Ruben Išhanjan: Jermenski duh je nepobediv

Ne mislim da je stradanje ujedinilo Jermene, čak smatram da bi trebalo da se oslobodimo stava da smo mnogostradalni narod. Nas je povezao nepobedivi jermenski duh

Rubena Išhanjana sam upoznao na književnom festivalu „Točka sborki“ koji je 2016. godine održan na Krimu, u Sevastopolju. Upoznao sam ga kao ozbiljnog, suptilnog i obrazovanog čoveka nesklonog jeftinim zanosima i grupašenju, pa me je tim više zanimalo šta on ima da kaže o aktuelnim događajima između Jermenije i Azerbejdžana.

Ruben Išhanjan (1986) je jermenski pisac, prevodilac, novinar i izdavač, generalni direktor izdavačke kuće „Orakul“, koordinator Međunarodnog foruma prevodilaca i izdavača zemalja Zajednice nezavisnih država i Baltika i urednik njihovog sajta.

Koji su, po Vašem mišljenju, osnovni uzroci tekućih sukoba u Nagorno-Karabahu (Arcahu)?
Ja nisam političar, ali mislim da ljudi iz kulture ne bi smeli da ostanu nemi u ovim danima. Moj odgovor neće biti odgovor politikologa, već nekoga ko se bavi kulturom. Pre svega se radi o tome da je Turska odlučila da preko Azerbejdžana sprovede svoje interese u našem regionu, sa samo jednim ciljem – stvaranjem Velike Turske (Velikog Turana). Dogodilo se da je po svom geografskom položaju Jermenija jedna od zemalja koja se protivi ostvarenju tog cilja.

Turska ne ratuje direktno sa Jermenijom, pre svega zato što postoji faktor odvraćanja u vidu članstva Jermenije u ODKB i ruskih baza koje štite našu teritoriju. Arcah je nepriznata republika, ali pregovori imaju smisla samo ako  svetski lideri za pregovarački sto pozovu obe strane. Iako razumem svu složenost geopolitičke problematike, ubeđen sam da svetski lideri neće ostati ravnodušni.

Na svom Fejsbuk profilu ste citirali reči Martina Lutera Kinga: „Kada se sve završi, nećemo više pamtiti reči naših neprijatelja, već ćutanje prijatelja“. Šta ste i koga pri tome imali na umu?
To sam napisao podelivši fotografiju vojnika koji u rukama drži malog dečaka. To je u prvom redu bilo upućeno mojim prijateljima u inostranstvu, koji u ovom trenutku više vole da pišu o zagađenoj vodi na Kamčatki i ugroženim morskim životinjama.

Žena na balkonu posmatra ruševine nakon granatiranja Stepanakerta od strane azerbejdžanske artiljerije, 04. oktobar 2020. (Foto: EPA/David Ghahramanyan/NKR INFOCENTER/PAN Photo)
Žena posmatra ruševine nakon granatiranja Stepanakerta od strane azerbejdžanske artiljerije, 04. oktobar 2020. (Foto: EPA/David Ghahramanyan/NKR INFOCENTER/PAN Photo)

Ta ekološka katastrofa je bez sumnje strašna, ali govoriti o njoj a prećutkivati humanitarnu katastrofu koja se upravo događa na našim granicama, za mene je jednako ravnodušnosti. A kako je govorio Bernard Šo: „Najveći greh u odnosu prema bližnjem nije mržnja već ravnodušnost, što je vrhunac nečovečnosti“.

Napisali ste, takođe, da ste spremni da pođete u rat i, ako treba, da poginete. Šta za Jermene i vas lično znači Nagorno-Karabah (Arcah)?
Napisao sam: „Spreman sam da ratujem do pobede, čak iako je cena život“. Ta formulacija se veoma razlikuje od onoga što ste naveli u pitanju. Kako je rekla poznata televizijska glumica i istinska Jermenka Sati Spivakova: „Jermenija i Arcah – to su dva dela istog srca“.

Za mene lično Arcah, kao i Jermenija, predstavlja domovinu. Moj otac se rodio u selu Giši u Martuninskom rejonu. Moji roditelji su iz Stepanakerta, gde i dalje žive moji rođaci. Svake godine sam sa ocem putovao u Arcah. Naravno da sam spreman da ratujem za svoju domovinu. Kako bi i moglo drugačije?

Iako ne znaju mnogo o jermenskoj kulturi i istoriji, Srbi osećaju bliskost sa jermenskim narodom, pre svega zbog ogromnih stradanja koja su oba naroda doživela u istoriji. Koliko su stradanja uticala na formiranje jermenskog identiteta?
U Jermeniji znamo za neke od poznatih srpskih umetnika – Milorada Pavića, Gorana Petrovića, Emira Kusturicu, Gorana Bregovića. Imamo i pesnika i prevodioca Babkena Simonjana koji se još od 1975. godine bavi jermensko-srpskim književnim i kulturnim vezama. Ali, u pravu ste – jermensko-srpskih kulturnih projekata je malo, a mislim da bi se, kada nastupi mir, time trebalo pozabaviti.

Jermenski vojnik Nagorno-Karabaha tokom artiljerijskog dejstva prema azerbejdžanskim položajima, 04. oktobar 2020. (Foto: Handout/AFP)
Jermenski vojnik Nagorno-Karabaha tokom artiljerijskog dejstva prema azerbejdžanskim položajima, 04. oktobar 2020. (Foto: Handout/AFP)

Povodom vašeg pitanja o stradanjima i o jedinstvu, ne mislim da je stradanje ono što nas je ujedinilo kao Jermene, čak smatram da bi trebalo da se oslobodimo stava da su Jermeni mnogostradalni narod. Nas je povezao jermenski duh, i on je nepobediv.

Kakva u vaša predviđanja povodom daljeg razvoja događaja u Nagorno-Karabahu (Arcahu)?
U toku je sukob geopolitičkih interesa više zemalja. Svaka se trudi da ostvari svoje ciljeve. A ja ne da verujem ili da se nadam, nego znam da će Jermenija sigurno pobediti i da će Arcah postati međunarodno priznata država.

 

Autor Vladimir Kolarić

 

Izvor Novi Standard