Ekonomski aspekt „Mini Šengena”

Ko će izvući geopolitičku korist nije sasvim jasno, ali jasno je da u ekonomskom smislu projekat „Mini Šengena” najviše odgovara ekonomski najjačoj članici – Srbiji

Predsednik Srbije Aleksandar  Vučić i premijer  tzv. Kosova Avdulah Hoti, obavezali su se 4. septembra ove godine u Beloj kući u Vašingtonu na normalizaciju ekonomskih odnosa. Oni su tada u prisustvu predsednika SAD Donalda Trampa potpisali svako svoj primerak dokumenta „Ekonomska normalizacija“ koji se razlikuju u poslednjoj od 16 tačaka.

I Beograd i Priština su, naime, potpisali svako samo svoj primerak dokumenta, a ne međusobno, a američki predsednik je na svakom primerku potpisao pismo o namerama. Dokumenti koje su potpisali predstavnici Beograda i Prištine razlikuju se samo u poslednjoj tački (koja se odnosi na Izrael). Sve ostale tačke dokumenta su iste, a na početku je akcenat stavljen na normalizaciju ekonomskih odnosa dve strane. U jednoj  od tačaka piše da će se obe strane pridružiti i u potpunosti koristiti benefite „Zone mini-Šengena” koju su najavile Srbija, Albanija i Severna Makedonija u oktobru 2019.

Inicijativa ekonomske zone „mini Šengen” počela da se razvija u drugoj polovini 2019. godine i do sada su održane tri konferencije, ali je sve bilo zaustavljeno zbog pandemijee virusa korona. Definisana su sva polja u kojima treba unaprediti saradnju, kako bi se približila onome što se zove zajedničko tržište, kroz primenu četiri ekonomske slobode: ljudi, robe, usluga i kapitala, što je jedna od temeljnih vrednosti Evropske unije. „Mini Šengen” nije politička unija, niti „nova Jugoslavija“, već ideja koja bi trebalo da omogući neometano uživanje pomenute četiri slobode stanovništva zapadnog Balkana.

Strah od Srbije

Za „mini Šengen”, možda i najznačajniju tačku iz ovog sporazuma, bitno je da je Priština pristala da bude deo inicijative, i to je konkretna korist dokumenta iz  Vašingtona, ocenili  su srpski zvaničnici.  Međutim, zbog te  stavke su Hotija kod kuće sačekale žestoke kritike, pa je on izjavio da će Priština strogo voditi računa o svojim interesima pri pristupanju „mini Šengenu”. Na kosovskoj političkoj sceni se ta buduća zona slobodne trgovine i prometa podrugljivo naziva „mini-Jugoslavijom” i veruje se da bi omogućila srpsku ekonomsku dominaciju u regionu. Kosovski Albanci nisu iskreno prišli ovoj inicijativi, već pod određenim pritiskom, iščekujući ishod predsedničkih  izbora u SAD 3. novembra ove godine. Nadaju se pobedi demokratskog kandidata Džozefa Bajdena, koji čvrsto podržava tzv. Kosovo u  njegovim  zahtevima za postizanje priznanja, pa misle da će  lakše moći da ostvare svoje nerealne političke  ciljeve.

Ako se realizuje inicijativa „mini Šengena” stvorilo bi se jedno tržište od skoro 20 miliona stanovnika, za slobodan protok roba, usluga, ljudi i kapitala, gde bi bili ujednačeni uslovi poslovanja, uklonjene birokratske prepreke za lakši prelazak preko granice, građani prelazili granicu na osnovu svoje lične karte, a što bi olakšalo fluktuaciju radne snage. Takvo tržište poželjno je i za buduće investitore, koji na svoja ulaganja gledaju strateški. Tržište rada bi bilo šire i sveobuhvatnije, a zajedničke radne dozvole bi se lakše izdavale. Priznavanje kvalifikacija i diploma, bez dodatnih procedura, obezbedilo bi veću mogućnost kretanja i dostupnost  radne snage.

Predsednik SAD drži govor uoči ceremonije potpisivanja Sporazuma o ekonomskoj normalizaciji odnosa Beograda i Prištine (Foto: AP Photo/Evan Vucci)

I pored svih koristi, ideja o „mini Šengenu”, koja nije zamena već priprema za EU, kod određenih političara u zemljama regiona naišla je na određeni otpor. Oni kao najčešći argument navode to da bi Srbija kao najveća država uspostavila i ekonomsku i političku dominaciju u regionu na štetu ostalih. Srpski zvaničnici navode da Srbija jeste najveći izvoznik ali da će od „mini Šengena” koristi imati sve zemlje. Oni su ocenili da neke analize govore da bi veća ekonomska integracija regiona doprinela povećanju regionalnog BDP na godišnjem nivou od jedan odsto, i da samo dalja, snažnija, konkretnija ekonomska i trgovinska integracija regiona zapadnog Balkana može da omogući i olakša prelazak na model ubrzanog i održivog rasta svih  ekonomija. „Mini Šengen”, sada kada je dobio veće šanse da zaživi, u skorašnje vreme trebalo  bi  da postane realnost zapadnog Balkana.

Jedna od oblasti u Srbiji koja bi najviše profitirala osnivanjem „mini Šengena” je oblast hrane, jer se ruše sve barijere koje se tiču veterinarskih i fitosanitarnih sertifikata. Privrede zemalja regiona su umnogome komplementarne i to potiče još iz perioda socijalizma i bivše SFRJ,  pa tu prednost sada treba bolje iskoristiti. Uvođenje evropskih standarda kroz različite regionalne inicijative nije samo cilj, već način da svi građani osetili konkretnu dobit.

Šta je „Šengen?”

Sama ideja i naziv „mini Šengen” potiče od tzv. Šengen vize. Šengen viza  je namenjena za kratki boravak ili tranzit kroz područje Šengena  u trajanju od najviše 90 dana u bilo kojem periodu od 180 dana. Viza koju izdaje jedna Šengen država važi za putovanje u bilo kojoj Šengen državi, ali mora se  podneti zahtev za vizu u ambasadi zemlje  glavnog odredišta. Ako se putuje kroz nekoliko država Šengena, od kojih nijedna nije glavno odredište, mora se  podneti zahtev za vizu u ambasadi zemlje u koju se prvo ulazi. Države članice Šengena su Austrija, Belgija, Češka, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Nemačka, Grčka, Mađarska, Island, Italija, Letonija, Lihtenštajn, Litvanija, Luksemburg, Malta, Holandija, Norveška, Poljska, Portugal, Slovačka, Slovenija, Španija, Švedska i Švajcarska.

Dolazak Američke razvojne finansijske korporacije (DFC) dogovoren Vašingtonskim sporazumom, koja ima godišnji budžet preko 60 milijardi dolara, predstavljaće značajan signal za investitore i investicije u region zapadnog Balkana. Razvojna korporacija usmerena je ka finansiranju projekata koji su od strateške važnosti za region, uz podršku američke administracije.

Zato se očekuje dolazak još većeg broja američkih i drugih investitora u Srbiju. DFC je u septembru otvorio kancelariju, da zaposle ljude koji su neophodni i krenu u u realizaciju investicija. Centar njihovih operacija u regionu biće u Beogradu, a očekuje se da će najveću korist od dolaska i novca koji oni pružaju imati građani Srbije. Američka korporacija spremna je da direktno investira u privatna preduzeća i da u njima postanu suvlasnici.

Očekuje se da Srbija privuče što više investitora i da pokrene velike infrastrukturne projekte zahvaljujući novcu koji će stići. Američka razvojna agencija podržava, pre svega, privatne projekte i privatne investicije, preduzetništvo – žensko preduzetništvo, preduzetništvo mladih, startap kompanije, kao i male i mikro kompanije. Kroz ovu saradnju očekuje se da se povećaju domaće investicije, ali i veći priliv stranih investicija, jer prvo pitanje koje postavlja strani investitor koji hoće da gradi fabriku jeste kakva je politička situacija. Ovo će smanjiti politički rizik, koji je često opredeljujući za strane investitore.

“Mini Šengen” je deo Vašingtonskog sporazuma, ali je ovog puta garant tog sporazuma Amerika, što je značajno za Srbiju, koja je najveći izvoznik u regionu i koja je zbog zatvaranja tržišta KiM izgubila više stotina miliona evra (oko milion evra dnevno) za manje od dve godine.

Kamion čeka na administrativnom prelazu Jarinje nakon uvođenja taksi na robu iz Srbije od strane privremenih samoupravnih organa u Prištini, 23. novembar 2018. (Foto: Tanjug/Sava Radovanović)

U formalnom smislu vašingtonskim sporazumom Priština se obavezala da će postati deo „mini Šengena”, premda je od početka bila protiv te ideje privrednog povezivanja. Očekuje se da se za ovo opredele i Crna Gora i Bosna i Hercegovina, koje sada analiziraju prednosti i nedostatke takvog pristupa. Privrednici BiH nadaju se da će vlast odlučiti da bude deo „mini Šengena” i da će na taj način kompanije iz BiH imati otvoren pristup novom zajedničkom tržištu. Postoji i zainteresovanost EU da podrži „mini Šengen”, ali pod uslovom da sve privrede regiona budu uključene.

Sa političkim autoritetom SAD, koje stoje iza dogovora postignutog u Vašingtonu, veruje se da će ova inicijativa  dobiti dodatni impuls i da će do kraja ove godine dati dalji konkretan napredak, ka stvaranju zajedničkog ekonomskog prostora.

Nadgradnja CEFTA-e

Vašingtonski sporazum i „mini Šengen” trebalo bi  da budu garancija da neće doći do primene jednostranih mera, kao što su bile prištinske takse od 100 odsto na robu iz uže Srbije, uvedene u novembru 2018. godine. Tokom 2019. i u prvom kvartalu ove godine nije bilo  plasmana srpske robe na KiM. One su potpuno ukinute u martu ove godine, i za nekoliko meseci plasman robe iz uže Srbije na KiM se vratio na 50 odsto vrednosti pre uvođenja taksa. Prema podacima PKS, kada su od marta ukinute takse, zaključno sa julom ove godine,  plasman srpske  robe je bio u vrednosti 120 miliona evra, a u istom periodu 2018. iznosio je oko 250 miliona evra.

Sa svim zemljama u regionu Srbija ostvaruje robni suficit, pre svega sa BiH, Severnom Makedonijom, Crnom Gorom i Albanijom. Pozitivni saldo ima i u uslugama IT sektora koji je u prvih sedam meseci ove godine iznosio više od pola milijarde evra. Učešće IT sektora u BDP Srbije približava se učešću poljoprivrede.

„Mini Šengen” bi trebalo da bude nadgradnja postojećeg CEFTA sporazuma, multilateralnog regionalnog sporazuma o slobodnoj trgovini, koji ima deo koji se odnosi na usluge, ali nije bio dovoljno iskorišćen. Glavna slabost CEFTA je što su se sve odluke donosile konsenzusom Mešovitog komiteta na ministarskom nivou, a UNMIK/Kosovo (po Rezoluciji  1244 SB UN kao potpisnik ovog sporazuma 2006. godine), obilato je kršilo  sporazum, pa su se svi problemi, koji su se, uglavnom, odnosili  na necarinske prepreke, rešavali  na bilateralnoj osnovi zainteresovanih  partnera u sporu. Zato je Srbija  predlagala da se način glasanja promeni i primeni model „konsenzus minus jedan”. Cilj predloga je bio da se izbegne dosadašnja praksa da jedna članica blokira drugu, prilikom glasanja o važnim pitanjima. Ovim modelom bi se isključila iz odlučivanja strana u sporu, izbegla blokada i omogućilo nesmetano donošenje odluka. Sve članice CEFTA su tada načelno podržale stav Srbije, ali je on ostao mrtvo slovo na papiru i nikada nije zaživeo u praksi.

CEFTA je dala značajan doprinos porastu trgovine unutar regiona, ali ona ima svoja ograničenja i trebalo bi je nadograditi kako bi se omogućio slobodan protok i ljudi i kapitala, što je i najkomplikovanije. Iako je opšti stav u regionu da je CEFTA mnogo postigla u jačanju trgovinskih odnosa među članicama, potrebno je napraviti i korak dalje u njenom funkcionisanju, jer je očigledno dala svoj maksimum. Postoje problemi između članica CEFTA, ali nema  mehanizma da se oni prevaziđu, zbog čega je potreban neki novi oblik organizacije i saradnje, koji će eliminisati slabosti ovog sporazuma.

Zvanična ocena – ekonomija

CEFTA se svela na klasični sporazum o slobodnoj trgovini, iako je za 13 godina funkcionisanja dala značajne rezultate u robnoj razmeni među zemljama na ovom prostoru. Pokazalo se da je CEFTA postala prevaziđena i da je potrebno preći na neku novu fazu da bi se uspostavilo zajedničko ekonomsko područje zapadnog Balkana. Region zapadnog Balkana je posustao u daljoj ekonomskoj integraciji, i danas u okviru CEFTA postoji više vancarinskih barijera nego sa bilo kojom trećom zemljom. CEFTA, zapravo, ne funkcioniše još od vremena kada je Priština uvela takse na robu iz uže Srbije i BiH, pa se može oceniti da, dok se ne reše politički odnosi između Beograda i  Prištine, bilo koji regionalni sporazum će dosta teško funkcionisati.

Međutim, neki koraci su već sprovedeni kada je u pitanju regionalna saradnja u razmeni roba ( na primer uspostavljen je jedinstveni granični prelaz između Srbije i S. Makedonije). Radi se  na tome da dokumenta koja prate robu, fitosanitarna i ostala dokumenta, dobiju efikasniji tretman. Predviđen je i elektronski nadzor prilikom transporta robe kroz region. Ključni doprinos te saradnje trebalo bi da bude priznavanje diploma, što je značajno za deficitarna zanimanja (kao što su doktori, inženjeri, arhitekte). Oni bi bez nostrifikacije mogli da konkurišu za posao u regionu. Takođe, značajna  je promocija ovog regiona kao jedinstvene investicione destinacije, s obzirom na to da postoji  disparitet, odnosno da investicije dolaze u određene delove zemalja, dok su rubna područja, do sada, bila posebno ugrožena.

Kamioni u Severnoj Makedoniji čekaju na granici sa Srbijom (Foto: Ververidis Vasilis/shutterstock.com)

„Mini Šengen” bi trebalo da ubrza promet i trgovinu među zemljama zapadnog Balkana, ali i tog regiona sa ostatkom Evrope, a  zvanična ocena je  da to nije politički, nego ekonomski projekat. Cilj  je ukidanje prepreka u razmeni dobara i usluga između zemalja regiona, kao i slobodno kretanje stanovništva.

Treba izbeći kilometarske kolone na granicama, gde se čekajući na graničnim prelazima godišnje gubi 30 miliona sati i 800 miliona dolara. Zato je neophodno modernizovati granične prelaze i carinske terminale zemalja regiona, od kojih mnogi datiraju još iz vremena SFRJ, što znači da nisu opremljeni za veliki promet koji se preko njih  danas odvija. Neophodno je  ubrzati procedure na granicama, što se može postići i integrisanim graničnim prelazima između dve zemlje i digitalizacijom, a sa ciljem bržeg prijavljivanja robe i izdavanja raznih sertifikata. Tu je i pitanje priznavanja brojnih dokumenata od drugih država u regionu, što je prepreka slobodnijem kretanju stanovništva.

Privredni savet

Iako Hrvatska nije deo ove inicijative, s obzirom na to da je članica EU i teži da uđe u „pravi” Šengen, u vodećim hrvatskim firmama pažljivo prate zbivanja u regionu, pa tako i rad na stvaranju balkanskog „mini-Šengena”. Poslovni ljudi u Hrvatskoj,uglavnom podržavaju ovu inicijativu, a to se posebno odnosi na hrvatske kompanije koje posluju i na tržištima zapadnog Balkana.

Kao jedan od najnovijih konkretnih koraka u regionalnoj saradnji je i to da je Komorski investicioni forum zapadnobalkanske šestorke -KIF ZB6 (Srbija, S. Makedonija, BiH, Crna Gora, Albanija i UNMIK/Kosovo), na sednici Upravnog odbora 5. oktobra ove godine u Tirani, osnovao Poslovni savet koji će, u ime 400 hiljada kompanija koje okuplja zajednička regionalna komora, na terenu pratiti otklanjanje prepreka za uspešnije privređivanje unutar regiona i sa EU, i o tome redovno informisati zapadnobalkanske vlade, predlažući mere koje će privrednicima olakšati poslovanje i smanjiti troškove.

Osnivanjem Poslovnog saveta u čijem sastavu su vlasnici i menadžeri 16 velikih poslovnih sistema, koji imaju kompanije i poslovne operacije u celom regionu, obezbediće se još aktivnije učešće poslovne zajednice u izgradnji zajedničkog regionalnog tržišta i jedinstvene investicione destinacije na zapadnom Balkanu i uspostavljanju čvršćih regionalnih ekonomskih relacija. Poslovni savet će biti savetodavno telo zajedničke regionalne komore i njegova snažna podrška u zastupanju interesa i predloga poslovne zajednice pred vladama regiona. Iniciraće se  redovni, kvartalni sastanci sa predsednicima, premijerima i resornim ministarstvima, na kojima će se, na osnovu informacija sa terena i analiza, iznositi inicijative i predlozi za brže otklanjanje barijera uspešnijem poslovanju i regionalnom povezivanju kompanija pojedinačno i privreda u celini, saopštila je PKS.

Prema oceni Centra za evropske politike, zapadni Balkan mora da razmišlja kao region, jer jedino tako može da se suoči sa problemima, poput pandemije koronavirusa, i da napreduje na putu ka EU. Zapadni Balkan mora da deluje kao region i zbog toga što su sve zemlje suviše male pojedinačno, pa šansu za saradnju treba potražiti u okviru „mini Šengena”, a oni koji su pokrenuli tu inicijativu trebalo bi da pokažu na koji način ona može da se sprovede. Region može da napreduje samo ako se uključe svi učesnici, a bez vladavine prava inicijativa „mali Šengen” osuđena je na propast.

Kontroverzna tumačenja

Prema izveštajima pojedinih inostranih agencija i medija, iako se još uvek ne zna kako će tačno izgledati „mini Šengen”, ko će mu sve pristupiti i kome u geopolitičkoj igri odgovara a kome ne, ideja o „balkanskom mini-Šengenu” se polako razvija, uz kontroverzna tumačenja.

U Berlinu zvanično pozdravljaju balkansku inicijativu, a nemaju ništa protiv američke podrške. To je izvorno pre nekoliko godina podstaknuto inicijativom nemačke kancelarke Angele Merkel, a nastavilo se godinama sa konkretnim uspesima. Time se misli na tzv. Berlinski proces koji je nemačka vlada pokrenula 2014. godine. Cilj je bio da se zapadnobalkanske države konkretnijim projektima podstaknu na putu ka EU. Iz toga je 2017. nastao akcioni plan o privrednoj saradnji, koji je potpisalo svih šest privreda regiona zapadnog Balkana, i to na temelju sporazuma o slobodnoj trgovini – CEFTA.

Zasedanje CEFTA komiteta tokom CEFTA nedelje u Moldaviji 2015. (Foto: cefta.int)
Zasedanje CEFTA komiteta tokom CEFTA nedelje u Moldaviji 2015. godine (Foto: cefta.int)

Vašingtonski sastanak su, međutim, neki u Berlinu opisali  kao „neokolonijalni mačo-šou”, pa je traženo da EU trajno preuzme ulogu posrednika. Pa ipak, nisu svi na Balkanu uvereni da je Brisel u stanju da igra ulogu jedinog posrednika. EU je prokockala mnogo poverenja u regionu i utisak je da EU bez saradnje sa SAD ne može da progura trajna rešenja na Balkanu.

Pojedine  ocene polaze  od  toga da je na osnovu dostupnih podataka nejasno kako bi tačno izgledao „mini Šengen”, odnosno da li se radi o potencijalnom geopolitičkom instrumentu SAD sa ciljem da ta zemlja zadrži uticaj na proces evropskih integracija zemalja zapadnog Balkana, ili na pregovore Beograda i Prištine.

Pojedini hrvatski mediji  su ocenili da će najveću korist od „mini Šengena” imati Srbija i da se svi plaše njene dominacije. Stvaranje zajedničkog privrednog prostora i bescarinske zone najviše bi koristilo najvećoj i ekonomski najsnažnijoj članici te zone, a to je upravo Srbija. Zbog toga upravo Srbija najviše zagovara ovaj projekat, koji će dobiti svoj puni smisao tek kada obuhvati sve zapadnobalkanske zemlje koje nisu u EU. Tzv. Kosovo, BiH i Crna Gora su do sada odbijali da pristupe ovoj inicijativi, plašeći se stvaranja „četvrte Jugoslavije” i dominacije Srbije. Zbog toga je ocenjeno da je zeleno svetlo Prištine za pristupanje „mini Šengenu” važan uspeh Beograda.

Može se zaključiti da je jačanje regionalnih ekonomskih integracija i saradnje, što brža izgradnja zajedničkog zapadnobalkanskog prostora i dublje uključivanje regiona u jedinstveni pravni i ekonomski sistem EU od presudnog značaja za oporavak regionalnih privreda od posledica pandemije korona virusa.

U suštini regionalne inicijative  „mini Šengena” leži zajednički interes za ostvarenje i ispunjenje četiri slobode EU na zapadnom Balkanu – slobodno kretanje ljudi, roba, usluga i kapitala u zajedničkom regionu. Ovo je autentičan proces u koji  su pozvane da se priključe i ostale zemlje regiona Zapadnog Balkana. CEFTA sporazum predstavlja realnu osnovu da se stvori neki oblik ne samo trgovinske, već i ekonomske regionalne zone, koja bi uključivala sve one aktivnosti koje su već sadržane u ovom sporazumu, ali i neke dodatne oblasti koje predviđa projekat „mini Šengen”. On bi mogao da oživi ekonomiju Balkana, mada ima i onih kojima ne odgovara stabilnost regiona.

 

Naslovna fotografija: Predsedništvo Srbije

 

Dejan Jovović je naučni savetnik i redovni član Naučnog društva ekonomista Srbije. Ekskluzivno za Novi Standard.

 

Izvor Novi Standard