V. Prvulović: Slobodna misao ili partijska funkcija

Ako ste funkcioner neke od političkih partija, bilo u vlasti ili opoziciji, ne možete biti slobodni analitičar

Možda se glavna poruka moje današnje kolumne nekima neće dopasti, ali to je tema koju ne smemo prećutati. Pitanje za raspravu je sledeće: može li nezavisni, slobodoumni kritičar naše stvarnosti, političkog i ekonomskog života, komentator u dnevnom listu, da bude visoki funkcioner jedne od političkih partija? Može li čitalačka javnost, koja se divi njegovim hrabrim komentarima i porukama, da veruje njegovom zalaganju za korekciju uslova u kojima živimo, obaveštavamo se, razmišljamo, glasamo? Ako je slobodni mislilac i oštri kritičar naše stvarnosti stvarno nezavisan, onda javnost njemu treba da veruje i podržava ga. Ako je u političkoj partiji, kojoj je, po definiciji, cilj osvajanje vlasti ili osporavanje vladajućeg režima, borba za mandate i funkcije, preko borbe za glasače i izborne procente, to je sasvim druga priča. Verovaće mu pripadnici partije kojoj pripada, kao njegovi istomišljenici.

U zemljama na bazi čijih demokratskih tekovina i stvarnosti nezavisni analitičari, ali i funkcioneri iz institucija EU, Evropskog parlamenta i drugih foruma, kritikuju naš sistem i stvarnost, takav presedan ne bi bio moguć. Slobodni novinar je tamo, po pravilima političkog života i novinarske profesije, nezavisan od bilo koje partijske ili državne funkcije, zato i jeste slobodni novinar kome se veruje. Novinarska udruženja to isto propisuju. Morate se opredeliti – ako ste funkcioner neke od političkih partija, partije na vlasti ili opozicionih partija, ne možete biti slobodni analitičar, već tumač programskih načela i ciljeva svoje partije. Dakle, ili ste u vladajućem timu, ili ste nezavisni um koji postupke tog režima i posledice njegovih mera slobodno kritikuje i čitalačka javnost mu veruje i kupuje novine u kojima on svoje komentare objavljuje. Takvu dvostruku ulogu ne bi mu dozvolila ni redakcija lista sa ugledom i tradicijom, ali ni partija kojoj pripada i u kojoj ima funkciju.

Kod nas ovo o čemu govorim nije pojedinačni slučaj. Već postoje i svakodnevno gostuju na medijima politički analitičari, koji su, u isto vreme, poslanici političkih partija, vlasnici i glavni urednici „nezavisnih” političkih časopisa, saradnici državnih naučnih instituta i navodno nezavisni kolumnisti. Da li je to moguće u državama sa dugom demokratskom istorijom, iz kojih dolaze dobronamerne kritike i zahtevi za demokratizaciju našeg političkog i izbornog sistema, za slobodu izražavanja itd? Naravno da ne.

U Republici Francuskoj, na primer, profesor na državnom univerzitetu nema pravo da učestvuje u političkom životu u okviru političkih partija ili udruženja. Svoje utemeljene kritičke opaske i zaključke on objavljuje u naučnim člancima i časopisima, ali ne kao funkcioner neke partije ili borac za političke i državne funkcije. Uopšte, na univerzitetima je profesorima, ali i studentima, strogo zabranjeno ispoljavanje političkih uverenja i stavova. Slobodni ste, kao građanin, da budete član ili aktivista svoje političke partije, ali van aula i slušaonica na slobodnom i autonomnom univerzitetu, jer će takvi, u protivnom, biti isključeni sa univerziteta. To su pravila jedne demokratske zemlje, u kojoj se od buržoaske revolucije iz 1789. godine gradi i usavršava demokratsko uređenje, ali u kojoj postoje i opasne desničarske i antidemokratske snage, partije i pojedinci. I njihovi sledbenici i glasnogovornici koji pokušavaju da popularišu ideje i ciljeve svojih partija.

Zaključujemo, dakle, da slobodoumni novinari i analitičari političkog, ekonomskog, kulturnog života u slobodnim glasilima ne mogu istovremeno biti članovi rukovodećih tela pojedinih političkih partija. Da bismo mogli da im verujemo. Reč je, osim moralnih principa, i o klasičnom sukobu interesa, između zalaganja za istinske društvene vrednosti i partijskih programskih načela i ciljeva. Ili jedno ili drugo. Slobodni ste da izaberete.

 

Autor Vladimir Prvulović

 

Naslovna fotografija: Wikimedia/Javni domen

 

Izvor Politika onlajn, 19. oktobar 2020.

 

BONUS VIDEO: