M. Đurković: SPC bi trebalo da ima jasan stav o društvenim pitanjima

„Čini se da je stav za poslednjih dvadeset godina takav da Crkva gleda da se što manje meša u društvena pitanja, a s druge strane, potreba ljudi da čuje glas Crkve sve je veća”

Crkva je institucija koja se brine o veri, ali i o identitetu i moralu, a deo o moralu često zaboravljamo. Savremena društva, koja teoretičari često nazivaju „besramnim društvima“ pred Srpsku pravoslavnu crkvu postavljaju nove izazove i izazivaju potrebu za usvajanjem socijalnog učenja crkve.

Zbog izazova koja pred savremena društva postavljaju pitanja surogacije, eutanazije, rodne ravnopravnosti, transplantacije i drugih bioetičkih pitanja, usvajanje socijalnog učenja crkve nameće se kao potreba, mišljenje je direktora Instituta za evropske studije Miše Đurkovića.

„Kod nas ne postoji sistematsko bavljenje ovim pitanjima, iako sama pastva traži odgovore. Čini se da je stav za poslednjih dvadeset godina takav da Crkva gleda da se što manje meša u društvena pitanja, a s druge strane, potreba ljudi da čuje glas Crkve sve je veća“, rekao je Đurković na skupu „Položaj Srpske pravoslavne crkve danas“.

Zauzeti stav o bioetičkim pitanjima

To što je vrh Crkve izbegavao da zauzme stav o bioetičkim pitanjima, ne znači da na nižim nivoima jasnog stava nema, dodaje on. Jedino o pitanju transplantacije organa postoji naznaka pozitivnog stava vrha srpske crkve. Međutim, javnost je o tom pitanju percipirala stavove pojedinih sveštenika, čiji stav je bio suprotan stavu najviših crkvenih organa, što je, po Đurkovićevim rečima, Crkvi samo nanelo štetu.

Slično stavu o bioetičkim pitanjima, bilo je i držanje vrha Crkve po strani kada su na dnevni red došle rasprave o predlogu Građanskog zakonika 2011. i Istanbulska konvencija. Predlog Građanskog zakonika, prema Đurkovićevim rečima, trebalo je da uvede čitav niz bioetičkih i porodičnih mera koje su duboko zadirale u tradicionalno poimanje porodice u Srbiji. Istanbulskom konvencijom, pak, uvodi se termin „rodna ravnopravnost“, koji nije u skladu sa srpskim ustavom.

„Crkva je izbegla da zauzme stav prema ovim pitanjima. Međutim, imali smo vrlo jasnu poruku nekih sveštenika koji su osudili predlog Građanskog zakonika“, navodi Đurković.

Za razliku od srpske, rumunska, bugarska i letonska pravoslavna crkva, vodile su aktivnu kampanju protiv usvajanja Istanbulske konvencije i uspele su u naumu da parlamenti tih zemalja ne ratifikuju ovaj dokument.

Primer RPC

Kao primer crkve koja se aktivno uhvatila ukoštac sa problemima savremenog društva, Đurković ističe Rusku pravoslavnu crkvu.

„Prva pravoslavna crkva koja je 2000. usvojila dokument koji je nazvan socijalno učenje crkve bila je Ruska pravoslavna crkva. U tom dokumentu, ruska crkva nije se samo odredila prema pitanju morala, već i prema nacionalnom pitanju, radu, ekonomskim pitanjima, bioetičkim pitanjima, ratu… Ovaj dokument je za dvadeset godina unapređivan, pa su usvojeni i posebni dokumenti o radu i ekonomskim pitanjima, a dokument o ljudskim pravima i dužnostima dva puta je inoviran“, kaže Đurković.

Vredno dostignuće Srpske pravoslavne crkve, prema njegovim rečima, je to što je u njenim okvirima dozvoljeno pokretanje različitih inicijativa, pa je tako pokrenut pravoslavni festival u Zaječaru i slična manifestacija u Trebinju. I takve inicijative su, međutim, plod pojedinačnih zalaganja, bez angažovanja vrha Crkve, zaključuje Đurković.

Skup „Položaj Srpske pravoslavne crkve danas“ prvi je u nizu naučnih skupova koje će, kako je Đurković najavio, ovaj institut organizovati na teme koje će se baviti položajem srpskih nacionalnih institucija i srpskog naroda u današnjem vremenu.

 

Foto: SPC.rs

 

Izvor Sputnjik, 24. oktobar 2020. 

 

BONUS VIDEO: