Može li Tramp ponoviti čudo iz 2016. godine?

Bajden trenutno ima ogromnu prednost nad Trampom u svim ključnim državama. Može li Tramp ponoviti čudo iz 2016. godine? Možda i može

Apres moi, la deluge (posle mene, potop) predvideo je Luj XV nakon šokantnog poraza njegove vojske od strane Pruske pod vođstvom Fridriha Velikog u Bici kod Lojtena 1757. godine.

„Potop”, odnosno Revolucija, došla je tri decenije kasnije, i u krvi sprala monarhiju Burbona poslavši Luja XVI – unuka Luja XV – i njegovu suprugu Mariju Antonetu na giljotinu.

Donald Tramp šalje slična upozorenja protiv ishoda u kojem bi Džo Bajden pobedio na predsedničkim izborima a demokrate preuzele kontrolu nad Senatom. S obzirom na magnitudu unutrašnjih podela u SAD, ulozi zaista jesu veliki.

Demokrate žele da preurede Ameriku, a šansa da će odneti pobedu na svim nivoima i dalje je, 17. dana do izbora, u domenu izvesne mogućnosti.

Rano glasanje već je na rekordnom nivou. Sudeći po većini anketa, Bajden je u prednosti u gotovo svim kolebljivim državama – Pensilvaniji, Mičigenu, Viskonsinu, Ohaju, Severnoj Karolini, Džordžiji, Floridi i Arizoni. Da bi pobedio na izborima, Trampu je neophodna pobeda u šest ili sedam nabrojanih država.

Nije gotovo

U anketama koje mere podršku na nacionalnom nivou Tramp zaostaje još više, u nekim je taj zaostatak i dvocifren, što odražava ogromnu prednost koju demokrate imaju među manjinskim zajednicama u tradicionalno plavim državama poput Kalifornije, Njujorka i Ilionisa.

Međutim, nije sve gotovo.

U ovoj fazi kampanje 2016. godine Hilari Klinton je imala jednako impresivnu prednost u anketama, a na kraju je izgubila u svih osam pomenutih država, što je predstavljalo najveće izborno iznenađenje još od pobede Harija Trumana nad Tomom Devejom (Tom Dewey) 1948. godine.

Može li Tramp ponoviti čudo iz 2016. godine?

Možda i može. Kad se radi o energiji, uzbuđenju, entuzijazmu i kapacitetu za okupljanje sopstvenih pristalica, čak i u najtežem trenutku pandemije, Tramp je bez premca. Kad Tramp uputi poziv, njegove pristalice se odazovu. Nemoguće je setiti se predsednika koji je uspevao da organizuje tako masovne mitigne sa konzistentnošću kakvu pokazuje Donald Tramp.

Predsednik SAD Donald Tramp stiže na predizborni miting u Orlandu, Florida, 12. oktobar 2020. (Foto: AP/Evan Vucci)

Nasuprot tome, Bajdenovi oskudni mitinzi su uzbudljivi koliko i penzionerski turniri u boćanju. Njegova pojava, čitanje sa telepromptera i recitovanje napada koje su mu pripremili pomoćnici izazivaju tek kurtoazne aplauze. Retkost je da prođe dan u kojem Bajden nije promrmljao nešto pogrešno, pokazao da ga pamćenje ne služi dobro ili izgubio tok misli.

Suština Bajdenove kampanje zapravo se svodi na izbegavanje vođenja kampanje. I to mu polazi za rukom. Njegova kampanja neretko već u devet sati ujutru obavesti javnost da toga dana više neće imati novih vesti ili obraćanja.

Pitanje koje ovo nameće više nije da li je Džo „izgubio korak” – retko ko to poriče – već da li on poseduje neophodnu mentalnu oštrinu da odlučno predvodi slobodni svet u naredne četiri godine.

Dve nedelje pred izbore, međutim, birači ostavljaju utisak da ih to pitanje ne zanima, ili bar da ih ne opterećuje u toj meri da ih odvrati od glasanja za Bajdena i Harisovu (Bajdenov izbor za potpredsednicu države; prim. prev).

Sve se vrti oko Trampa. A imperativ za predsednika i njegovu kampanju ostaje da ubede naciju u nekoliko istina. Prva od njih je da Bajden nije fizički i mentalno sposoban da obavlja posao predsednika. On neće biti u stanju da se suprotstavi radikalnim elementima u svojoj partiji i planovima koje će oni pokušati da realizuju u naredne dve godine, sa velikim izgledima za uspeh.

Ako Bajden pobedi, oni će insistirati da Senat učini ono što mu je posavetovao Barak Obama: Da odbace „relikviju Džima Kroua” poznatu pod nazivom opstrukcija i da uz pomoć 50 demokratskih senatora nametnu agendu koja bi donela više promena i od Ruzveltovog Novog dogovora (Nju dil).

Radikalna agenda

Šta ova agenda podrazumeva?

Premeštanje fokusa sa jednakosti u šansama za građane svih rasa na jednakost u ishodima – u prihodima, bogastvu i moći. Reparacije za ropstvo. Izlaženje u susret zahtevima grupe „Životi crnaca su važni” da se „preosmisli rad policije” i da se „skreše policijski budžet”.

Kad je u pitanju imigracija, ova agenda podrazumeva otvoreni put do momentalnog prava na državljanstvo i pravo glasa za „sanjare” (deca nelegalnih migranata koju su roditelji u ranom detinjstvu doveli u SAD; prim. prev). Okončanje deportacija. Amnestiju za 11 do 22 miliona nelegalnih imigranata u SAD. Raspuštanje granične policije (ICE). Otvaranje američkih granica za nove i masovnije talase imigracije, kako bi Amerika postala rasno, etnički, društveno i kulturno najraznolikije društvo u istoriji čovečanstva.

Prekrajanje strukture Senata time što bi se Portoriku i Vašingtonu (misli se na glavni grad, ne na državu; prim. prev.) dao status saveznih država, čime bi demokrate dobile još četiri senatora i učinile da SAD postanu dvojezična država.

Osim toga na agendi su i proširenje Vrhovnog suda dodavanjem dvoje novih sudija. Podizanje poreza na zaposlene, lični dohodak, korporacije, kapitalnu dobit i imovinu. Ubrzanje odustajanja od emisije ugljenika zaustavljanjem svih bušotina u moru i ukidanjem bilo kakvog oslanjanja na energiju dobijenu iz uglja, nafte, gasa ili frakinga. Besplatno obrazovanje za sve od vrtića do fakulteta.

I tako dalje, i tako dalje. Ali opet, bez ukidanja institucije opstrukcije u Senatu, republikanska manjina bi mogla da blokira ovu agendu čiji je cilj stvaranje nove američke države koja ne bi ličila na onu koju poznajemo.

Kip slobode u Njujorku, jedan od glavnih spomeničkih simbola Sjedinjenih Američkih Država (Foto: Getty Images)

Ne, to nije Francuska revolucija.

Ali nije ni zemlja koja se duže od dva veka razvijala iz Američke revolucije. Radikalni elementi iz Antife i BLM-a (Životi crnaca su važni) stalno nas na to podsećaju razbijanjem ikona i statua ljudi koji su hrišćansku veru i zapadnu civilizaciju doveli do ovih obala, zasnivajući republiku koja možda upravo iščezava.

 

Prevod Aleksandar Vujović/Novi Standard

 

Naslovna fotografija: Alex Wong/Getty Images

 

Izvor Buchanan.org

 

BONUS VIDEO: