G. Mirzajan: Smrt sudije Vrhovnog suda može bitno uticati na sudbinu SAD

Jedan od devet sudija Vrhovnog suda, Rut Ginsburg, umrla je u petak. Onaj koji zauzme njeno mesto odrediće kojim će se putem Amerika kretati – konzervativnim ili liberalnim

Ono što se sada događa u Sjedinjenim Državama već je nazvano „borbom iznad iskopanog groba“, u kojoj je pobeda čak važnija od ishoda predsedničkih izbora.

Jedan od devet sudija Vrhovnog suda, Rut Ginsburg, umrla je u petak. Ko će zauzeti njeno mesto odrediće kojim će se putem Amerika kretati. Konzervativnim ili liberalnim. Bitka oko tog pitanja toliko je vruća da preti da sahrani politički sistem zemlje.

U Sjedinjenim Državama zakon je – sudska praksa. Stoga presude sudija oblikuju stvarnost – pravnu, političku, čak i humanitarnu, a najvažnija vrednosna pitanja zavise od odluka Vrhovnog suda, kao najvišeg suda u SAD. Njegovim presudama su legalizovani abortusi, a gej brakovi su počeli da se sklapaju širom Sjedinjenih Država.

U slučaju nejasnog i spornog ishoda predsedničkih izbora u novembru, Vrhovni sud će doneti sudbonosnu odluku o pobedniku (kao što je bio slučaj 2000. godine, tokom borbe između Buša mlađeg i Ala Gora). Zbog toga je za SAD izuzetno važno ko su sudije Vrhovnog suda i da li imaju liberalne ili konzervativne stavove. Pogotovo što se sudije (na predlog predsednika SAD i uz odobrenje Senata) imenuju doživotno.

Tramp je imao „sreće“ – smrt Ginsburg ide njemu naruku. Ako uspe da umesto Ginsburg “progura” ubeđenog konzervativca – u Vrhovnom sudu će ostaće samo tri liberala: Sonja Sotomajor, Elena Kagan i Stiven Brajer.

Zbog toga su se demokrate žarko nadale da će Rut Ginsburg, kojoj je dijagnostikovan rak, zajedno sa Brajerom, doživeti bar do trenutka „posle Trampa“, odnosno – bar do januara 2021. godine, kada će biti održana inauguracija novog predsednika SAD. A to, po njihovom, može biti samo Džo Bajden. Ali, Ginsburg je umrla, pa će demokrate morati da se bore da spreče Trampa da postavi svog štićenika na Vrhovni sud.

Ako to uspe, konzervativne vrednosti će živeti u presudama Vrhovnog suda SAD još najmanje nekoliko izbornih ciklusa – čak i ako sam Tramp bude poražen na izborima u novembru. Bitka obećava da će biti očajnička. Za obe strane. Mnogo oštrija nego u jesen 2018. godine kada je Tramp nominovao tvrdog konzervativca Breta Kavanoa da zameni umerenog konzervativca Entonija Kenedija. Tada su liberali – da bi sprečili njegovo imenovanje – posegnuli i za nedokazanim optužbama za silovanje.

Zasad demokrate nude Trampu da zamenu za Ginsburg imenuju novi Senat i novi predsednik. Republikanci, koje u Senatu predvodi Mič Mekonel, to su već odbili. On je upozorio da Vrhovni sud sa osam članova može biti iznutra blokiran tako da ne može odlučivati ni o žalbama na ishod predsedničkih izbora.

Američki mediji navode da će Tramp predložiti katolkinju Emi Baret iz Čikaga, majku petoro dece koja je odgajila i dvoje usvojenih, a smatra se “šampionom konzervativnih vrednosti”, i katolkinje poreklom sa Kube Barbare Lagoa iz Atlante. Ona je malo manje konzervativna, ali bi mogla da pomogne Trampu da osvoji glasove Kubanaca na Floridi. Ako najmanje 51 od 53 republikanca u Senatu glasa za Trampovog kandidata – sve će biti rešeno.

Demokrate najavljuju da će se brutalno osvetiti.

„Mič veruje da je bitka gotova. Ali, on ne razume da ova bitka tek počinje“, preti demokratska senatorka Elizabet Voren.

Pretpostavlja se da će pribeći opstrukciji rada Senata, koriseći pravo da govore „do iznemoglosti“. Prema poslovniku, svaki senator ima pravo da govori onoliko koliko smatra potrebnim. Stoga senatori iz manjinske stranke izlaze za govornicu i počinju da čitaju Bibliju, tekstove raznih zakona, da govore i o potpuno izmišljenim stvarima. Sve sa samo jednom namerom: da razvlače vreme, a ono je ograničeno samo njihovom izdržljivošću.

Rekord takvih predstava postavio je 28. avgusta 1957. senator Južne Karoline Strom Turmond – govorio je neprekidno 24 sata i 18 minuta. Ovo pravo može biti ograničeno glasovima 60 senatora, ali retko kada jedna američka stranka ima tako sigurnu većinu u gornjem domu Kongresa SAD.

Amerika je pred opštom ideološkom radikalizacijom obe svoje glavne stranke, koja ih od partnera pretvara u neprijatelje. Amerikanci bi trebalo du apsolutno svesni ovakvog stanja stvari. Uostalom, oni podstiču takve sukobe u zemljama trećeg sveta, a sada i sami rizikuju da postanu takva zemlja.

 

Autor Gevorg Mirzajan

 

Naslovna fotografija: Patrick Semansky/AP Photo

 

Izvor Fakti, 22. septembar 2020.

 

BONUS VIDEO: