B. Pavlović: Najava zapadnih ulaganja u Srbiju je pokušaj potiskivanja Kine

Kad je Zapad shvatio da „Pojas i put” neće bankrotirati, prvo je američki DFC otvorio predstavništvo u Beogradu, a onda i Brisel najavio nova ulaganja

Priča da kineske investicije ne donose boljitak zemljama koje ih prihvataju jer Kinezi dovode svoje firme i radnike smišljena je na Zapadu, koji strahuje od ekonomske ekspanzije Pekinga. Činjenice govore da je mehanizam kineskih i zapadnih investicija sličan, samo su kineski krediti povoljniji, a još idu bez političkog uslovljavanja.

Rast kineskih investicija u Zapadnom Balkanu, poslednjih godina je ubrzan, a dobar deo njih realizuje se u okviru globalne inicijative Pekinga Pojas i put. U Srbiji bi ulaganja kineskih firmi, ako se uzmu u obzir dosadašnji i najavljeni projekti, trebalo da dostignu 10 milijardi dolara.

Zapad je pogrešno procenio da će kineski Pojas i put bankrotirati zbog preinvestiranja, a kad je shvatio da od toga nema ništa prvo je američki razvoji fond DFC otvorio predstavništvo u Beogradu, a onda i Brisel najavio nova ulaganja, ističe publicista i pravnik Branko Pavlović.

Sjedinjene Države i Evropska unija, smatra Pavlović, izgleda zaista misle da su građani u regionu beskrajno naivni i da ne vide očigledno – da je i DFC, i najava evropskog investicionog plana želja da se takmiče s Kinezima.

„Zapad ima jednu jedinu agendu koju gura – oni su sve ogoljenije neko ko hoće da vlada i kontroliše taj prostor pa ih je zabrinula konkurencija Kine i Rusije i razmišljaju kako tome da pariraju“, dodaje ekspert.

Što se tiče sume investicija najavljene ovih dana iz Evropske komisije za Zapadni Balkan – devet milijardi bespovratnih sredstava, Pavlović napominje da je to deo velikog paketa Evropske komisije za bespovratnu pomoć od 390 milijardi koji još nije dogovoren i da je to „šargarepa koja još nije ni zasađena i pitanje je koliko će da raste“.

Pavlović ukazuje i na bitnu razliku između kineskih i ruskih investicija i onih zapadnih – ove prve su potpuno politički neuslovljene i Srbija može slobodno da vodi svoju međunarodnu politiku.

„Kod EU to ne dolazi u obzir a kod DFC u statutu se izričito kaže da je to namenjeno da bi se sprovodila politika SAD“, kaže sagovornik Sputnjika, koji savetuje da se zato investicije sa Zapada uzimaju na kašičicu.

Ekonomista dr Goran Nikolić komentariše uobičajene tvrdnje prozapadnih ekonomista da od kineskih ulaganja nema mnogo profita jer Kinezi redovno dovode svoje firme i radnike.

„Mehanizam sa Evropljanima je samo drugačiji tehnički ali se u praksi svodi na isto. Kod Kineza imate jasno dogovoreno 45-50 posto učešće srpskih preduzeća. Kod Evropljana je sve to kao slobodno, ali morate da idete na tender, a na tom tenderu su uslovi takvi da će na kraju pobediti evropske firme koje će kao podizvođača uzeti neke naše firme. Doći ćemo na isto samo ćemo imati malo skuplji kredit a formalno će to lepše da zvuči“, zaključuje ekonomista.

Tri najveće investicije u Srbiji su, podsetimo, RTB Bor, Železara Smederevo i fabrika guma u Zrenjaninu. Kineski HBIS preuzeo je Železaru Smederevo 2016.godine, dok su 2018. sklopljena dva važna ugovora sa Kinezima: kompanija „Ciđin majning“ kupila je RTB Bor, a u Zrenjaninu je „Šandong linlong“ otvorio fabriku za proizvodnju automobilskih guma. Kineske kompanije takođe u Srbiji učestvuju u realizaciji niza infrastrukturnih projekata.

 

Naslovna fotografija: Novi Standard

 

Izvor Sputnjik, 19. oktobar 2020. 

 

BONUS VIDEO: