Натпис „Уједињено Краљевство је напустило Европску унију“ уз заставе УК и ЕУ приказани путем пројектора на клифовима Довера у ноћи Брегзита, 01. фебруар 2020. (Фото: Tim P. Whitby/Sky UK via Getty Images)

Predstavljena knjiga „Bregzit revolucija“ S. Ljepojevića

Urednik knjige, Jovo Vukelić, istakao je da se radi o jednoj visprenoj studiji neposrednog i nepristrasnog posmatrača procesa istupanja Velike Britanije iz EU

U ponedeljak, 28. septembra 2020. godine, u organizaciji Instituta za evropske studije u Beogradu održan je razgovor povodom nedavno objavljene knjige Siniše Ljepojevića pod naslovom Bregzit revolucija. Siniša Ljepojević je poznati srpski novinar i publicista, dugogodišnji dopisnik Tanjuga iz Londona, te jedan od retkih domaćih autora koji izuzetno dugo i studiozno prati dešavanja u Ujedinjenom Kraljevstvu. Dugogodišnji boravak u ovoj zemlji doprineo je tome da Siniša Ljepojević bude jedan od najboljih srpskih poznavalaca društvenih i političkih prilika na Ostrvu. O knjizi su, pored autora, govorili dr Slobodan Reljić, Aleksandar Pavić, kao i urednik knjige Jovo Vukelić.

Na početku razgovora, okupljenoj publici obratio se dr Miša Đurković, naučni savetnik i direktor Instituta za evropske studije. On je napomenuo da ova knjiga, bez obzira na to što je njen autor publicista, po svojoj koncepciji, ali i naučnoj aparaturi, ima naučne pretenzije. Ona sadrži pregršt zanimljivih podataka koje je autor prikupljao godinama, baveći se praćenjem brojnih društveno-političkih fenomena vezanim za proces izlaska Ujedinjenog Kraljevstva iz Evropske unije. Ocenivši je svojevrsnom hronologijom procesa bregzita, Đurković je napomenuo da se radi o izuzetno važnom štivu bez koga se neće moći pisati istorija ovih događaja.

Zatim se obratio Jovo Vukelić, urednik knjige. On je istakao da se radi o jednoj visprenoj studiji neposrednog i nepristrasnog posmatrača procesa istupanja Velike Britanije iz EU. Takođe, ovo delo je svojevrsno svedočanstvo borbe koja se poslednjih godina vodi između pristalica i protivnika bregzita. Ona otkriva velike igre britanske političke i biznis elite, ali sa druge strane, govori i o velikoj pobedi narodne volje uprkos ogromnom novcu uloženom u propagandu, odnosno političke spinove i laži usmerene protiv većinskog raspoloženja. Bregzit revolucija predstavlja, za njega, povratak ideje suverenizma (i slobode i nacionalnog ponosa) koja je uspela da pobedi višedecenijsku diktaturu liberalizma. Naznačivši da će ova knjiga razvejati mnoge zablude, još jednom je podvukao kako temeljnih, socijalnih i političkih promena ne može biti sve dotle dok elite ne shvate da u njima učestvuju.

Aleksandar Pavić na početku je istakao da se radi o prvoj knjizi napisanoj o bregzitu na srpskom govornom području, uz to, od strane čoveka ogromnog znanja i izuzetnog životnog iskustva. Kroz prizmu bregzita autor je prikazao rat posleratnih elita protiv sopstvenog naroda. Ovaj sukob postojao je i 50-ih godina prošlog veka, u periodu začetaka evropskih integracija. Međutim, prethodnih godina spomenuti rat se rasplamsao do te mere da je dobio panevropske razmere. Posledica toga je sprovođenje različitih agendi mimo volje naroda. Pa je tako Ujedinjeno Kraljevstvo bez referenduma pristupilo EU, bez da je iko konsultovao biračko telo. Sa druge strane, kako je bregzit iznenadio dobar deo elita, one pokušavaju da spreče slične pokušaje u drugim evropskim zemljama u kojima vlada slično raspoloženje, poput Danske, Holandije, Italije itd. Stoga je značajan deo knjige posvećen borbi za poništavanjem narodne volje.

Dr Slobodan Reljić naglasio je da je autor napisao izuzetno interesantno štivo, pre svega iz razloga što je tokom pisanja imao dva uvida. Ne samo da je Ljepojević čitao i proučavao ovaj fenomen već je on i dugo živeo u UK, te je izgradio i određeni kritički stav prema britanskom društvu. Važnost ovog dela vidi i u kvalifikovanju bregzita kao revolucije, što je termin koji kod nas uglavnom ima negativnu konotaciju. Otuđenost i osionost elita ostavlja narodu samo jedan izbor, a to je pobuna. S tim u vezi, bez obzira na pokušaje briselske i londonske birokratije da blokiraju proces istupanja UK iz EU, ovaj proces je nepovratan. No, kao jedan od glavnih rizika za realizaciju bregzita Reljić vidi pandemiju koronavirusa.

Naposletku, okupljenima se obratio i sam autor, Siniša Ljepojević. Kako je sam rekao, dosta je nezahvalno pisati o procesima koji su još uvek u toku. Stoga je ovu knjigu označio kao jedan segment fenomena bregzita, koji pokušava da rasvetli njegove uzroke i pozadinu. Kao lajtmotiv provejava bespoštedna borba između bezočne i agresivne propagande vladajućeg establišmenta, sa jedne, i naroda, sa druge strane. Na uspeh pobede naroda uticalo je i to što svaka propaganda ima svoje limite. Iako je infrastrukturna i uopšte ekonomska međuzavisnost UK i EU značajna, većina Britanaca bila je spremna da plati cenu izlaska iz Unije. Pojedini naknadni pokušaji pritiska Brisela na London da promeni odluku, pre svega preko Škotske, po Ljepojevićevom mišljenju, ne mogu dati rezultate, iz razloga što se obe elite (i britanska i briselska) boje posledica eventualnog izigravanja narodne volje.

Pritisci preko Škotske ne mogu biti ozbiljni, jer, kako ističe, ova istorijska zemlja prema Zakonu o devoluciji nema mehanizama da utiče na evrointegracione procese. Kako je podrška bregzitu nakon referenduma isključivo rasla, britanske političke vođe, koje bi verovatno i poklekle pred ucenama iz Brisela, ipak neće smeti da izigraju volju birača zbog straha od izliva narodnog nezadovoljstva. Pokušaje EU da oteža život Britancima, autor vidi ne toliko u kontekstu odmazde Brisela prema Londonu koliko u demonstriranju moći prema onim zemljama u kojima postoji većinska volja za izlazak iz EU. Inače, razvejava zabludu po kojoj je UK prva država koja je izašla iz evropskih integracionih okvira. Naime, to su do sada učinili Alžir nakon sticanja nezavisnosti, kao i danska provincija Grenland.

U svakom slučaju, mišljenja je da će UK istupiti iz EU do 31. decembra ove godine sa ili bez sporazuma sa Briselom. Ipak, Velika Britanija postala je poslednjih decenija duboko frustrirano društvo. U međuvremenu je došlo do kidanja socijalnog tkiva, gubljenja identiteta, naročito religijskog, ali i smene elita. Naime, tradicionalnu britansku aristokratiju potisnula je umnogome finansijska oligarhija. Do velikih promena došlo je i u biračkom telu. Radnička klasa, nekadašnja baza laburista, poslednjih godina listom podržava konzervativce, dok bogatiji slojevi glasaju za liberale i laburiste. Inače, uspehu bregzit revolucije doprineo je i deo elita, koji je osetio narodno nezadovoljstvo zbog desuverenizacije njihove države. Zato i ne čudi što je deo finansijske zakulise londonskog Sitija zajedno sa britanskom kraljevskom porodicom stao na stranu većine građana. Vladajući engleski krugovi pokušavaju da kontrolišu stvaranje Novog svetskog poretka (koji može samo naizgled biti nacionalistički i antiglobalistički), tako što će među prvima povlačiti određene geopolitičke poteze, u cilju stvaranja okruženja u kojima će moći da definišu pravila igre, a ne da im se prilagođavaju. Indikativno je to da je London danas glavni svetski centar za kupovinu kineskog juana, a sa druge strane, Rotšildi su po prvi put svoju berzu zlata premestili u Šangaj.

Imajući u vidu preokret koji se dogodio u Velikoj Britaniji 2016. godine ali i druge procese koji svet vode u pravcu formiranja novog poretka, nešto drugačijeg od onog globalističkog kog smo očekivali, možemo izvući određene zaključke. Narodni gnev protiv liberalne diktature oslabiće globalističke strukture kakve danas poznajemo. Međutim, simbioza Londona i Šangaja, pre svega u finansijskom pogledu, kao i gotovo opšti konsenzus u zloupotrebi trenutne pandemije koronavirusa, između naizgled suprotstavljenih strana, ostavlja nam bojazan u pogledu borbe protiv otuđenih elita. U svakom slučaju bregzit revolucija daje nadu običnom čoveku da je moguće pobediti vladajući establišment.

 

Autor Dušan Ilić, Institut za evropske studije

 

Naslovna fotografija: Tim P. Whitby/Sky UK via Getty Images

 

Izvor Stanje stvari, 02. oktobar 2020.

 

BONUS VIDEO: