Toni Bler i sporazumi u Vašingtonu

Šta povezuje nedavno potpisane sporazume između Izraela, UAE i Bahreina sa sporazumom koji su potpisali Beograd i Priština, i kakvu ulogu u svemu tome ima „vesnik rata“ Toni Bler?

Nekoliko dana posle potpisivanja takozvanog Sporazuma o normalizaciji ekonomskih odnosa između Srbije (Beograda) i Kosova (Prištine) u Beloj kući u Vašingtonu, potpisani su, doduše sa mnogo više medijske pompe, sporazumi o normalizaciji diplomatskih odnosa između Izraela i Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) i Bahreina. Prema izveštajima iz Bele kuće, vodeći posrednik u sporazumima Izraela i arapskih kraljevina bio je bivši britanski premijer Toni Bler, koji je i savetnik vlasti u Srbiji. Tako se nameće pitanje da li bi ta dva događaja mogla da imaju neke veze?

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da je reč o „istorijskom sporazumu“ koji će „doneti mir“. Zapadni hroničari, međutim, ocenjuju da je, pored poena u predizbornoj kampanji, reč o projektu čiji je krajnji cilj američko-izraelski rat protiv Irana. Ovo je, naime, deo priprema o stvaranju američko-izraelsko-arapske koalicije koja bi bila političko-vojna platforma za oružani napad na Iran. Predsednik Tramp je najavio da će sličan sporazum sa Izraelom uskoro potpisati i Saudijska Arabija. Međutim, još uvek je neizvesno koliko male zalivske monarhije mogu bitnije da utiču na raspoloženje arapskog sveta jer organizacija Arapska liga okuplja 22 zemlje, a do sada su sa Izraelom mirovne sporazume pod američkim pritiskom sklopile samo četiri države. Pre UAE i Bahreina to su učinili Egipat, 1979. godine, i Jordan, 1994. godine.

„VESNIK RATA“
Trampov projekat sa Izraelom nije nov niti nepoznat ali je zapadne hroničare iznenadilo otkud Toni Bler u krugovima Donalda Trampa. Poznato je da on pripada delu duboke države vezanom za klan porodice Klinton. Procenjuje se, međutim, da je ključ u Izraelu s kojim je Bler izuzetno blizak. I naravno, sa Abu Dabijem, ali i Saudijskom Arabijom. Bler već ima status „vesnika rata“ pa se njegovo angažovanje vidi kao pouzdan znak priprema za rat protiv Irana. I za to ima „reference“ – bombardovanje Srbije i rat protiv Iraka. Blerova nevladina organizacija – jedna od njegovih petnaest registrovanih – pod nazivom Institut za globalne promene već više od godinu dana u svojim publikacijama zagovara ratni pohod na Iran. A taj institut finansiraju američki Stejt department, UAE i Saudijska Arabija. Na ceremoniji u Beloj kući bio je prisutan i Toni Bler, koji je za fotografisanje sa arapskim delegacijama bio najtraženiji posle predsednika Trampa.

U svetlu tih sporazuma u Beloj kući, zanimljivi su i detalji takozvanog Sporazuma o normalizaciji ekonomskih odnosa između Beograda i Prištine koji nemaju nikakve veze sa tom normalizacijom. Naime, Srbija (kao i Kosovo) se obavezala da libanski Hezbolah proglasi terorističkom organizacijom iako je taj pokret jaka, legalna, politička grupa u parlamentu Libana, zemlje sa kojom Srbija ima dobre odnose. Takođe, Srbija se obavezala da će svoju ambasadu u Izraelu premestiti iz Tel Aviva u Jerusalim kršeći tako rezolucije Saveta bezbednosti. Prema istom dogovoru, Izrael je priznao nezavisno Kosovo, a ono je priznalo Izrael i otvoriće ambasadu u Jerusalimu. Odjednom je nestala više godina isticana zahvalnost Beograda što Izrael nije priznao Kosovo. Stoga, neizbežna je očiglednost da je takozvani Sporazum o normalizaciji ekonomskih odnosa u velikoj meri i deo američkih ratnih planova na Bliskom istoku.

Ministar spoljnih poslova Bahreina Abdulatif bin Rašid el Zajani, premijer Izraela Benjamin Netanjahu, predsednik SAD Donald Tramp i ministar spoljnih poslova UAE Abdulah bin Zajed el Nahjan tokom potpisivanja sporazuma o normalizaciji odnosa UAE i Bahreina sa Izraelom u Beloj kući, Vašington, 15. septembar 2020. (Foto: Saul Loeb/AFP via Getty Images)
Ministar spoljnih poslova Bahreina Abdulatif bin Rašid el Zajani, premijer Izraela Benjamin Netanjahu, predsednik SAD Donald Tramp i ministar spoljnih poslova UAE Abdulah bin Zajed el Nahjan tokom potpisivanja sporazuma o normalizaciji odnosa UAE i Bahreina sa Izraelom u Beloj kući, Vašington, 15. septembar 2020. (Foto: Saul Loeb/AFP via Getty Images)

Mediji su tvrdili da su predstavnici Beograda bili iznenađeni tim detaljima „sporazuma“, ali izgleda ipak da je sve to dugo pripremano i da iznenađenja nije bilo. Valjalo bi podsetiti da je u novembru 2019. godine otkazana poseta predsednika Srbije Iranu jer se on, kako je saopšteno, „iznenada razboleo“ te mu lekari zabranjuju putovanje avionom 30 dana. Međutim, posle nekoliko dana je predsednik otputovao u Ženevu i Soči. A onda je prvih dana marta predsednik Srbije bio gost na godišnjem skupu najuticajnijeg izraelskog lobija u Americi, Američko-jevrejskog komiteta za javne poslove (AIPAC) na kome je nagovestio spremnost da Srbija prebaci ambasadu u Jerusalim. Takođe, nekoliko dana pre potpisivanja papira u Vašingtonu premijerka Ana Brnabić, koja je deo tima Tonija Blera u Srbiji, izjavila je kako Srbija „treba da modernizuje odnose sa Izraelom“. Utisak je da su sve to bili znaci priprema tih neobičnih detalja „normalizacije ekonomskih odnosa“ Beograda i Prištine.

I opet neizbežno dolazimo do Tonija Blera. On je već više godina savetnik aktuelnih vlasti Srbije, lobista je Izraela i savetnik i prijatelj uticajnog prestolonaslednika Abu Dabija Mohameda bin Zajeda, koji je blizak zvaničnom Beogradu. Uz to, Bler je, kako se tvrdi u zapadnim medijima, sada i deo američkog plana ratnog pohoda na Teheran. Istovremeno, nije više tajna da je u pripremi „sporazuma o normalizaciji ekonomskih odnosa“ i „novoj fazi srpsko-američkih odnosa“ učestvovao i Abu Dabi. A Toni Bler je, kako izgleda, tu jedina stalna veza.

OZBILjNE POSLEDICE
Stvari bi, međutim, mogle da budu daleko ozbiljnije od tog, po svemu sudeći, „privatnog biznisa“. Naime, to bi moglo da znači i da Amerikanci Srbiju smatraju delom šireg Bliskog istoka, baš kao tokom Drugog svetskog rata, kada je saveznička komanda za Srbiju i tadašnju Jugoslaviju bila u Kairu, a ne u Londonu ili u Evropi. To bi mogao biti izuzetno važan indikator statusa Srbije s obzirom na njene evropske ambicije.

Istovremeno, sa tim bliskoistočnim američkim projektom Vašington je Kosovo označio kao muslimansku zemlju koja sada priznaje Izrael, a i nju Jerusalim. Davanje Kosovu statusa muslimanske zemlje može bitno da promeni politički reljef jer probleme Srbije sa tom još uvek formalno njenom pokrajinom prebacuje na polje odnosa sa muslimanima, a ne Albancima. Bez obzira što to liči na jeftinu strategiju – jer ako su Izrael i Amerika spali na muslimansko Kosovo onda tu, ipak, nešto nije u redu – takva percepcija može da ima ozbiljne posledice.

Islamska konferencija koja okuplja sve muslimanske zemlje na svetu, treba podsetiti, nikada nije priznala Kosovo, iako je tu temu Turska uporno nametala na svakom zasedanju. Među braniocima Srbije u Islamskoj konferenciji kao uporni protivnik priznanja Kosova bio je i Iran, a sada se Srbija uvlači u ratnu koaliciju Amerike i Izraela protiv te zemlje.

Ministar spoljnih poslova Irana Mohamad Džavad Zarif tokom sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem prilikom zvanične posete Beogradu, 26. februar 2018. (Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić)
Ministar spoljnih poslova Irana Mohamad Džavad Zarif tokom sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem prilikom zvanične posete Beogradu, 26. februar 2018. (Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić)

Iako se sve pokušava svesti na novu stranicu odnosa sa Amerikom, čemu aktuelna Srbija teži, trebalo bi biti daleko oprezniji. Srbiji nije u interesu da bude uvučena u bilo kakvu ratnu koaliciju, naročito ne u onu protiv zemalja koje su njeni prijatelji. Takođe, trebalo bi se prisetiti i Blerovog „prijateljstva“ sa libijskim liderom Moamerom Gadafijem i Blerove uloge u njegovoj tragediji.

 

Siniša Ljepojević je novinar i publicista sa prebivalištem u Londonu i dugogodišnji saradnik Novog Standarda. Autor je nekoliko knjiga, među kojima je i „EU protiv Evrope, uspon i pad evropskog projekta“. Ekskluzivno za Novi Standard.

 

Naslovna fotografija: Amos Ben Gershom/GPO

 

Izvor Novi Standard

 

BONUS VIDEO: