Da li je EU garant „kosovskog ustava” ili sporazuma iz Brisela?

S. Zečević: EU pokazuje da je na međunarodnom planu politički i geostrateški „patuljak” jer ne može da utiče na Prištinu da poštuje preuzete obaveze iz Briselskog sporazuma

Posle četvorodnevne posete Miroslava Lajčaka Prištini i Beogradu izvesno je samo da će se pregovori u Briselu nastaviti i da će se tamo pričati i o Zajednici srpskih opština. Kada će to biti, još se ne zna – predsednik Srbije je rekao kada god Lajčak zakaže. A tek je nepoznanica kako će se razgovarati o ZSO jer Priština i Beograd i dalje imaju suprotstavljene vizije o tome šta ta zajednica treba da bude.

Dilemu nije baš razrešio ni specijalni izaslanik Evropske unije Lajčak, budući da je u Beogradu izjavio da svi dogovori moraju da budu ispunjeni onako kako su dogovoreni, da ustav nije Biblija i da je logično da se može menjati, ali se dan ranije u Prištini pozivao i na „duh” kosovskog ustava i na mišljenje kosovskog ustavnog suda, govoreći da je na osnovu njih i na osnovu sporazuma iz Brisela potpisanih 2013. i 2015. godine potrebno pripremiti dokumenta o Zajednici srpskih opština i formirati je. I onda razgovarati o statusu ZSO. Kada bi zajednica trebalo da „profunkcioniše” – pre ili posle potpisivanja sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma – opet je ostalo nerazjašnjeno. Beograd traži odmah, a Lajčak je u Prištini govorio o implementaciji nakon potpisivanja sveobuhvatnog sporazuma.

Polusatni razgovor s predsednikom Aleksandrom Vučićem u četvrtak uveče o daljim koracima u dijalogu Lajčak je juče na „Tviteru” ocenio kao „iskren, detaljan i konstruktivan”. S novim direktorom Kancelarije za KiM juče ujutro očigledno je najviše reči bilo o ZSO, budući da je Petar Petković tražio da Zajednica srpskih opština bude formirana odmah i s nadležnostima koje joj pripadaju po briselskim dogovorima. Petković je u razgovoru s Lajčakom rekao da je sada na testu ne samo volja Prištine da se problemi rešavaju dijalogom već i sposobnost EU kao posrednika u dijalogu da garantuje sprovođenje dogovorenog.

Dodatnu konfuziju, međutim, uneo je lider Demokratskog saveza Kosova Isa Mustafa objavivši u četvrtak na „Fejsbuku” pismo, koje je 24. avgusta 2015. godine, dan pre potpisivanja Sporazuma o opštim principima ZSO, primio od bivše visoke predstavnica EU Federike Mogerini, a u kojem ga ona uverava da zajednica neće imati izvršna ovlašćenja. Mustafa je naveo da je ovo pismo predstavio Lajčaku na sastanku koji je održan tog jutra.

To pismo je za Srbiju nešto novo, kaže narodni poslanik Milovan Drecun i ocenjuje da je to jednostrani potez urađen iza leđa Beograda. „Mislim da bi Lajčak trebalo da razjasni tu situaciju jer Mustafa kaže da ga je upoznao s tim. Ispašće da smo prevareni ne samo do strane Albanaca nego i od strane EU ako se ispostavi da je to pismo tačno”, rekao je Drecun, prenosi „Sputnjik”.

Kaže i da je nakon posete izaslanika EU glavno pitanje kako on misli da premosti ključnu prepreku za razgovor i natera Prištinu da realizuje ZSO. Ističe da je Miroslav Lajčak rekao da dve strane treba same da odrede kako će izgledati normalizacija i da se EU neće mešati u to. „To je nešto što je na dugačkom štapu, veoma široko definisano. Prvi put je Lajčak rekao da takozvani ustav Kosova može da se menja”, navodi Drecun i ističe da papir o primeni Briselskog sporazuma predviđa prilagođavanje pravnih okvira.

Rezultat Lajčakove turneje je polovičan i on je u načelu dobio saglasnost za nastavak dijaloga, ali ako se uzmu u obzir uslovi koje Priština postavlja i njihov stav prema ZSO, teško je očekivati da uskoro dođe do dijaloga, a i ako dođe, teško je očekivati neki značajniji napredak, smatra nekadašnji šef diplomatije Živadin Jovanović. Kako je rekao za Tanjug, ne očekuje nikakav napredak u dijalogu do završetka predsedničkih izbora u SAD, a Lajčakovu ulogu specijalnog predstavnika EU vidi kao „produženu ruku nemačkih interesa na Balkanu”.

I Slobodan Zečević iz Instituta za evropske poslove ocenjuje da je posle Lajčakove posete ostalo „poprilično nejasno” da li je Priština pristala da se dijalog nastavi razgovorom o ZSO, što je uslov Beograda, dok je, kako ocenjuje, Srbija ponovo pokazala bezgranično strpljenje i posvećenost pregovorima o KiM, stabilnosti regiona, ulasku u EU i evropskim vrednostima. Zečević kaže da EU pokazuje da je „ekonomski džin”, ali na međunarodnom planu politički i geostrateški „patuljak” jer ne može da utiče na Prištinu da poštuje preuzete obaveze iz Briselskog sporazuma.

Izvršni direktor Centra za strateške alternative Dušan Proroković smatra da će pitanje formiranja ZSO teško biti rešeno. Politika EU prema kosovskom pitanju definiše se u Berlinu, rekao je Proroković za Tanjug, naglasivši da je odavno jasan cilj – pregovori treba da posluže konačnoj legitimizaciji statusa takozvane republike Kosovo u međunarodnim odnosima, što prema prema Išingerovom planu, kako kaže, znači da Priština dobije stolicu u UN. „Lajčakova uloga je da usmeri ceo proces ka tom cilju”, ocenjuje on.

Đurić: Ako žele sveobuhvatnu normalizaciju, neka promene propise

Hašim Tači je preksinoć ponovio stav Prištine da ZSO nije tehničko pitanje i da neće biti promene ustava po tom pitanju. A bivša kosovska ministarka za dijalog Beograda i Prištine Edita Tahiri poručila je „da je polazna tačka konačnog sporazuma da Srbija promeni ustav uklanjanjem Kosova iz njega”. Na to je Marko Đurić, bivši šef pregovaračkog tima Beograda, odgovorio da Tahirijeva može da menja Ustav Srbije ako se kandiduje i pobedi na izborima u Srbiji, na šta ima pravo kao državljanka naše zemlje. „Ako želi sveobuhvatnu normalizaciju, Priština će morati da sprovede sporazum o Zajednici srpskih opština, koji predviđa izmenu prištinskih propisa, uključujući i takozvani ustav”, izjavio je Đurić za Tanjug i podsetio da je Tahirijeva učestvovala u dogovaranju tog dela sporazuma i da dobro zna kakve su obaveze Prištine.Antrfile

Petković upoznao Bocan-Harčenka s tokom dijaloga

Direktor Kancelarija za Kosovo i Metohiju upoznao je juče ruskog ambasadora Aleksandra Bocan-Harčenka s tokom dijaloga s Prištinom, koji se odvija uz posredovanje Evropske unije, istakavši da je Beograd dosledno opredeljen za rešavanje nesuglasica i otvorenih pitanja razgovorom, ali i da je protiv svakog prejudiciranja ishoda dijaloga i nametanja rešenja. Beograd je, prema Petkovićevim rečima, čvrsto rešen da u dijalogu brani i odbrani srpske državne i nacionalne interese, a u tom smislu je podrška i pomoć Rusije veoma dragocena. Izrazio je očekivanje da će Srbija i Rusija, kada je reč o Kosovu i Metohiji, u UN i u svim drugim važnim međunarodnim forumima nastaviti da sarađuju u borbi za poštovanje međunarodnog prava.

 

Izvor Politika, 18. oktobar 2020. 

 

Naslovna fotografija: Dragan Kujundžić/Tanjug

 

BONUS VIDEO: