovu imovinu. Dalje, trgovina sa Rusijom bila je ograničena u nekoliko sektora privrede, a pristup tržištima kapitala EU bio je zatvoren za određene ruske banke i kompanije. Brisel je uveo zabranu izvoza i uvoza oružja i isključio Rusiju iz trgovine osetljivim tehnologijama.

Zastave Rusije i Evropske unije (Foto: Alexander Miridonov/Kommersant)
Zastave Rusije i Evropske unije (Foto: Alexander Miridonov/Kommersant)

Međutim, do sada nije bilo zabrane uvoza ruskog gasa ili nafte. S obzirom da bi to povećalo cene za evropske potrošače, unutar EU bi bilo malo podrške za takve mere. „Zaustavljanje uvoza ruskog gasa bi takođe finansijski jako pogodilo Ukrajinu kao tranzitnu zemlju“, upozorili su iz nemačkog Ministarstva ekonomije.

Većina zemalja EU se složila da uskoro uvede zabrane putovanja i zamrzne račune oko 40 pripadnika režima u Belorusiji, uključujući ministra unutrašnjih poslova te zemlje. Diplomate u Briselu strahuju da bi još dalekosežnije mere, poput sankcija protiv samog Lukašenka, samo osigurale da se dodatno učvrste redovi onih koji su lojalni diktatoru. Međutim, zvaničnici u Berlinu i Briselu ne slažu se oko toga koliko sankcije mogu biti efikasne. Gostujući u popularnoj političkoj emisiji, nemački ministar ekonomije iz redova CDU Peter Altmajer rekao je da ne poznaje nijedan slučaj u kom su sankcije „protiv država kao što je Rusija“ napravile razliku.

DEMONSTRACIJA JEDINSTVA
„Sankcije su neophodan deo alata međunarodne politike za države koje ozbiljno kriše osnovna pravila“, rekao je Johan Vadeful, zamenik šefa poslaničke grupe CDU. On kaže da ih Nemačka i EU koriste „kao jasnu demonstraciju ekstremnog političkog neslaganja“.

Međutim, zvaničnici nemačkog ministarstva spoljnih poslova su skeptični oko kaznenih mera. Sankcije ne bi trebalo da postanu standard niti bi trebalo povećavati njihovu upotrebu, ističe jedan visoki nemački diplomata. On ističe postojanje opasnosti da sankcionisane zemlje razviju „otpor“, kao na antibiotik. Rusija, na primer, pokušava da preusmeri svoje trgovinske tokove i da iz Kine pribavi visokotehnološku robu koju više nije u stanju da nabavi iz SAD ili Evrope.

„Zajedničkim sankcijama protiv Rusije, EU barem demonstrira jedinstvo“, kaže Saša Loman, politikolog iz nemačkog Instituta za međunarodna i bezbednosna pitanja (SWP) u Berlinu. Kada vlade nameću sankcije, one se ograđuju od saučesništva. „Evropska unija ne može prosto stajati po strani i posmatrati događaje u Belorusiji“, ističe Loman.

Julija Graufugel iz nemačkog Instituta za globalne i regionalne studije smatra da su kaznene mere protiv autokratija manje efikasne nego protiv demokratija. U najgorem mogućem scenariju, one mogu čak i stabilizovati režim. „Sankcije jačaju nacionalni naboj kod stanovništva, koje počinje da pokazuje solidarnost sa vladajućom klasom“. Ona upozorava na ovaj scenario ukoliko dođe do uvođenja novih sankcija protiv Rusije.

Ruska zastava na krovu ruske ambasade u Kijevu (Foto: Reuters/Gleb Garanich)
Zastava Rusije na krovu ruske ambasade u Kijevu (Foto: Reuters/Gleb Garanich)

Jedna studija koju je 2018. naručio Odbor za ljudska prava Evropskog parlamenta podržava tu vrstu skepticizma. Ona je pokazala da su pojedinačne sankcije „u samo nekoliko slučajeva“ dovele do željenog rezultata, tj. do promene ponašanja.

Iako političari u Briselu i Berlinu tragaju za adekvatnim odgovorom na postupke Rusije, na diplomatskom nivou uobičajeno funkcioniše svakodnevna korespodencija. U petak je Savezna kancelarija u Berlinu pozvala predstavnike Rusije i Ukrajine na sastanak u „Normandijskom formatu“ u okviru kojeg se odvijaju pregovori oko mirovnog sporazuma iz Minska za region Donbasa u Ukrajini. Sastanak je počeo u 13 časova, dok je pauza za večernju užinu održana u 21:30. Diplomatski izvori navode da se ne sme dopustiti da slučaj Navaljni utiče na eventualni sporazum o prekidu vatre.

 

Autori Majk Baumgartner, Frank Domen, Andreas Flaman, Florijan Gatman, Matijas Gebauer, Valeri Hune, Martin Knobe, Timo Leman, En-Katrin Miler, Piter Miler, Lidija Rozenfelder, Kristof Šult, Kristijan Tivs, Gerald Traufeter i Zabrina Vinter.

 

Preveo Radomir Jovanović/Novi Standard

 

Naslovna fotografija: nord-stream2.com

 

Izvor Spiegel.de

 

BONUS VIDEO: