Prekršeno primirje dogovoreno u Moskvi, Jerevan i Baku se međusobno optužuju

Jerevan tvrdi da je Baku izveo raketni napad na nekoliko naseljenih oblasti u Nagorno-Karabahu, među kojima je i prestonica Stepanakert

Uprkos postignutom primirju u Moskvi, nastavljene su borbe Jermenije i Azerbejdžana u regionu Nagorno-Karabah uz međusobne optužbe dve zemlje za kršenje postignutog dogovora.

Primirje između Jermenije i Azerbejdžana koje je dogovoreno u Moskvi nakon dugih pregovora trebalo je da zaustavi borbe i omogući snagama Nagorno-Karabaha i vojske Azerbejdžana da razmeni zarobljenike i tela preminulih tokom sukoba.

Ministarstvo odbrane Jermenije optužilo je Azerbejdžan za bombardovanje naselja u Jermeniji, dok su snage regiona Nagorno-Karabah navele da je vojska Azerbejdžana pokrenule novi napad pet minuta nakon dogovorenog primirja i da su u tom napadu poginula dva civila, preneo je Rojters.

Jerevan tvrdi da je Baku izveo raketni napad na nekoliko naseljenih oblasti u Nagorno-Karabahu, među kojima je i prestonica nepriznatog Arcaha, Stepanakert. Sa druge strane, ministarstvo odbrane Azerbejdžana objavilo je da su jermenske snage gađale grad Terter u Nagorno-Karabahu i tako prekršile prekid vatre. Vlasti Azerbejdžana su saopštile da su neprijateljske snage u Nagorno-Karabahu bombardovale teritoriju Azerbejdžana i da je jedan civil poginuo.

Pomoćnik predsednika Azerbejdžana Hikmet Gadžijev rekao je da je u napadu na grad Gendže na zapadu Azerbejdžana poginulo najmanje sedam ljudi, a 33 osobe su ranjene. Kancelarija državnog tužilaštva Azerbejdžana saopštila je da je jedna raketa pogodila stambenu zgradu u Gendžeu, drugom po veličini azerbejdžanskom gradu, navodeći da je u tom napadu poginulo pet, a ranjeno 28 ljudi, preneo je Tas.

Jučerašnji susret u Moskvi bio je prvi diplomatski kontakt Azerbejdžana i Jermenije otkako je otpočeo sukob u Nagorno-Karabahu 27. septembra. Procenjuje se da je više od 500 ljudi tokom sukoba izgubilo život, a da se više hiljada ljudi raselilo od početka sukoba.

 

Izvor Rojters/Tanjug/RTS, 11. oktobar 2020.

 

ALIJEV: ULOGA RUSIJE POSEBNA
Baku je spreman da momentalno započne pregovore sa Jerevanom o Nagorno-Karabahu, izjavio je predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev i istakao da izjava o rezultatima trilateralnih pregovora u Moskvi između ministara inostranih poslova Rusije, Jermenije i Azerbejdžana predviđa povlačenje jermenskih snaga iz Karabaha.

„Spremni smo da počnemo sutra, stoga sve zavisi od delovanja Minske grupe OEBS i njihovog rasporeda rada. Naša strana je spremna da započne pregovore odmah“, rekao je Alijev u intervjuu za RBK. S tim u vezi, on je rekao da „ukoliko jermenska strana bude privržena režimu prekida vatre, tada će, kao što sam juče rekao, započeti faza političkog regulisanja i završiće se faza prinuđivanja na pregovore“.

„U okviru konsultacija, koje se se odvijale juče i večeras u Moskvi, nismo išli na to od Jermenije zahtevamo potpunu kapitulaciju za pregovaračkim stolom. Shvatamo da je režim jermenskog premijera Nikola Pašinjana ranjiv. Zato nismo insistirali na određenim datumima u okviru usaglašene izjave. Ali ona svakako predviđa povlačenje jermenskih okupacionih snaga sa naše teritorije“, rekao je predsednik.
Istovremeno, Alijev je pozitivno ocenio rezultate pregovora Azerbejdžana i Jermenije u Moskvi o nagorno-karabaškom sukobu.

„U celini pozitivno ocenjujem rezultate pregovora, jer se u izjavi, koja je data o ishodima pregovora, govori da se iz humanitarnih razloga proglašava režim prekida vatre, kao i da počinju suštinski pregovori između Jermenije i Azerbejdžana, što je bilo od principijelne važnosti i što je bio stav Azerbejdžana. Takođe je potvrđena nepromenljivost formata pregovora“, rekao je Alijev, govoreći o ishodu sastanka šefova diplomatije Azerbejdžana, Jermenije Zograba Mnacakanjana i Džejhuna Bajramova u Moskvi, uz učešće ruskog ministra inostranih poslova Sergeja Lavrova.

Azerbejdžanski lider je dodao da ne isključuje mogućnost pregovora sa premijerom Jermenije, ali da za to moraju da se stvore određeni uslovi, kao i da bi u ovoj fazi takav sastanak bio neproduktivan.

„Stoga ne isključujem takvu mogućnost, ali za to su potrebni određeni uslovi. U ovoj fazi ne smatram to produktivnim, već naprotiv. Jermensko rukovodstvo bi trebalo konačno da shvati da je sa Azerbejdžanom nemoguće govoriti jezikom ultimatuma, uvreda i ucena“, rekao je Alijev.

Podsetimo, ministri spoljnih poslova sastali su se u petak u Moskvi kako bi razgovarali o situaciji u Nagorno-Karabahu. Pregovori su se održavali iza zatvorenih vrata. Ovi pregovori, koji su trajali više od deset časova, bili su najduži u poslednjih 20 godina.

Pregovori su završeni usvajanjem sporazuma. On sadrži četiri tačke za rešavanje sukoba. Između ostalog, strane su objavile o prekidu vatre od podneva 10. oktobra u humanitarne svrhe radi razmene ratnih zarobljenika i drugih pritvorenih osoba i tela mrtvih.

Međutim, već 10. septembra strane su počele da se međusobno optužuju za kršenje prekida vatre.

 

Naslovna fotografija: Russian Foreign Ministry Press Office/TASS

 

Izvor Sputnjik, 11. oktobar 2020.

 

BONUS VIDEO: