Turska: Želimo „radikalno rešenje“ na bojnom polju; Rusija: Ne dolivajte ulje na vatru

Sve izjave o vojnoj podršci Jermeniji ili Azerbejdžanu dolivaju ulje na vatru u sukobu između ovih zemalja, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov

Ankara je spremna da pruži podršku Bakuu i za pregovaračkim stolom i na bojnom polju, rekao je danas turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu.

„Želimo da se pitanje Nagorno-Karabaha reši radikalno. Uložili smo puno napora u ovo, ali bezuspešno. Uvek smo bili blizu Azerbejdžana – i na bojnom polju i za pregovaračkim stolom. Nastavićemo i dalje da pružamo solidarnost”, rekao je Čavušoglu nakon posete azerbejdžanskoj ambasadi u turskoj prestonici.

Prema njegovim rečima, svetska zajednica greši, stavljajući Azerbejdžan i Jermeniju u istu ravan u ovom sukobu.

„Azerbejdžan i Jermenija nisu isto. Svi zajedno podržavamo teritorijalni integritet Ukrajine i Gruzije. Ali Azerbejdžan se izjednačava sa Jermenijom, koja je okupirala njegove zemlje. A to je neprihvatljivo”, dodao je Čavušoglu, prenosi RIA Novosti.

Sukob u Nagorno-Karabahu započeo je 1988. godine, kada je autonomna oblast najavila povlačenje iz sovjetskog Azerbejdžana. Posle oružanog obračuna 1992-1994, Baku je izgubio kontrolu nad Karabahom, kao i sedam susednih regiona.

Od 1992. godine vode se pregovori o mirnom rešavanju sukoba u okviru OEBS-ove Minske grupe, na čijem su čelu bila tri kopredsedavajuća – Rusija, Sjedinjene Države i Francuska. Situacija u Nagorno-Karabahu eskalirala je krajem prošle nedelje, javlja Tanjug.

Baku i Jerevan optužuju jedni druge za početak neprijateljstava. U Jermeniji je uvedeno vojno stanje, uvedena je opšta mobilizacija, a muškarcima od 18 do 55 godina zabranjen je napuštanje republike.

U Azerbejdžanu je proglašen policijski čas i delimična mobilizacija.

 

Izvor Politika, 29. septembar 2020.

 

KREMLj POZIVA TURSKU DA “NE DOLIVA ULjE NA VATRU”
Sve izjave o vojnoj podršci Jermeniji ili Azerbejdžanu dolivaju ulje na vatru u sukobu između ovih zemalja, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

„Kremlj, pre svega, polazi od potrebe za što skorijim prekidom vatre i borbenih dejstava. Sve izjave o bilo kakvoj vojnoj podršci ili vojnim aktivnostima nedvosmisleno dolivaju ulje na vatru. Mi smo kategorički protiv toga i ne slažemo se sa takvom postavkom problema“, odgovorio je Peskov na pitanje da li Kremlj razmatra mogućnost vojne podrške Jermeniji, na primer, preko ODKB-a.

Zaoštravanje sukoba u Nagorno-Karabahu je tema za duboku analizu i raspravu u okviru Organizacije Dogovora o kolektivnoj bezbednosti, dodao je Peskov.

„Trenutna situacija, trenutna borbena dejstva na liniji dodira teme su za duboku analizu u okviru organizacije i, naravno, za moguću diskusiju u organizaciji. Što se ostalog tiče, uzdržaću se od bilo kakvih komentara, samo na osnovu toga što je ovo izuzetno osetljivo pitanje gde svi treba da budu apsolutno oprezni“, precizirao je portparol.

Peskov je dodao i da je Rusija u stalnom kontaktu sa Azerbejdžanom, Jermenijom i Turskom u vezi sa situacijom u Nagorno-Karabahu.

„Prikupljamo sve informacije o onome šta se dešava na liniji dodira. Pažljivo pratimo sve novosti, analiziramo situaciju i koristimo to znanje za formiranje našeg budućeg stava, određivanja daljih koraka zajedno sa našim partnerima u grupi OEBS-a“, objasnio je Peskov novinarima.

Rusija poziva partnerske zemlje, uključujući Tursku, da pomognu da se sukob između Jermenije i Azerbejdžana vrati u političko-diplomatske tokove, dodao je Peskov.

„Pozivamo sve zemlje, posebno naše partnere kao što je Turska, da učine sve kako bi ubedili suprotstavljene strane da prekinu vatru i vrate se na mirno rešenje ovog dugotrajnog sukoba političkim i diplomatskim sredstvima“, istakao je Peskov.

U utorak je turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu izjavio da je Turska spremna da podrži Azerbejdžan i za pregovaračkim stolom i na bojnom polju.

Situacija u Nagorno-Karabahu eskalirala je krajem prošle nedelje. Baku i Jerevan se međusobno optužuju za početak borbenih dejstava. U Jermeniji je uvedeno ratno stanje, objavljena opšta mobilizacija i zabranjen izlazak iz zemlje muškarcima od 18 do 55 godina. U Azerbejdžanu je uveden policijski čas.

Sukob u Nagorno-Karabahu započeo je u februaru 1988. godine, kada je ova autonomna oblast objavila otcepljenje od Azerbejdžanske SSR. Posle oružanog sukoba 1992-1994, Baku je izgubio kontrolu nad Nagorno-Karabahom i sedam susednih regiona.

 

Naslovna fotografija: Mihail Metcelь/TASS

 

Izvor Sputnjik, 29. septembar 2020.

 

BONUS VIDEO: