D. Drobnjicki: Sprema se zavera protiv Trampa, SAD će to skupo koštati

Da bi zaboravila na trampizam kao na noćnu moru, američka elita će morati da „očisti“ značajan deo biračkog tela i nametne makar i relativno nežnu, autoritarno-ideološku vladavinu

Čim su stigli prvi izveštaji da je Donald Tramp zaražen koronavirusom, novinari i stručnjaci počeli su da spekulišu o tome šta će se dogoditi ako Tramp iz bilo kog razloga ne bude u stanju da privede kraju izbornu trku. Ili ako vašingtonski establišment odluči da iskoristi trenutak da povrati kontrolu nad situacijom uklanjanjem „Trampovog faktora“ iz političke jednačine.

Ova ideja nije nova. Mnogo pre neuspešnog pokušaja impičmenta 2019. godine, američka štampa je, naročito posle neuspelog impičmenta, počela da spekuliše o „prihvatljivosti Majka Pensa zbog neprihvatljivosti Donalda Trampa“. Pens je za liberale izuzetno neprijatan političar – previše konzervativan, porodičan i religiozan, ali je „razumljivo zlo“. Kad bi došao na vlast posle Trampove smene, sa njim bi bilo moguće „voditi poslove kao i obično“, bez velike štete na fasadi američke demokratije. Uostalom, klanovi Buš i Klinton dobro su se slagali u „vašingtonskoj močvari“.

To bi takođe odgovaralo značajnom delu starog republikanskog establišmenta, koji se nije oslobodio gotovo biološke mržnje prema Trampu i svemu što je povezano s njim. Istovremeno, uopšte nije bitno da li će predsednikova bolest biti teška ili neće. Važno je šta mediji kažu i šta smeju da pišu i o čemu bruje društvene mreže.

Mnogo pre interneta i elektronskih medija, sličan trik je pokušan protiv demokratskog predsednika SAD Vudro Vilsona. U jesen 1919. godine, on se zarazio španskim gripom u Evropi. Njegovi protivnici širili su glasine da mu je bolest oštetila um. Zvanična istorija govori samo o moždanom udaru koji se Vilsonu dogodio ubrzo po povratku kući, o neuspelom pokušaju da se kandiduje za treći mandat (tada je to bilo legalno) i o pobedi republikanca Vorena Hardinga na izborima 1920. godine.

U „savršenoj američkoj demokratiji“ postoje mnoge rupe i proceduralni trikovi za postizanje željenog ishoda izborne bitke uz malo ili nimalo uvažavanja raspoloženja biračkog tela. Ako američki establišment oseća „egzistencijalnu opasnost“ – mogu da uslede građanski rat ili tajni dogovor koji ga sprečava.

Republikance ništa ne sprečava da zamene svog predsedničkog kandidata, čak i ako je to trenutni šef države. Za to je potrebno samo solidarno glasanje 168 članova Republikanskog nacionalnog komiteta, a to su – funkcioneri, a ne delegati prethodno izabrani na kongresu stranke.

Cela igra se može završiti i tako što Bajden postaje predsednik, a Pens potpredsednik. Zatim Bajden šest meseci kasnije iz zdravstvenih razloga napušta funkciju, pa Pens postaje predsednik i bori se 2024. godine sa Kamalom Haris ili nekim drugim demokratom za ulazak u Belu kuću. Još efektnije će biti ako Pens, nakon stupanja na dužnost, imenuje za potpredsednika SAD Kamalu Haris.

Moguće je i da se dve glavne američke stranke dogovore da pred izbore nominuju druge kandidate, pa se nakon izbora dogovore u Kongresu ko će postati „najmoćniji čovek na Zemlji“. Problem je, međutim, u tome što je danas nemoguće sve to izvesti bez ozbiljnih „strukturnih posledica“. Vodeće stranke SAD morale bi da se upuste u razbijanje nacionalne ustavne demokratije. ne osvrćući se na biračko telo.

Da bi zaboravila na trampizam kao na noćnu moru, američka elita će morati da „očisti“ značajan deo biračkog tela. Ne fizički, naravno, već socijalno. Još gore, moraće gotovo formalno da nametne, makar i relativno nežnu, autoritarno-ideološku vladavinu. Takva vladavina biće na tankim nogama. Pre svega zbog padanja životnog standarda za većinu običnih Amerikanaca.

Amerika će platiti preveliku cenu uspešne zavere svoje elite – ako do nje dođe – protiv Trampa i trampizma. Sam uspeh takve zavere nije mnogo izgledan, ali je to sasvim drugo pitanje.

 

Autor Dmitrij Drobnjicki

 

Naslovna fotografija: Saul Loeb/AFP/Getty Images

 

Izvor Fakti, 06. oktobar 2020.