M. Tanasković: Taština praznine – kultura slavnih u doba korone

Ako postoje i neke koristi od pandemije koronavirusa, jedna od njih svakako jeste i to da se uticaj slavnih ličnosti na javnu scenu drastično smanjio

Globalna selebriti kultura, koja je, još od kraja Drugog svetskog rata i ulaska televizora u milione domova širom planete, zajedno sa potrošačkom kulturom, svake godine eksponencijalno rasla i širila se zahvaljujući poboljšanju životnog standarda, višku slobodnog vremena i različitim tehnološkim izumima i medijskim inovacijama, postajući svojevrsna neopaganska religija savremenog, sekularizovanog društva, konačno je naišla na ogromnu prepreku u vidu podmuklog i žilavog virusa korona, koji je potpuno promenio način na koji najveći deo čovečanstva živi svoju svakodnevicu.

Usred ozbiljne i duboke zdravstvene krize sa brojnim političkim, ekonomskim, socijalnim i psihološkim reperkusijama, a u karantinskom svetu u kome su bioskopi i pozorišta zatvoreni, u kome su koncerti i javna okupljanja te vrste najstrože zabranjeni, a sportski mečevi se igraju pred praznim tribinama, sasvim je logično i očekivano da se pažnja javnosti spontano preusmerava s blaziranih i prebogato plaćenih zabavljača na pojedince od kojih zavise ljudski životi, kao što su lekari, naučnici, istraživači i rukovodioci službi za vanredne stanja i kriznih štabova.

„Fudbalerima dajete milion evra mesečno, a biolozima 1.800 evra i sada tražite kako da se izlečite od korone. Idite kod Kristijana Ronalda i Lionela Mesija, oni će vam naći lek“, pomalo ogorčeno, na početku pandemije, poručila je jedna španska naučnica, a njena poruka snažno je odjeknula širom planete. Bilo je već tada jasno da će se selebriti kultura naći na udaru javnosti.

POJAČAN KLASNI RESANTIMAN
Željne pažnje i divljenja, a onemogućene da se bave svojim poslom, mnoge javne ličnosti su se u vreme pandemije stavile u službu državnih napora da se obuzda zaraza, postajući na taj način manekeni i glasnogovornici zdravstvenih mera koje su se sprovodile širom planete. „Ostani kod kuće“, „Drži socijalnu distancu“, „Budi odgovoran“, „Budimo jedinstveni“ – bile su neke od najčešćih parola koje su slavni besomučno i samozadovoljno ponavljali preko svojih naloga na različitim društvenim mrežama.

Obično su uz te društveno odgovorne poruke i korona lozinke moralno-političke podobnosti išli i video-snimci iz luksuznih vila s bazenima, s prostranih imanja i hacijendi na obali mora u kojima su slavni bili „prinuđeni“ da se samoizoluju i provode teške karantinske dane. To je izazvalo kontraefekat kod plebsa koji se mučio da prehrani porodice i preživi u situaciji kada su mnogi zbog pandemije i pratećih mera gubili poslove, a krediti i kirije za stanove su svejedno dolazili na naplatu. Čak je utvrđeno da su neke od poznatih ličnosti, poput voditeljke Elen Dedženeris i glumice Kristen Bel, vlasnici stambenih zgrada i stanodavci koji nisu svojim finansijski pogođenim stanarima pristali da omoguće moratorijum na plaćanje kirije tokom vanrednog stanja što je dodatno raspalilo osećanje klasnog resantimana.

Ipak, vrhunac bahatosti, licemerja i lažnog altruizma bio je Madonin nastup na Instagramu kada je, u maniru savremene Marije Antoanete, iz kade sa laticama ruža držala predavanje o koroni kao o velikom „izjednačivaču“ koji podjednako vreba i bogate i siromašne, i bele i crne, kao i da ljudi moraju da pokažu empatiju i solidarnost u ovim teškim trenucima. Ova poruka ostarele pop kraljice dočekana je na nož, a njen nalog zatrpan je desetinama hiljada gnevnih i sarkastičnih poruka njenih dojučerašnjih fanova.

„Niste ni svesni koliko vas mrzimo“, „Ti i tebi slični su poslednji koji imaju pravo bilo kome da drže moralne lekcije i pridike“, „Posle ove tvoje objave imam utisak da živim u drugom delu filma Parazit“, „Hej, Madona, pokaži malo empatiju i solidarnost, dođi u ovaj moj podrum gde živim sa još četvoro ljudi, a ja ću u tu tvoju kadu sa laticama ruža“, „Gladni smo i bez novca, ali ne brini, ako zagusti, solidarno dolazimo da pojedemo tebe, sve sa laticama ruža kao garnirungom“, glasile su neke od najžešćih i najotrovnijih reakcija na njenu objavu.

Slično je prošla i izraelska glumica Gal Gado, poznata po ulozi Čudesne Žene u ekranizaciji čuvenog stripa, koja je, šestog dana karantina i u „filozofskom raspoloženju“, kako je sama navela, organizovala svoje slavne prijatelje, uglavnom glumce, da preko interneta obrade u dobrotvorne svrhe kultnu pesmu Džona Lenona Zamisli i to tako što bi svako otpevao po jednu strofu. Reakcije običnih ljudi na pretencioznost i nespretnost tog snimka i njegove poruke bile su toliko brutalne u ismejavanju i izrugivanju da je izraelska glumica bila prinuđena na određeno vreme da zaključa svoj profil na Instagramu, a Njujork tajms je, nakon tog snimka i reakcija na njega, čak objavio dugačak esej u kome je razmatrao da li će selebriti kultura uopšte preživeti koronu.

Po autorki tog članka Amandi Hes, došlo je do trajnog poremećaja odnosa između masa, elita i selebriti ličnosti koje treba da budu veza i most između te dve međusobno udaljene grupacije. Iako po svom bogatstvu nisu ni prineti plutokratiji koju oličavaju ljudi poput Džefa Bezosa ili Bila Gejtsa, slavne ličnosti kao što su Dženifer Lopez ili Bijonse igraju ulogu ambasadora meritokratije i „američkog sna“, one su najbolja reklama vertikalne socijalne mobilnosti, odnosno mogućnosti da se zahvaljujući talentu, fizičkoj lepoti, šarmu i napornom radu dođe do vrha. Ali taj američki san o klasnoj prohodnosti i neslućenim mogućnostima iščezava kada je čitavo društvo zaključano, ekonomija posrće, a broj umrlih ubrzano raste, dok umesto njega uglavnom ostaju ozlojeđenost, zavist i bes.

NEIZBEŽNA PREZASIĆENOST
Pitanje je zapravo koliko bi i bez korone ovaj svet izdržao hiperprodukciju slavnih ličnosti koja već uveliko prevazilazi potrebu publike za zabavom i razbibrigom. Postalo je nemoguće ispratiti sve najnovije serije, emisije i filmove, preslušati sve nove albume i pročitati sve te bestselere kojima nas mediji bombarduju iz dana u dan. Osećanje prezasićenosti je bilo neizbežno. Nije nimalo slučajno to što vodeći sajt za tračeve o poznatima TMZ već godinama beleži pad posete, dok o tiražima tabloida ne treba ni govoriti, jer se pogoršanje njihovog poslovanja uklapa u širu priču o postepenom odumiranju štampe. U tom smislu, korona je, kao i kod nekog pacijenta sa komorbiditetima, samo ubrzala pogoršanje stanja već postojećih bolesti.

Svojevrsna demokratizacija i proleterizacija slave već je u toku, a u postkorona budućnosti samo će se intenzivirati. „U budućnosti svako će biti svetski poznat na 15 minuta“, proročki je najavio proslavljeni pop-art umetnik Endi Vorhol još tokom šezdesetih godina XX veka, mnogo pre pojave interneta. Njegove reči potvrđuje i lucidni francuski književnik Frederik Begbede u svom novom romanu Čovek koji plače od smeha, u kome, između ostalog, pomalo setno piše:

„Demokratizacija medija putem interneta je ubedila narod da svako može da bude voditelj, marketinški stručnjak, novinar, pevač ili komičar: sve što je potrebno jeste računar, smart telefon ili veb-kamera. Slava više nije pripadala samo privilegovanima, već je bila takmičenje otvoreno za sve. Najobičnija blogerka u svojoj garsonjeri mogla je da ponudi svoje mišljenje o najnovijoj Šanelovoj kolekciji u zamenu za besplatnu torbu. Svako je umislio da je zvezda, a ponekad bi to i postajao. Moć medija se urušila tokom 2000-ih i nijedan novinski magnat to nije predvideo.“

SREĆA U NESREĆI
Jasno je da kako se slava bude širila na sve veći krug ljudi, tako će i njene privilegije i pripadajući luksuzi morati da se smanje. Potreba za zabavom neće nestati, ali će ponuda morati da uzme u obzir isplativost i ekonomičnost završne računice. Skupo plaćene televizijske voditelje zameniće jutjub kanali, visokobudžetne holivudske produkcije ustupiće mesto finansijski skromnijim filmovima i serijama na striming platformama, a anonimni muzičari moći će gotovo ravnopravno da se nadmeću za publiku s velikim zvezdama na mreži.

Astronomski honorari za filmske uloge, rekordni fudbalski transferi od stotine miliona evra, ogromne zarade od gargantuanskih muzičkih turneja, sve su to epifenomeni podivljalog kapitalističkog ustrojstva pre korone, ali i posledice društva spektakla koje je visoku kulturu zamenilo popularnom kulturom, planski, zarad profita, ubijajući bilo kakvu duhovnost i uzvišenost. Bez obzira koliko pandemija potraje i kakve će biti njene dugoročne posledice, što verovatno niko sa sigurnošću ne može do kraja da predvidi, jasno je da nam, posle dubinskog preispitivanja u svim sferama života, nužno sledi povratak skromnosti i jednostavnost, naročito u svetlu velike recesije koju svi najavljuju i koja se čini neizbežna.

Sreća u nesreći i ono što ipak daje osnov za kakav-takav optimizam spram budućnosti jeste to da se Njeno visočanstvo Knjiga pokazala imunom na virus, kao i da se čitanje gotovo udvostručilo širom sveta kao rezultat zaključavanja tokom pandemije. Svet koji više čita, a manje obraća pažnje na selebriti likove i frikove, svakako će, nezavisno od korone, biti zdraviji i normalniji svet.

 

Autor Marko Tanasković

 

Naslovna fotografija: Pascal Le Segretain/Getty Images

 

Izvor Pečat, 25. septembar 2020.

 

BONUS VIDEO: