Hoće li Tramp zaista okončati večite ratove?

Smanjenjem trupa u Nemačkoj, Iraku i Avganistanu, kao i imenovanjima Rugera i Mekgregora, Tramp je nagovestio novu rešenost da vojnike konačno zaista vrati kućama

„Nema… valjanog razloga da Sjedinjene Države nastave da žrtvuju dragocene ljudske i materijalne resurse u sukobu koji nije direktno povezan sa našom bezbednošću ili drugim vitalnim nacionalnim interesima“. To je rekao Vilijam Ruger govoreći o Avganistanu, našem najdužem ratu.

Ono što ovu izjavu čini značajanom jeste to što je predsednik Donald Tramp naredio da se polovina od 8.600 vojnika koji se i dalje nalaze u zemlji povuče do sredine oktobra. A Ruger je upravo imenovan za američkog ambasadora u Kabulu. Odabir Rugera za nadgledanje povlačenja američkih vojnika usledio je nakon što je general Frank Mekenzi iz Centralne komande najavio planove smanjenja prisustva američkih trupa u Iraku sa 5.200 na 3.000 vojnika do kraja septembra.

Da li se Amerika, najzad, zaista povlači iz večitih ratova?

KONAČNO POVLAČENjE?
Kao spoljnopolitički analitičar pri libertarijanskom Institutu Čarls Koh i mornarički oficir odlikovan za službu u Avganistanu, Ruger već dugo zagovara neintervencionističku spoljnu politiku. Nominacijom Rugera Tramp nastoji da potvrdi da će, u slučaju da osvoji drugi mandat, njegov često isticani cilj povlačenja Amerike iz večitih ratova na Bliskom istoku, koji nije postignut u prvom mandatu, postati prioritet.

Pa opet, i ranije smo bili u situaciji kada smo vraćali trupe iz Iraka i Avganistana, da bismo hiljade vojnika slali nazad u te zemlje čim bi se učinilo da naši neprijatelji odnose prevagu nad saveznicima koje smo ostavili za sobom.

Ipak, čini se da će ovog puta Trampova povlačenja vojnika biti nepovratna. A sa američkim sporazumom sa Talibanima, koji je doveo do mirovnih pregovora između vlade u Kabulu i talibana, izgleda da Amerika obema stranama u ovom beskrajnom građanskom ratu poručuje: Sudbina Avganistana je u vašim rukama. Na vama je izbor između rata ili mira. Ako pregovori propadnu i usledi borba do kraja, mi, Amerikanci, nećemo se vratiti, čak ni da sprečimo pobedu talibana.

Rukovanje američkog mirovnog izaslanika za Avganistan Zalmaja Kalizada i vrhovnog političkog lidera talibana mule Abdula Ganija Baradara nakon potpisivanja mirovnog sporazuma, Doha, 29. februar 2020. (Foto: AP Photo/Hussein Sayed)
Rukovanje američkog mirovnog izaslanika za Avganistan Zalmaja Kalizada i vrhovnog političkog lidera talibana mule Abdula Ganija Baradara nakon potpisivanja mirovnog sporazuma, Doha, 29. februar 2020. (Foto: AP Photo/Hussein Sayed)

Govoreći u Vinston-Sejlemu u Severnoj Karolini, Tramp je dao izuzetnu izjavu:

„Ne moramo biti na Bliskom istoku, osim što želimo da zaštitimo Izreal… Bilo je vremena kad nam je očajnički bila potrebna nafta, ali to više nije slučaj“. Ako Tramp misli ono što govori, američke snage će biti van Sirije, Iraka i Avganistana već početkom njegovog drugog mandata.

Ali kako objasniti kontinuirano prisustvo desetina hiljada američkih vojnika u Kuvajtu, Bahreinu, Jordanu, Džibutiju, Saudijskoj Arabiji, Omanu i Dijegu Garsiji (teritorija Velike Britanije u Indijskom okeanu, prim. prev.)?

Još jedan pokazatelj šta će biti prioritet u Trampovom drugom mandatu jeste imenovanje penzionisanog pukovnika Daglasa Mekgregora za ambasadora u Nemačkoj. Mekgregor, koji je dobitnik Bronzane zvezde za hrabrost u Zalivskom ratu 1991. godine, govori nemački i zaokupljen je istorijom te zemlje. Često se pojavljivao na kablovskoj televiziji pozivajući da na naše saveznike prebacimo primarnu odgovornost za njihovu sopstvenu odbranu, postavljajući pitanje bezbednosti južne američke granice kao nacionalni imperativ.

Godine 2019. mnogi su citirali Mekgregorove reči: „Jedino rešenje jeste proglašavanje vanrednog stanja na granici i raspoređivanje vojske SAD, kao i zatvaranje same granice, za šta bi bilo potrebno angažovanje 30 do 40 hiljada vojnika. Govorimo o redovnoj vojsci. Potrebna su vam čvrsta pravila angažovanja. To znači da možete pucati u ljude po potrebi ukoliko vam je život u opasnosti“.

Penzionisani pukovnik Daglas Mekgregor i imenovani ambsador SAD u Nemačkoj (Foto: U.S. Army/D. Neal)
Penzionisani pukovnik Daglas Mekgregor i imenovani ambsador SAD u Nemačkoj (Foto: U.S. Army/D. Neal)

Da bi Mekgregorovi prioriteti mogli biti i Trampovi postalo je očigledno kada je predsednik ovog leta najavio povlačenje 12 od 35 hiljada američkih vojnika stacioniranih u Nemačkoj.

Međutim ima i argumenata koji pobijaju tvrdnju Donalda Trampa da želi da vrati naše vojnike kućama. Trenutno oko 2.800 američkih, britanskih i francuskih vojnika učestvuje u vežbi „Plemeniti partner“ sa gruzijskim trupama u toj zemlji na Kavkazu koja se graniči sa Rusijom.

NOVA REŠENOST
U prvom mandatu Tramp nije uspeo da izvuče Ameriku iz večitih ratova, delom i zbog otpora jastrebova koje je sam imenovao da izvršavaju njegovu spoljnopolitičku agendu. Međutim smanjenjem trupa u Nemačkoj, Iraku i Avganistanu, kao i imenovanjima Rugera i Mekgregora, Tramp je nagovestio novu rešenost da, u slučaju da osvoji drugi mandat, rekonfiguriše američku spoljnu politiku u pravcu parole „Amerika na prvom mestu“. Hoće li nastaviti tim kursom?

Još od kraja Hladnog rata, SAD se nalaze u velikom unutrašnjem preispitivanju oko svoje uloge i misije u svetu. Novi svetski poredak Džordža Buša starijeg deo je istorije, baš kao i krstaški ratovi za širenje demokratije koje je njegov sin Džordž V. Buš pokrenuo po tuđem nagovoru.

Ali šta će biti Trampovo spoljnopolitičko nasleđe, u slučaju da pobedi? Džo Bajden je signalizirao u kom pravcu će se on kretati – u pravcu Baraka Obame: „Prva stvar koju ću uraditi, i kad to kažem ne šalim se, jeste da ću, ako budem izabran, razgovarati sa šefovima drugih država i reći im da se Amerika vratila“, rekao je Bajden, dodavši da je NATO bio „veoma zabrinut zbog našeg neuspeha da se suprotstavimo Rusiji“.

Predsednički kandidat Demokratske stranke Džozef Bajden tokom jednog skupa sa svojim pristalicama (Foto: AP Photo/Matt Slocum)
Predsednički kandidat Demokratske stranke Džozef Bajden tokom jednog skupa sa svojim pristalicama (Foto: AP Photo/Matt Slocum)

Tramp je došao na vlast obećavajući da će uspostaviti nove odnose sa Kremljom i predsednikom Vladimirom Putinom.

Da li je to i dalje njegov cilj ili su rusofobi sa Beltveja prevladali?

 

Preveo Radomir Jovanović/Novi Standard

 

Naslovna fotografija: AP Photo/Alex Brandon

 

Izvor Buchanan.org