Kina vodi u ratu za globalne tehnološke standarde

Sve ukazuje na to da Kina vodi u trci za uspostavljanje svetskih tehnoloških standarda. Ali podjednako je sigurno da će uslediti reakcija Vašingtona

U suštini, današnja geopolitička borba svodi se na to da li će Sjedinjene Države očuvati svoj primat moći – pri čemu je finansijska moć podskup političke moći. Karl Šmit, čija je misao imala tako snažan uticaj na Lea Štrausa i američko razmišljanje uopšte, govorio je da oni koji poseduju moć treba da je „koriste ili izgube“. Stoga je osnovni objekat politike očuvanje „postojanja društva“.

Ali sa druge strane, tehnološko razdvajanje od Kine jeste jedan implicitan aspekt takve strategije (kamuflirane frazom vraćanja „ukradenih“ američkih radnih mesta i intelektualne svojine): zgoditak koji Amerika istinski nastoji da prigrabi za sebe u narednim decenijama jeste vlasništvo nad svim svetskim standardima vodećih tehnologija, istovremeno ih uskraćujući Kini.

Možda ti standardi deluju opskurno, ali oni su krucijalni element modernih tehnologija. Ako je Hladnim ratom dominirala trka za proizvodnju najveće količine nuklearnog oružja, današnje nadmetanje između Sjedinjenih Država i Kine – pa i EU – makar delimično će se odigravati kroz borbu za kontrolu birokratskog postavljanja pravila koja se nalaze u temeljima svih najvažnijih industrija našeg doba. Dotični standardi samo čekaju da ih neko prigrabi za sebe.

Kina već dugo vremena sebe strateški pozicionira za vođenje ovog „rata“ tehnološkim standardima (obratiti pažnju na Standarde Kine 2035, što je zvanični nacrt za upravljanje sajber prostorom i podacima).

Raznoliki plodovi

Isto važi i za lance snabdevanja koji su sada u centru natezanja koje ima ogromne geopolitičke implikacije. Raspetljavanje rizoma lanaca snabdevanja građenih kroz decenije globalizma je teško i mučno: multinacionalne kompanije koje prodaju robu na kineskom tržištu nemaju mnogo izbora osim da pokušaju da ostanu tu gde jesu. Međutim, ukoliko razdvajanje ostane ključni koncept američke spoljne politike, onda će proizvodi – od kompjuterskih servera do ajfona – na kraju imati dva odvojena lanca snabdevanja: jedan za kinesko tržište i drugi za ostatak sveta. Bilo bi to skuplje i manje efikasno, ali u tom smeru politika gura stvari, makar za sada.

Ali dokle se stiglo u ovoj borbi razdvajanja? Za sada su plodovi ovog procesa raznoliki. Sjedinjene Države su se fokusirale na razdvajanje u određenim vodećim tehnologijama (koje imaju dvostruki, odnosno civilni i vojni potencijal). Ali Vašington i Peking su, za sada, izbegavali finansijsko razdvajanje – pošto Volstrit ne želi da izgubi pet biliona dolara vrednu dvosmernu finansijsku trgovinu.

Otvaranje borda za naučno-tehnološke inovacije pri Šangajskoj berzi, 22. jul 2019. (Foto: STR /AFP/China OUT)

Ne tako davno, putujući kroz Evropu, putnici su uglavnom morali da izađu iz jednog voza kada stignu do granice, pa da pređu u drugi voz sa druge strane granice. Ovo i dalje postoji. Pruge su bile potpuno različitih koloseka. Nismo dotle stigli na polju tehnologija. Ali budućnost će verovatno postati složenija i skuplja ukoliko Evropa, SAD i Kina usvoje različite protokole za 5G. Ova tehnologija, sa svojim niskim mrežnim vremenom kašnjenja (eng. „low latency”), omogućuje „rudarenje“ i modeliranje raznovrsnih nizova podataka, praktično u realnom vremenu, što je odlučujući faktor za sisteme raketnog nišanjenja i protivvazduhoplovne odbrane, kod kojih je važna svaka milisekunda.

Da li je onda moguće da će 5G tehnologija biti razdvojena na dva konkurentna tabora koje će određivati američki i kineski standardi? Kako bi se autsajderi nadmetali, moraće da proizvode odvojenu opremu za ove različite protokole. Određeni nivo podele je takođe moguć u poluprovodnicima, veštačkoj inteligenciji i drugim oblastima u kojim postoji veliki rivalitet između Amerike i Kine. U ovom trenutku, ruska i iranska infrastruktura su u potpunosti kompatibilne sa Kinom. Zapad još uvek ne predstavlja „različiti kolosek“, i dalje je u stanju da se uklopi sa Iranom i Rusijom, ali će dvostruka funkcionalnost u tehnološkoj sferi svakako koštati i po svemu sudeći zahtevaće pažljivo pravno uređivanje kako bi se izbegle regulatorne sankcije.

5G kao „nervni sistem”

I samo da razjasnimo, bitka za kontrolu nad tehnološkim standardima odvojena je od „regulatornog rata“ u kojem oblasti velikih podataka, veštačke inteligencije i regulatorne eko-sfere bivaju balkanizovane (usitnjene; prim. prev). Evropa je gotovo nepostojeća u sferi klaud analitike, ali nastoji da brzo sustigne konkurenciju. Mora. Kina je toliko ispred Evrope da ova nema mnogo izbora nego da u ovoj oblasti pribegne laktanju, odnosno privlačenju američkih klaud kompanija (ugroženih antimonopolskim zakonima u SAD) ka Evropi.

Klaud kompanije pružaju svojim klijentima mogućnost skladištenja podataka, ali takođe i sofistikovane alate za analiziranje, modeliranje i razumevanje ogromnih setova podataka koji su smešteni na klaudu (oblak; prim. prev). Puka veličina savremenih baza podataka dovela je do eksplozije novih tehnika za izvlačenje informacija iz njih. Ove nove tehnike omogućene su tekućim napretkom u snazi i brzini kompjuterskih procesora, kao i akumuliranjem kompjuterske snage za unapređenje performansi (što je poznato kao kompjuteri visokih performansi, odnosno High-Performance Computing – HPC).

Mnoge od ovih tehnika („rudarenje podataka“, mašinsko učenje ili veštačka inteligencija, tj. AI) tiču se procesa izvlačenja informacija iz sirovih podataka. Mašinsko učenje odnosi se na upotrebu specifičnih algoritama za identifikovanje obrazaca u sirovim podacima i prikazivanje podataka u formi modela. Takvi modeli mogu se potom koristiti za izvlačenje zaključaka o novim bazama podataka ili za kreiranje odluka. Termin „internet stvari“ (Internet of Things – IoT) uglavnom se odnosi na mrežu povezanih kompjuterskih i fizičkih uređaja koji mogu automatski da generišu i razmenjuju podatke o fizičkim sistemima. „Nervni sistem“ koji će prožimati takvo „komunikaciono telo“ biće 5G.

5G prijemnik u Šenženu (Foto: China News Service/VCG/Getty Images)

EU već reguliše velike podatke, namerava da reguliše američke klaud platforme i nastoji da uspostavi EU protokole za algoritme, koji bi odražavali društvene ciljeve i liberalne vrednosti Evropske unije. Stoga će sve te kompanije koje zavise od klaud analitike i mašinskog učenja osetiti ovu regulatornu fragmentaciju u različite sfere. Kompanijama su, naravno, potrebne ove sposobnosti kako bi efikasno upravljale robotikom i složenim mehaničkim sistemima – kao i radi smanjenja troškova. Analitika može doneti ogromne dobitke na polju produktivnosti. Aksenčjur procenjuje da bi samo analitika mogla da generiše dodatnu vrednost od 425 milijardi dolara za industriju nafte i gasa.

Ovu rundu razdvajanja pokrenule su Sjedinjene Države, ali posledica te odluke je kineski odgovor u obliku sopstvenog odvajanja od Sjedinjenih Država na polju vodećih tehnologija. Sadašnja kineska namera nije da prosto unapredi i usavrši postojeće tehnologije, nego da napravi skok sa postojećeg znanja ka novoj generaciji tehnologija (na primer otkrićem i primenom novih materijala koji bi prevazišli aktuelna ograničenja u evoluciji mikroprocesora).

Kinezi bi mogli da uspeju – u narednih 30-ak godina – kada se imaju u vidu ogromni resursi koje ulažu u ovaj zadatak (npr. povodom mikroprocesora). To bi moglo da poremeti čitavu tehnološku računicu – dodeljujući Kini primat u većini ključnih oblasti najnaprednijih tehnologija. A države neće moći tako lako da ignorišu ovu činjenicu – bilo da im se Kina „sviđa“ ili ne.

Ozbiljna promena

To nas dovodi do druge strane u ovoj geopolitičkoj borbi. Do sada su i Sjedinjene Države i Kina uglavnom držale finansije podalje od tehnološkog razdvajanja. Ali ozbiljna promena bi mogla biti na horizontu: SAD i nekolicina drugih zemalja poigravaju se sa digitalnim valutama centralnih banaka, a „FinTech“ internet platforme počinju da smenjuju tradicionalne bankarske institucije. Pepe Eskobar primećuje:

„Donald Tramp osmišljava restrikcije protiv Entovog Alipeja (misli se na „Ant Group“ – kineska kompanija specijalizovana za napredne finansijske tehnologije čija tržišna vrednost se procenjuje na oko 300 milijardi dolara; prim. NS.) i drugih kineskih platformi za digitalna plaćanja poput Tensent holdinga. Što se Huaveja tiče, Trampov tim tvrdi da Entove platforme za digitalna plaćanja ugrožavaju američku nacionalnu bezbednost. Pre će biti da Trampa brine što Ent ugrožava globalne bankarske prednosti koje su Sjedinjene Države dugo vremena uzimale zdravo za gotovo.

Trampov tim nije usamljen u ovom rezonu. Američki hedž fond menadžer Kajl Bas iz Hajman kapitala tvrdi da Ent i Tensent predstavljaju ‘jasnu i aktuelnu opasnost po američku nacionalnu bezbednost, koja nas ugrožava više od bilo kog drugog pitanja’.

Bas procenjuje da Komunistička partija Kine sprema svoj sistem digitalnog plaćanja u juanima za nekih 62 odsto svetske populacije, na načine koji ugrožavaju uticaj Vašingtona. Kompanija kojaje počela kao puki servis za onlajn plaćanja napravila je oštar zaokret ka statusu finansijsko-uslužnog giganta. Kompanija postaje moćna sila u kreditima, polisama osiguranja, zajedničkim fondovima, rezervacijama putovanja i svim međuplatformskim sinergijama prodaje i ekonomije obima.

U ovom trenutku, preko 90 odsto korisnika Alipeja koristi dotičnu aplikaciju za više stvari od prostog plaćanja. To ‘praktično stvara ekosistem zatvorene petlje u kojem nema potrebe da novac izlazi iz novčanika ovog ekosistema’, kaže analitičar Haršita Ravat iz istraživačkog centra Bernštajn (Bernstein Research).

Logo kompanije Ent grupa na sedištu kompanije u Hangdžou, 9. oktobar 2020. (Foto: Ding Junhao/VCG via Getty Images)

Ravatova ističe kako Ent ‘koristi svoje platne usluge kao sredstvo za pribavljanje korisnika u cilju njihovog pridobijanja za širi spektar finansijskih usluga’. To podrazumeva iznalaženje načina da se se dominantni onlajn buvljak Alibabe ukrsti sa Entovim ambicijama da ta kompanija postane kineski centar svih finansijskih usluga.

Imajući u vidu da je većina Kineza već instalirala aplikaciju Alipej, direktor firme Erik Jing se sprema da ovaj model izveze u inostranstvo. On sarađuje sa devet startapova iz regiona, uključujući Dži-keš (GCash) sa Filipina i Pej-Ti-Em (Paytm) iz Indije. Ent namerava da upotrebi prihode od svog listinga akcija kako bi ubrzao ovo prebacivanje težišta u inostranstvo“ (Najavljeno je da će Ent izaći na berzu ovog meseca, a pretpostavlja se da će to biti najveća inicijalna javna ponuda u istoriji svetskih berzi, čime bi oborila rekord saudijske naftne kompanije Aramko; prim. NS).

Pametni gradovi 

Dve stvari su ovde bitne: Kina priprema teren da ugrozi dolar, i to u osetljivom momentu slabosti dolara. I drugo, Kina uspostavlja „faktičko stanje na terenu“ – oblikuje standarde odozdo, kroz široko usvajanje njenih tehnologija u svetu.

Kao što je Alipej napravio velike prodore širom Azije, tako i kineski projekat „pametnih gradova“ širi kineske standarde, upravo zato što inkorporiše tako mnogo tehnologija: sisteme prepoznavanja lica, analize velikih podataka, 5G telekomunikacije i kamere sa veštačkom inteligencijom (u projekat kineskih pametnih gradova uključeni su Beograd, Novi Sad i Niš; prim. NS). Sve to predstavlja tehnologije u kojima treba prigrabiti vlasništvo nad standardima. Tako „pametni gradovi“, koji automatizuju nekolicinu gradskih i opštinskih funkcija, dodatno pomažu prodoru kineskih standarda.

Prema istraživanju RWR Advisory – konsultantske firme iz Vašingtona – kineske kompanije su od 2013. godine širom sveta ispunile 116 ugovora koji se tiču instaliranja paketa za „pametne gradove“ i „bezbedne gradove“, pri čemu je njih 70 bilo vezano za zemlje koje učestvuju u Inicijativi „Pojas i put“. Glavna razlika između k0ncepta „pametnih“ i koncepta „bezbednih“ gradova je u tome što je ovaj drugi pre svega namenjen praćenju i nadziranju stanovništva, dok je svrha prvog da automatizuje opštinske funkcije, istovremeno inkorporišući nadzorne funkcije. Gradovi u zapadnoj i južnoj Evropi učestvuju u ukupno 25 takvih „pametnih“ i „bezbednih“ projekata.

Mark Vorner, potpredsednik Obaveštajnog komiteta Senata SAD iz redova demokrata, kinesku pretnju opisuje upečatljivim terminima: Peking namerava da uspostavi kontrolu nad sledećom generacijom digitalne infrastrukture, i da tako nametne principe koji su „u suprotnosti sa etikom američkih vrednosti“. „Tokom poslednjih 10-15 godina, američka liderska uloga je oslabila, a naš uticaj u uspostavljanju standarda i protokola koji odražavaju naše vrednosti je opao“, lamentuje Vorner i dodaje: „Rezultat je da su drugi, a pre svega Kina, ispunili prazninu kako bi nametnuli standarde i vrednosti koji pogoduju Komunističkoj partiji Kine“.

Mark Vorner, potpredsednik Obaveštajnog komiteta Senata SAD iz redova Demokratske stranke, Vašington, 14. mart 2020. (Foto: Reuters/Aaron P. Bernstein)

Sve ukazuje na to da Kina vodi u trci za uspostavljanje svetskih tehnoloških standarda. Ali podjednako je sigurno da će uslediti reakcija Vašingtona. Ukoliko Sjedinjene Države postanu ratobornije, to bi Kinu moglo naterati da ubrza rad na stvaranju paralelnih alternativa. Na kraju bi sve moglo da se završi bifurkacijom industrijskih standarda.

 

Prevod Vladan Mirković/Novi Standard

 

Naslovna fotografija: AP

 

Izvor Strategic-culture.org

 

BONUS VIDEO: