Šefica Bajdenove kampanje upozorila na četiri ključna problema

Šefica Bajdenove kampanje u privatnom pismu pozvala na spuštanje euforije i ukazala na četiri ključna problema sa kojima se suočavaju demokrate

Stožer aktualnog favorita ovogodišnje trke za Belu kuću, bivšeg potpredsednika SAD-a Džoa Bajdena, svojim je stranačkim simpatizerima poslao poruku upozorenja, apelujući na njih da se ne ušuškaju u optimistične najave predizbornih anketa „jer su one i ranije znale da pogreše”.

„Uprkos tome što na nacionalnom nivou već mesecima beležimo uverljivu prednost, u saveznim državama od kojih očekujemo da nas dovedu do pobede, poput Arizone, Severne Karoline i Floride, prema sopstvenim procenama u prednosti smo od samo tri posto, što potpada pod statističku grešku”, stoji u upozorenju Bajdenove šefice kampanje Dženifer O’Mali Dilon, koja je simpatizere Demokratske stranke podsetila na bolnu uspomenu 2016. godine.

„Kampanju do samog kraja moramo da vodimo kao da ozbiljno zaostajemo u anketama. Ako smo 2016. išta naučili, onda je to da ne smemo da potecenimo Donalda Trampa i njegovu moć da se u fotofinišu vrati u utakmicu. Prema proseku anketa nismo u dvocifrenoj prednosti u odnosu na Trampa. Mediji previše bombastično prikazuju naše vođstvo”, napomenula je O’Mali Dilon, zabrinuta da bi najave o sigurnoj pobedi demokrata mogle da ulenje njihovo biračko telo da izađe na izbore i glasa.

Entuzijazam raste

Njeno otvoreno pismo je među simpatizerima Demokratske stranke počelo da cirkuliše samo nekoliko dana nakon što je njihov strateg u privatnom cirkularnom pismu članove upozorio da „pojačano raste entuzijazam među republikanskim biračima”.

„Od prošle nedelje je republikanski udeo belih, srednje obrazovanih birača starijih od 30 godina u ključnim saveznim državama porastao za čak deset posto u odnosu na isti period 2016. godine, a procenat Demokratske stranke u tom razdoblju je pao za četiri posto. Biračka grupa koja je 2016. u velikom broju izašla na birališta i presudila pobedi Donalda Trampa poslednjih nedelja je počela da se natprosečno aktivira”, stoji u privatnom cirkularnom pismu stranke koji je na uvid dobila redakcija Njujork tajmsa.

Na taj je trend 1. oktobra upozorio i Dejvid Vaserman, urednik „Kuk politikal riporta”, koji je primetio da republikanci u četiri od šest saveznih država u kojima je Tramp 2016. pobedio s manje od pet posto razlike, poslednjih nedelja rapidno dodaju nove birače svome telu. Prema njegovoj proceni, ove godine to rade i mnogo uspešnije nego tokom prošlog izbornog ciklusa.

Ruralne zone

U Floridi su republikanci od predizbora u martu dodali još 195.652 novih članova, dok su demokrate pribrojale samo 98.362. Pensilvanija je od juna registrovala novih 135.619 republikanaca i samo 57.985 demokrata, a Severna Karolina beleži više od 83.000 republikanaca i 38.000 demokrata.

Neuralgična tačka Bajdenove pobede mogle bi biti ruralne sredine „kolebljivih” saveznih država, poput Mičigena, Viskonsina i Pensilvanije, u kojima su oba kandidata praktično izjednačena. Naime, uprkos tome što ankete Bajdenu u Viskonsinu najavljuju prosečnu prednost od 5,5 posto, Tramp, koji je 2016. u ruralnim zonama te države osvojio gotovo 30 posto glasova više od Hilari Klinton, i danas uživa značajnu prednost.

Upravo je na tu opasnost upozorio i dr. Dag Švarc, potpredsednik ankete Kvinipak juniverziti pol, koji neprestano napominje kako predizborne ankete nisu predviđanja budućnosti, nego prikaz određenih društvenih trendova u nekom vremenu.

„Uprkos vrlo turbulentnoj izbornoj godini koju su obeležili pandemija, ekonomska kriza, rasni nemiri i bitka za Vrhovni sud, Bajden uživa stabilnu prednost u odnosu na Trampa, koja varira između 7 i 11 posto. Ali, treba napomenuti da se prosek njegove prednosti u septembru malo spustio”, rekao je Švarc.

I on je podsetio na fenomen iz 2016. godine koji je presudio ishodu izbora.

Oni koji su se dvoumili podržali Trampa

„Građani koji su se u poslednjem trenutku odlučili za kandidata u natprosečnom su broju u odnosu na svoju demografsku zastupljenost u toj saveznoj državi podržali Donalda Trampa. Klinton je tada, recimo u Viskonsinu, uživala prosečnu prednost od čak šest posto, a na kraju je izgubila svih deset elektorskih glasova zbog samo jedan posto razlike u korist Trampa”, objasnio je Švarc.

Demokrate su, navodno, zabrinute i oko toga hoće li njihovi birači, koji ove godine zbog pandemije koronavirusa planiraju pojačano da koriste dopisno glasanje, listiće valjano ispuniti kako bi njihov glas bio uzet u obzir. Štoviše, barem dosad, birački korpus Demokratske stranke nije podneo očekivani broj zahteva za korištenje dopisnog glasanja koji su se očekivali.

U većini „kolebljivih” saveznih država samo je 57,4 posto demokrata podnelo zahtev do 13. oktobra, čime bi njihov glas na izbornu noć mogao da se izjednačiti s republikancima koji, uprkos riziku od zaraze koronavirusom, 3. novembra planiraju da izađu na birališta.

Četiri ključna problema Džoa Bajdena

  1. Upozorenje Dženifer O’Mali Dilon

„Ne smemo da potcenimo Donalda Trampa i njegovu moć da u fotofinišu preuzme vođstvo uprkos zaostatku u anketama”

  1. Republikanci imaju više birača u kolebljivim državama

Demokratski strateg je kolege upozorio da poslednjih nedelja primećuje pojačan entuzijazam među biračkim telom koje je Trampa dovelo na vlast 2016. godine

  1. Ruralne zone ključnih država

Iako Bajden uživa priličnu prednost, u ruralnim zonama „rđavog pojasa” izjednačen je sa svojim rivalom, a upravo su ti građani u natprosečnom broju 2016. izašli na birališta

  1. Izlaznost i ispunjavanje anketa

Demokrate su zabrinute hoće li ove godine njihovi birači, među kojima milioni njih prvi put glasaju dopisnim putem, valjano ispuniti listić kako bi njihov glas 3. novembraa bio važeći.

 

Naslovna fotografija: AP Photo/Andrew Harnik

 

Izvor Jutarnji list, 19. oktobar 2020.

 

BONUS VIDEO