Fukujama: Ovo su najvažniji izbori u istoriji ne samo SAD, već celog sveta

Fukujama je rekao kako smatra da bi, kada bi izbori bili održani sutra, pobedio Bajden i da je Tramp zatvorio zemlju, te da zemlja više ne vodi demokratski svet kao što je ranije činila

Profesor Frensis Fukujama izjavio je da će predstojeći izbori za predsednika SAD biti najvažniji izbori za vreme njegovog života. Kako kaže, oni nisu najvažniji samo za SAD već za sve zemlje u svetu.

Fukujama je na pitanje kakve rezultate očekuje na izborima u SAD rekao kako smatra da bi, kada bi, na primer, izbori bili održani sutra, pobedio Džozef Bajden i da je aktuelni predsednik Donald Tramp zatvorio zemlju, te da zemlja više ne vodi demokratski svet kao što je ranije činila.

“To je suprotan proces u odnosu na demokratizaciju. Ali zanimljivo je što Tramp ima podršku od oko 35 ili 40 odsto američkih građana koji nisu zadovoljni njegovom politikom, ali ga vole”, rekao je Fukujama na onlajn skupu Visa Cashless Forum 2020 u Kijevu.

Ipak, kako je naveo, 60 odsto Amerikanaca ne podržava Trampa i smatra da on deli društvo i da vodi zemlju u pogrešnom smeru.

“Ništa nije učinio da poboljša svoje šanse, a pandemija radi protiv njega”, objašnjava Fukujama i dodaje da sinoćnja, prva debata predsedničkih kandidata u SAD, nije bila na zahtevanom nivou.

“Tramp je hteo da poboljša svoje izglede, ali kada bismo sutra imali izbore, demokratski kandidat Džozef Bajden bi pobedio”, kaže on.

Na pitanje kako vidi novu realnost nakon globalne pandemije virusa COVID-19, kaže da se ona vidi samim tim što on nije uspeo da putuje i da bude uživo prisutan na skupu u Kijevu.

“Više od sedam meseci sam kod kuće, veoma neobično za mene, osećam se odsečeno od celog sveta”, kaže Fukujama i dodaje da je pandemija svojevrstan globalni eksperiment koji pokazuje kako društvo može da preživi tu pandemiju.

On ne smatra da se preko pandemije prelama i pitanje demokratije ili njenog odsustva, ali dodaje da vlada mišljenje da se Kina dobro nosila sa virusom, a da većina demokratskih zemalja u tome nije uspela.

“Postoji nekoliko tačaka koje su bitne u ovome. Prvo, koliko je država sposobna da obezbedi krevete u bolnicama. Zatim, koju količinu lekova može da obezbedi da se leče zaraženi. Drugo pitanje je koliko država brzo reaguje na epidemiju. Treće, građani moraju da veruju vladama, jer ako vlasti preporučuju da se nose maske ljudi moraju da ih nose”, objašnjava on i dodaje da ljudi moraju da veruju jedni drugima, a svaki čovek treba da pomaže i podržava drugog čoveka.

Kako objašnjava, ako nastupimo konkurentski i ne podržimo jedni druge, onda nećemo preživeti.

“Ako nema lidera koji imaju put ka izlazu onda nećemo biti spremni za borbu protiv COVID-19, a samim tim ni ministarstva zdravlja neće dobro, niti pravovremeno reagovati”, tvrdi Fukujama.

Društvo, objašnjava on, kao celina ne može da reaguje dobro na takve izazove u tom slučaju.

“Moja zemlja nije shvatila situaciju na vreme i zato se suočila s tim s čim se suočila”, kaže on.

Na pitanje šta možemo da očekujemo u budućnosti, Fukujama kaže da je svet krenuo dobrim putem ka rešavanju krize, ali, naglašava, ne može da se predvidi konkretan izlazak.

“Preživeli smo mnogo toga. Ekonomska kriza, kriza 11. septembra i važno je da imamo širok uvid u sve kao i razumevanje šireg druustva i da razmišljamo šta bi moglo da usledi”, kaže on.

Ipak, dodaje da mu se čini da se ne ide u pravom smeru jer, kaže, u poslednjih nekoliko godina opet jačaju nacionalistički pravci ne samo na području ŠSR i u istočnoj Evropi, već i u Zapadnoj Evropi.

“Ljudi nastupaju priotiv migranata, protiv stranih državljana i već je pokušano da se zatvore granice kako ljudi ne bi putovali slobodno a na taj način kreiramo nepoverenje jedni prema drugima. Rukovodioci država traže što više moći kod njih”, ocenjuje on.

Zahteva se, tvrdi Fukujama, da ljudi budu kući zatvoreni u četiri zida, a mnogi lideri to koriste ne da bi razvijali demokratiju već da bi učvršćivali vlast u svojim rukama.

“Države sa autokratskim režimima poput Kine su iskoristile situaciju da uspostave nove zakonske regulative. Autokratske zemlje sve više pritiskaju svoje stanovništvo”, objašnjava on i dodaje da se sada vidi šta se dešava u mnogim zemljama u svetu.

“Demokratija je žrtva ovog vremena”, zaključio je Fukujama.

 

Naslovna fotografija: Astrid Stawiarz/Getty Images

 

Izvor Tanjug/NSPM, 30. septembar 2020.

 

BONUS VIDEO: