Uoči sudara regionalnih titana

Nove borbe za Nagorno-Karabah prizvale su povratak nadmetanja regionalnih sila – Rusije, Turske i Irana. Svaki od ova tri regionalna igrača ima veliki uticaj na Južni Kavkaz

Vojna ofanziva Azerbejdžana protiv enklave Nagorno-Karabah, koja je pod kontrolom Jermenije, preti da se brzo pretvori u širi regionalni konflikt u kojem bi Rusija i Turska bile uvučene u zapaljivo nadmetanje preko posrednika. Kako je svaki od moćnih regionalnih aktera pozicioniran na suprotnoj sukobljenoj strani, dublje nadmetanje između Moskve i Ankare može da pokrene ono što neki analitičari vide kao monumentalni „sudar titana“.

Kako ofanziva Azerbejdžana ulazi u treći dan, karabaške jermenske snage ulažu intenzvine napore da odbrane teritoriju i spreče bilo kakav proboj azerbejdžanske strane. Jermenija je saopštila da je više od 80 njenih vojnika poginulo, dok Azerbejdžan tek treba da obelodani crni bilans svojih trupa. Diplomate su rekle za AFP da se Savet bezbednosti UN sastao u utorak, iza zatvorenih vrata, radi hitne diskusije o Karabahu.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da Rusija pažljivo prati situaciju i da je trenutni prioritet „zaustaviti nasilje, a ne utvrditi ko je u pravu, a ko u krivu“. Teheran je izjavio da je spreman da „primeni sve svoje kapacitete kako bi bio postignut prekid vatre i otpočeli pregovori između dve strane“, pri čemu je portparol ministarstva spoljnih poslova Sajid Hatibzadeh pozvao na „momentalno okončanje sukoba“.

Međutim turski predsednik Redžep Tajip Erdogan zahtevao je da Jermenija okonča svoju „okupaciju“ Karabaha, čije je jermensko stanovništvo proglasilo otcepljenu republiku nakon rata za autonomiju iz 1991. godine. „Došlo je vreme da se završi kriza u ovom regionu, koja je otpočela okupacijom Nagorno-Karabaha“, rekao je Erdogan. „Sada Azerbejdžan mora da preuzme stvar u svoje ruke“.

Usred ovako dinamične situacije, pozornica je spremna za usijano nadmetanje regionalnih rivala.

KARABAŠKI TROUGAO
Južni Kavkaz je dugo bio region sukobljavanja, sa predistorijom potčinjenosti jačim silama. Kroz vekove su se Persijanci, Osmanlije i Rusi sukobljavali zarad kontrole nad ovom oblasti. U proteklim danima je ponovo ogoljena ta vrsta geografske ranjivosti, pošto su obnovljene borbe za Karabah prizvale povratak nadmetanja regionalnih sila. Savremeno izdanje ovog geopolitičkog nadmetanja vodi se između Rusije i Turske, dok je Iran važna ali potcenjena treća strana. Svaki od ova tri regionalna igrača ima važne interese i dragocen uticaj na Južni Kavkaz.

Ali sa ovim poslednjim rasplamsavanjem ozbiljnih borbi, rizik od otvorenog rata verovatno je izoštrio njihovu pažnju. Iz ove perspektive „karabaškog trougla“, geometrija dolazećeg sukoba otkriva složenu i preteću borbu za dominaciju. U ovom trenutku, Rusija, Turska i Iran su na oprezu i tesno prate kako se događaji odvijaju na bojištima. Međutim, u navedenoj trojci, Turska je najaktivnija. Podrška Turske svom azerbejdžanskom savezniku drastično se uvećala pre nekoliko meseci.

Pripadnici azerbejdžanske i turske armije tokom jedne zajedničke vojne vežbe (Foto: verelq.am)
Pripadnici azerbejdžanske i turske armije tokom jedne zajedničke vojne vežbe (Foto: verelq.am)

Ubrzanje turskih aktivnosti pretežno je motivisano željom da se povrati nekadašnja uloga glavnog vojnog patrona Azerbejdžana, što je cilj koji je nedavno dobio na značaju usled frustracija Turske time što su je Rusija i Izrael prestigli u obimu isporuka naoružanja Azerbejdžanu. Pružanjem vojnih obuka i opreme Azerbejdžanu, Turska je ovu zemlju ohrabrila da se prema Jermeniji postavi samouverenije, pa čak i agresivnije.

Skorašnje vojne vežbe pod turskim tutorstvom izazvale dovele su do rasta samouverenosti unutar azerbejdžanskog oficirskog kora, što je posledično izazvalo srazmeran stepen preteranog samopouzdanja kod vojnika. Ali usled nedovoljne i neadekvatne kohezije jedinica, kao i manjkavosti discipline i osnovne obuke, ukupna borbena gotovost običnih vojnih snaga Azerbejdžana je niska. Ironija je što je vojska takvog profila poželjan partner sa turske tačke gledišta, jer se tako produbljuje zavisnost Azerbejdžana od pomoći i usmeravanja Ankare.

Šire posmatrano, Turska je takođe imala koristi od privremenog vakuuma, pošto je rusko vojno otvaranje ka Azerbejdžanu bilo striktno ograničeno na velike i skupe isporuke naoružanja, odnosno na nabavku modernih ofanzivnih borbenih sistema. Iako je ovo u određenoj meri poslednjih godina bilo propraćeno ruskim nastojanjima da se kultivišu veze sa komandnim kadrovima, nedostatak veza na nižim nivoima, sa komandanatima jedinica i oficira srednjeg ranga, omogućio je turskim vojnim savetnicima i instruktorima jasnu prednost.

RUSKI UGAO
Drugi ugao ovog karabaškog trougla, tj. Rusija, poseduje izrazite prednosti koje nadmašuju turski uticaj. Uprkos strepnjama o ruskim ambicijama u regionu, Azerbejdžan sada vidi Rusiju kao ključnog igrača u sukobu oko Nagorno-Karabaha. Ovakva percepcija je posledica nekolicine faktora. Prvo, Azerbejdžan je svestan da je Moskva preuzela diplomatsku inicijativu povodom karabaškog mirovnog procesa, kao i da su pridruženi medijatori – Francuska i SAD – nevoljno ustupili diplomatsko vođstvo Rusiji.

Druga prednost Rusije leži u tome što ne samo da za Jermeniju ne postoji realna bezbednosna alternativa Rusiji, nego veće tenzije i ozbiljnija opasnost od borbi čini Jermeniju još zavisnijom od bezbednosnih obećanja Rusije. Uprkos konstantnom i konzistentnom ruskom pritisku na jermensku vladu, priroda jermenskih odnosa sa Rusijom je transakciona, a Jerevan je prinuđen da se cenka sa Moskvom, najčešće sa pozicija slabijeg pregovarača.

Premijer Jermenije Nikol Pašinjan tokom sastanka sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, Sankt Peterburg, 06. jun 2019. (Foto: kremlin.ru)
Premijer Jermenije Nikol Pašinjan tokom sastanka sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, Sankt Peterburg, 06. jun 2019. (Foto: kremlin.ru)

Treće, kako je u ranijim rundama sukoba već demonstrirano, a naročito aprila 2016. godine, jedino je Rusija na obnovljanje neprijateljskih dejstava odgovorila brzo i efikasno. To pokazuje i činjenica da su jedini sporazumi o obustavi vatre u Karabahu postignuti uz rusko učešće.

Dugoročno gledano, Rusija će biti od esencijalnog značaja za bilo koje eventualno ispregovarano rešenje karabaškog konflikta. Štaviše, Rusija će po svemu sudeći biti jedini regionalni akter sposoban da nametne mir i omogući održivost bilo kog potencijalnog mirovnog sporazuma.

PERSIJSKA MOĆ
Na dugi rok, sa one strane projekcija turske moći i ruskih strateških prednosti, tu je i Iran kao prenebregnuti treći element karabaškog trougla. Ne samo da je pogrešno potceniti Iran kao pravog regionalnog igrača i rivala, nego je i opasno.

Preciznije rečeno, nakon neuspeha iranskog preokreta u odnosima sa Zapadom usled propasti nuklearnog sporazuma, Teheran se priprema za povratak u region Južnog Kavkaza. Ali u slučaju Južnog Kavkaza, a za razliku od primera Iraka i Sirije, tenzije sa Zapadom ovde neće biti glavna pokretačka motivacija za Iran, kao što je to bio slučaj u Iraku i Siriji.

Umesto toga, promaljajući povratak Irana kao regionalnog aktera na Južnom Kavkazu motivisan je željom Teherana da suzbije dva glavna rivala koja doživljava kao regionalne uljeze: Rusiju i Tursku. Ova strategija će igrati na kartu šiitskog islama, kojim bi se Azerbejdžan istovremeno privlačio i prisiljavao da bude saveznička šiitska zemlja.

Međutim, Teheran će takođe paziti da se direktno ne konfrontira ni sa Ankarom ni sa Moskvom, nego će verovatno postepeno i subverzivno podrivati pozicije svojih rivala. U tom smislu, Iran će upotrebiti svoje već izgrađene odnose sa jedinim stabilnim i prijateljskim susedom – Jermenijom, budući da će kao vodeća država-zastupnik šiita i jedina teokratska šiitska država imati snage da se odupre zahtevima Azerbejdžana

Predsednik Irana Hasan Rohani tokom sastanka sa predsednikom Jermenije Armenom Sarkisijanom, Jerevan, 30. septembar 2019. (Foto: Aboutaleb Nadri/irangov.ir)
Predsednik Irana Hasan Rohani tokom sastanka sa predsednikom Jermenije Armenom Sarkisijanom, Jerevan, 30. septembar 2019. (Foto: Aboutaleb Nadri/irangov.ir)

Sa ovako raspoređenim figurama, sledeća partija borbe za Karabah verovatno će dovesti do novog i još manje predvidivog perioda nestabilnosti i nebezbednosti, što neki u svojim predviđanjima vide kao dolazeći sudar regionalnih titana.

 

Preveo Vladan Mirković/Novi Standard

 

Naslovna fotografija: Kirill Kudryavtsev/EPA

 

Izvor Asia Times

 

BONUS VIDEO: